Doktorka Jorga tvrdi: CEĐENI SOK je pogubniji za ZDRAVLJE od CRNE ČOKOLADE (?!)

Zaslađivači bez kalorija mogu da izazovu poremećaj zgrušavanja krvi, srčani i moždani udar. Ovo pokazuju najnovije studije sa Klivlend Instituta. 

Međutim, to što smo verovali da su zaslađivači dobra alternativa za šećer nije jedina zabluda u koju smo verovali, a prema rečima stručnjaka malo toga znamo i o aditivima koje unosimo u organizam.

Profesorka dr Jagoda Jorga, specijalistu higijene i ishrane i profesorku Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže da niko nikada nije zabranio šećer u ishrani, već je preporuka da se smanji unos količine koju unosimo.  

- Englezi imaju najnižu granicu, kod njih je preporuka pet odsto ukupnih energetskih potreba, a to je 100 kalorija. To je 25 grama šećera, što na primer ima 100 grama crne čokolade ili 200 mililitara soka od jabuke. Sveže ceđeni sok je zdravstveno pogubniji od crne čokolade. Ako nešto napraviš da bude cunami u smislu brzine ulaska šećera u krv, što je sveže ceđeni sok, takva reakcija zahteva toliko brz odgovor organizma da on prevaziđe svoj kapacitet. Jetra na primer ima limitator za metabolisanje fruktoze i kaže „stop“, kao kod alkohola - objašnjava doktorka u "Uranku" na K1 televiziji.

Ona kaže da se Japanci napiju od pola čaše alkohola jer imaju veoma niske enzime, a kada se desi taj cunami, jetra istog momenta pravi masnu jetru.

- Zato ponavljam količina je nešto što je najvažnije. I čokolada je dobra hrana kada je dobro formulisana. Mlečna ima previše šečera, preko 50 odsto šećera. Treba da se suzdržavamo, jer je napravljeno toliko ukusne hrane, i stalno nam je nutkaju, pa joj se moramo odupreti  - savet je prof. dr Jagode Jorge danas na televiziji K1.  

Prema njenim rečima treba da se suzdržavamo, jer je napravljeno toliko ukusne hrane, i stalno nam je nutkaju, pa joj se moramo odupreti.  

Kako je kaže dr Jorga, ona nije "na prvu loptu“ protiv zamena za šećer, jer je ponekad to jedini način da lekari pomognu ljudima.

- Svetska zdravstvena organizacija je ograničila upotrebu šećera na deset odsto ukupnog energetskog unosa i tada je industrija zamena za šećer procvetala. Eritritol je jedna poptuno prirodna supstanca i spada u kategoriju takozvanih šećernih alkohola. Tu su još i sorbitol, manitol... Stvari koje mi stalno i dugo koristimo u medicini. Eritritol je bio jako zgodan i odobren je kao generalno bezbedan, kako kažu Amerikanci, a u  Evropi je prošao sve studije. On ima dobar ukus i svega 0,24 kalorije na jedan gram za razliku od šećera koji ima četiri - dodaje Jorga.

Profesorka objašnjava i šta je ova studija pokazala prvi put.

-  Prvo moramo da kažemo da kada se nešto pušta u upotrebu kao generalno zdravo, radi se na zdravim ljudima.  Ova studija je, međutim, rađena isključivo na ljudima koji već imaju neko kardiovaskularno oboljenje - poremećaj cirkulatornog sistema, srčanog... Leče se od kardiovaskularnih bolesti. Drugo, studija je obuhvatila jako veliki broj ljudi i zato su i rezultati značajni. Stručnjaci imaju različita mišljenja, ali moramo da znamo da je to samo ta specifična populacija već obolelih. To je jako teško kontrolisati eksperimentalno, praćenjem, jer ti ljudi imaju različitu terapiju za holesterol, povišen pritisak... - objašnjava dr Jorga u "Uranku".

Istakla je da ona ne opravdava ovim objašnjenjem eritritol, već je važno da se sve dobro objasni.

Eritritol se prirodno nalazi, na primer, u zrelom voću. To je prirodna supstanca koja se dobija ekstrakcijom iz različitih voćki, povrćki...

