Da li ste sastavili listu NOVOGODIŠNJIH CILJEVA? Evo šta pre toga MORATE OBAVEZNO DA KAŽETE SEBI

Ljudi često prave listu novogodišnjih odluka, i postavljaju ciljeve u čiju realizaciju kreću prvog januara. Očekuju se magični rezultati, dok psiholozi tvrde da je postnovogodišnja depresija dostigla granice epidemije govoreći o stanju potištenosti posle slavlja i šarenila.

Ana Mirković, psihološkinja, rekla je da za praznike uglavnom svi poželimo nešto „lepo, iskreno, nematerijalno...

- Ali, iza toga ide niz koraka, kako do toga da dođemo. Ako hoćemo da budemo zdravi, moramo da povedemo računa o ishrani, pa onda pravimo te male planove, kako zapravo da budemo na tom polju, jako disciplinovani, što je jako teško u praznicima, pa onda kako da se vratimo u prirodu, kako da uvedemo neku fizičku aktivnost - kazala je Mirković.

- Ako govorimo o ljubavi, onda razmišljamo o iskrenosti, o totalnoj posvećenosti, koliko zaista konstruktivnog vremena provedemo sa ljudima koji su nam dragi, da li sve okružujemo dovoljno onim ljudima koji su dobri izvori, dobre energije. Ako govorimo o sreći, nekad donesemo odluku da moramo da promenimo posao, nekad da promenimo grad, zemlju - objasnila je Mirkovićeva.

Gošća RTS-a dodala da je upravo Nova godina – divno doba da napravimo te preseke.

- To je nekako i logično. Uvek želite da nešto veliko u vašem životu se desi od početka. I tako i u psihoterapiji. Frojd kaže da krenemo od početka. I niko ne donosi važne odluke od srede ili četvrtka, uvek je to od ponedeljka. Ali je jako smešno, zato što tokom nedelje tvrdimo da će to biti od nekog novog početka, a onda ako se to ne desi baš tog dana, onda nismo spremni da napravimo to malo odlaganje, nego pomeramo, pomeramo - dodaje.

- Kada se završava jedna godina, mi želimo da verujemo da smo upakovali sve ono što se u njoj dešavalo, sve koliko god loše, dobro, ovako ili onako bilo, i da imamo priliku za neki novi početak - ističe psihološkinja.

Ipak, nije dovoljno samo želeti, već imati i plan realizacije.

- Za svaku želju stoji zapravo set aktivnosti kako će ta želja da se ostvari. Kad smo bili deca, verovali smo da je dovoljno da zažmurimo, da jako nešto poželimo, i da će se to desiti, ali kad smo malo odrasli, shvatili smo da ni to nije bila čarolija, nego ne znam kakav trud naših roditelja i ljudi iz porodice da se ta naša želja ostvari. U ovim godinama, već na tinejdžerskom uzrastu, mi znamo da moramo zaista da se potrudimo i zato se pravi taj plan velikih promena i ljudi najčešće tu stavljaju nešto veliko - dodala je.

Raskorak između željenog i dobijenog

Psihološkinja je objasnila i kakvi problemi mogu nastati u procepu između želja i ispunjenja.

- Mogu da se ostvare i veliki snovi ako ih pažljivo isplaniramo, i ako do njih idemo malim koracima. Veliki je problem kada napravimo neki veliki plan i onda na prvom koraku zapravo dođemo do saznanja da se on nije ispunio i onda dođu frustracije, tuge, osećaj nemogućnosti da to uradite - kaže.

Psiholozi ukazuju na tri pitanja na koja moramo da odgovorimo. Ako je odgovor na svako od njih „da”, onda znači da možemo da se motivišemo.

- Prvo pitanje je – da li ja to mogu da uradim, da li mogu da smršam, da li mogu da budem posvećeni treningu, da li mogu da promenim društveni kontekst, da li ja to mogu. .. Drugo pitanje je da li ovo moje znanje koje sada imam meni to omogućava ili moram dodatno da se edukujem, da tražim pomoć, da tražim podršku… Ali najvažnije pitanje je da li je to suštinski, da li vredi za to se istrajati - objasnila je Ana Mirković.

Stručnjaci kažu i da je evidentna izmena prioriteta u željama kod dece.

- Čini mi se po odgovorima dece koje sam slušala, da smo ranije bili mnogo više okrenuti nekim materijalnim vrednostima i da su deca želela konkretne poklone, i bicikl, i loptu, i lutku, a danas su svi poželeli neke nematerijalne stvari, govorili su o prijateljstvu, o miru, o ljubavi, o sreći, o radosti. Ne znam da li je za detinjstvo to u redu, ali mene to ispunjava nekim spokojem, mislim da imamo mudru decu - zaključila je ona. 

Ostavite komentar