Kada za nekoga kažete da je MANGUP ili BITANGA, da li znate ŠTA STE ZAPRAVO REKLI? Ne, nije to što mislite...

Poznato je da se danas reči mangup i bitanga koriste kako bi opisale osobe koje su nevaljale, nestašne i neposlušne. Ali njihovo izvorno značenje je potpuno drugačije.

Naime, prema zakonu iz 1886. godine, ove reči su predstavljale nešto potpuno drugačije od značenja koje reči bitanga i mangup imaju u savremenom govoru.

U Srbiji je 1886. godine postojao zakon koji je definisao mangupe – kao stoku koja “tumara kojekuda”, a gazde nema nigde.

"Mangup stoka deli se na krupnu, sitnu i odojčad:

a) pod krupnom mangup-stokom razume se: vo, krava, june, konj, kobila, omica, magarac, mazga itd.

b) pod sitnom mangup-stokom razume se: vepar, krmača, ovan, jarac, koza, samsov, ker, rt, čobanski pas itd.”

Foto: Printscreen/ Zakon iz 1886

Ovako je zakon koji je donet 5. aprila 1886. godine definisao mangupe. Ovaj zakon definisao je i kaznu za gazdu mangupa, ukoliko se pronađe.

"Gazda mangupa, ako se pronađe, dužan je platiti ne samo štetu i troškove na ranu i čuvanje mangupa, no i troškove za obznanu u novinama i druge, ako bi ih bilo" navodi se u zakonu iz 1886. godine.

Pored mangupa, kroz istoriju definiciju je imala i reč bitanga – a njeno značenje, kao i reči mangupa, bila je potpuno drugačija od današnjeg.

“Bitanga – kljuse koje se nađe u selju ili u polju, a ne zna se čije je”, definisano je u Vukovom rečniku.

Ostavite komentar