- Ubacuje se u jela, pića... Znate one čuvene namirnice namenjene za ishranu kod dijabetesa, e ja sam uvek govorila: Nemojte to da koristite. Razni su zaslađivači, i eritritol je jedan od njih, samo je on prirodni kao i stevija.  Imate i industrijski napravljene hemijske zaslađivače. Eritritol je raširen jer mu je lep ukus. Moja poruka kardiovaskularnim bolesnicima koji imaju mnogo drugih faktora rizika kao što su već postojeći dijabetes ili hipertenzija je da strogo kontrolišu svoja oboljenja jer je to najbolji način da spreče ponovni infarkt ili teže posledice uključujući i smrtni ishod - dodaje Jorga. 

Foto: Pixabay.com

Naučnici iz Klivlenda su za taj efekat zgrušnjavanja trombocita koristili deset puta veće koncentracije nego što je inače maksimalno dozvoljena dnevna doza.

- Oni su išli na to da pokažu da to može biti štetno, i to je dobro. Ali, nije ideja da ljude koji su eritritol već koristili ubacimo u strah. Ova studija će proizvesti reakciju Evropske agencije za bezbednost hrane. Malo će da se "pretresu“ postojeći rezultati, uradiće se revizija postojećeg mišljenja i Agencija će dati svoje mišljenje povodom toga i to će brzo uslediti - kaže  profesorka Jorga na televiziji K1. 

Cela studija je dizajnirana jako namenski, uzeli su isključivo određene pacijente, a Jorga kaže da je njihova hipoteza bila da se vidi da li to zaista ima efekta.

- Praćenjem su verovatno primetili neka odstupanja od onoga što očekujemo. Suština je u tome da je eritritol posebno štetan za kardiovaskularne bolesnike. Po mom mišljenju, najveći problem zaslađivača i zamena za šećer je to što ljude oslobađaju osećaja krivice i misle da mogu da jedu šta god žele, a pri tome se zaboravlja na to šta se sve unosi uz taj zaslađivač koji nema kalorije i plus se povećava postojeća želja. Ljudi imaju urođenu želju za slatkim, to je održavanje života, to nije tek onako - dodaje ona.

Foto: Youtube PrintScreen/K1

Jorga dodaje da stalno kada tu želju gajiš i podstičeš - to ne valja.

- Zato se ja uvek uzdržavam od tih zamena za šećer, a kada baš ne mogu drugačije da postignem cilj kod pacijenata, onda im naglasim da je količina onoga što jedu najvažnija. Cela priča u mediicini i ishrani je u umerenosti i porciji. Po meni je bolje da čovek stavi kašičicu šećera u kafu i da je toga svestan nego dve tabletice zaslađivača i da smatraju da su ispunili preporuku da piju ili jedu zdravo. To je netačno. Uvek se vraćamo na prva pravila a to je količina, to nikada nije izmenjeno u medicini - objašnjava dr Jorga. 

Česta nedoumica ljudi je da li je zdravije da jedu beli hleb ili integralni. Preporuka je, kako je kazala dr Jagoda Jorga danas u "Uranku", da se polovina dnevnog unosa žitarica unosi u obliku integralnih žitarica. 

- Nigde ne piše sto odsto, niko to nikada nije napisao. Niko nije postao gojazan zato što je pojeo tu količinu belog hleba ili je zbog toga dobio dijabetes. Niti je iko zbog toga kraće živeo. Prosečan unos hleba u Srbiji je 450 grama, a trebalo bi da bude od 120 do 250 grama, zavisno od energetskih potreba.  Problem je količina. Kod dece je preporučljivije da se koristi beli hleb zbog iskorišćavanja drugih hranljivih materija kao što su kalcijum i gvožđe. To integralne žitarice umanjuju - jasna je dr Jorga, i dodaje:

 - U svim formulama za izračunavanje energetskog unosa imate stavku koja se zove godine, kao i onu visina, težina... Kod dece postoji i zahtev "rast i razvoj" koji u nekom periodu prestane. Kod dece je mnogo izraženija potreba za visokim kvalitetom toga što unose. 

 

 

 

Ostavite komentar