KO JE BIO GLIGORIJE IZ LEŽIMIRA Istorija ga pamti, ali ga rodno mesto zaboravlja

Za prvi povez Sretenjskog ustava kažu da je bio pravo remek delo. Ukoričio ga je Gligorije Vozarović iz Ležimira, prvi srpski knjigovezac, samostalni izdavač i knjižar u Beogradu, koji je prvi i objavio sabrana dela Dositeja Obradovića.

Njegovo ime nose nagrada Biblioteke grada Beograda za najboljeg izdavača. Iz Ležimira, podno Fruške Gore, Gligorije Vozarović stigao je do Beča gde je po sopstvenoj želji izučio knjigovezački zanat kod majstora knjigovezačkog zanata Jakoba Hermana. Po povratku u Beograd, 1827. godine otvara prvu knjigovezačku i knjižarsku radnju u Srbiji.

Mirjana Čvoric Gubelić

Istorija ga pamti po tome što je po ličnom izboru Miloša Obrenovića u korice stavio i povezao rukopis Sretenjskog ustava Dimitrija Davidovića. Time se upisao u red znamenitih a zbog zasluga za opismenjavanje srpskog naroda, Biblioteka u Sremskoj Mitrovici nosi njegovo ime.

Mirjana Čvoric Gubelić

-Gligorije Vozarović je po nagovoru je Vuka Karadžića iz Beča došao u Beograd kako bi pomogao svom narodu, jer su se tada javile potrebe za štamparijama štampanjem knjiga tako da je on tu svoju prvu knjižaru otvorio u Beogradu. Značajan je veoma po tome što je štampao i ukoričio Sretenjski ustav čiji original se i dan danas u Beogradu čuva – priča Marijana Jakovljević,bibliotekar Biblioteke “Gligorije Vozarović” Sremska Mitrovica.

U njegovoj knjižari je 1832. godine osnovana Narodna biblioteka Srbije, pod nazivom „Biblioteka varoši beogradske“. Družio se sa učenim ljudima i intelektualnom elitom tog vremena i svojim zalaganjem dao nemerljiv doprinos opismenjavanju srpskog naroda, na šta su njegovi potomci ponosni.

Mirjana Čvoric Gubelić

-Pismen je bio jer se kretao u visokom društvu, konkretno mislim na samog vladara Kneza Miloša, posle sa Karađorđevićima, sa Vukom Stefanovićem Karadžićem, Petrom Petrovićem Njegošem, sa Dositejom Obradovićem, i to su bili sve viđeniji ljudi koji su opismenjavali naš srpski narod u tom period. Naravno da sam ponosan i da mi je čast što nosim to prezime, ali isto tako smatram da nosim i breme da porodicu Vozarović u bilo kom negativnom kontekstu nikad niko ne spomene - priča potomak Uroš Vozarević, i podseća da svi potiču iz iste familije, ali da se vremenom porodično prezime modifikovalo, te da se danas cela familija u Ležimiru preziva Vozarević.

Mirjana Čvoric Gubelić

Njemu u čast ustanovljena je nagrada „Gligorije Vozarović“ koja najboljim izdavačima, knjigovescima i knjižarima dodeljuje Biblioteka grada Beograda. Stručnjaci kažu da je to bilo pravo remek delo.

-Gligorije je bio napredan čovek koji je želeo da među svojim narodom pokaže šta zna šta ume i kako može da doprinese državi Srbiji. Zato danas mnogi kad donesu svoje knjige iz štamparije, zagledaju korice i pitaju se kako bi to danas uradio Gligorije Vozarović - priča Miomir Filipović, novinar, publicista i hroničar Gligorije je, zapravo, nastavio plemenitu misiju svojih predaka, koji su po dolasku u Ležimir iz Zenice najpre pomogli obnavljanje hrama koji nosi ime njihovog sveca.

Mirjana Čvoric Gubelić

-Nastanili su se ovde bežeći od Turaka, a ljudi kažu da su došli sa velikim bogatstvom. Kada su se prikupljali prilozi za gradnju crkve, oni su rekli da koliko god priloži celo selo novca, toliko će dati svaki brat posebno – priča Uroš.

Mirjana Čvoric Gubelić

Potomak Lazar bio je likovni umetnik i pedagog. Obojica su zadužili Srbiju, Srem i Ležimir, gde nema ni traga od kuće, niti dostojnog obeležja, pa deluje kao da su u svom selu sasvim zaboravljeni.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar