Koje je idealno vreme za DORUČAK? Kako najbolje SMRŠATI, a da se kilogrami NE VRATE?

Šta je nutrigenetika? Koje je idealno vreme za doručak? Namirnica koju svi mogu da jedu? Na ova i druga pitanja odgovarao je nutricionista, gost na televiziji K1.

Nutricionista Đorđe Pejić govorio je o nutrigenetici, za koju tvrdi je najbolja pomoć u izboru prave i efikasne dijete, izboru režima ishrane i vežbanja, a prilagođena je individualnim potrebama.

- Može da se jede, da se bude zdrav i da se bude lep. Sve to može. Ono što je suprotno od toga je da gladujemo i idemo na restriktivne programe. Tako trenutno možemo da imamo neki rezultat, ali se malo opustimo i vratimo na stari kalorijski unos i težina se jako brzo vraća ili onako kako ne treba. Ukratko, vi zdravo gubite masu, odnosno ono što treba da gubite. To su visceralne masti, ne gubi se veliki procenat mišićne mase, ne gubite strukturalne masti. Kada vidimo da je neko smršao kažemo da je ispijen, umoran, bolestan, a to ovde nije slučaj - kazao je Pejić za K1 televiziju.

Pejić je objasnio šta je nutrigenetika.

- Svakim genskim testom vidimo kakve su nam predispozicije na određena metabolička stanja. U genetici postoji oblast nutrigenetika. To je medicinski egzaktna oblast gde mi na osnovu određenih gena možemo tačno da odaberemo namirnice koje naše telo najbolje metaboliše. Šta to znači? To znači da ne mora direktno da pravi neke digestivne probleme nego može na tihi način da utiče na celokupnu mikro floru, na metaboličke procese, a to sve kasnije utiče na težinu - ispirčao je Pejić u "Uranku"

Foto: K1/Printscreen

- Poznavajući svoje gene možemo da utičemo na ekspresiju tih gena da ne dođe do određenih stanja. Ne samo da mršavimo i regulišemo svoju težinu, već možemo da vidimo i koja je naša predispozicija za povišenom telesnom masom, to je određeni gen povezan sa metabolizmom i ugljenim hidratima. Možemo da vidimo i određene predispozicije za neke bolesti - kaže on.

Nutricionista je objasnio kako izgleda ceo proces.

- Prvo se rade testovi koji se brzo završavaju. Prvi test se radi iz pljuvačke klasičnim sterilnim brisom. Rezultati testova se čekaju od genetičara pet do deset dana. Tu se dobija jedan detaljan medicinski izveštaj koji nutricionista detaljno tumači svom pacijentu. Onda u grupama namirnica tačno možemo da izdvojimo namirnice koje neko dobro metaboliše. Ne mora neko da se muči i smanjuje hidrate ako telo dobro metaboliše hidrate. Neko može da mršavi, a da u dva-tri dana pojede nešto što je “zdravi slatkiš” - ispričao je Pejić za K1.

Foto: Pexels.com

- Neko ne može da mršavi ako isključi voće i vlakna. Ima raznih primera. Taj test se radi samo jednom u životu jer je to genetski test. Mora da se napravi razlika između testova intolerancije, koji mogu da pokažu trenutno stanje i neku stečenu intoleranciju.Recimo kod genetskog testa, ako loše metabolišete zasićene masti ili neke mlečne proizvode, uvek ćete ih loše metabolisati i praviće vam određenu vrstu problema - tvrdi on.

Pejić je naveo i primer iz lične prakse.

- Imao sam devojčicu od 10 godina koja je imala problem sa holesterolom, koji je bio baš visok oko osam, devet. Bila je na biljnoj suplementaciji i nikako nije uspevala da reši problem sa holesterolom. Svako jutro je uzimala maslinovo ulje, ali kada smo odradili genetski test i analizirali došli smo do zaključka da ona upravo loše metaboliše te nezasićene masti koje se nalaze u maslinovom ulju. Taj ritual koji je bio svakodnevni pokazao se kao pogrešan. Čim smo sve to uklopili bilo je drugačije - ispričao je Đorđe Pejić u “Uranku“.

Nutricionista je otkrio i koji je idealan broj obroka.

- Ako je gojaznost u pitanju to su tri obroka i jedna užina. Ne treba jesti ni na svaka dva, tri sata. To su neke zablude u ishrani koje se odavno provlače. Ako želimo da smršamo, razmak između obroka ne bi trebalo da bude duži od šest sati niti kraći od četiri sata. Ako pravite te manje razmake vi konstantno nekim grickanjem aktivirate insulin, insulin blokira razlaganje masti i vi ne možete da mršavite, ili teže mršavite. S druge strane ako pravite velike razmake, odnosno ako gladujete, pravite razmak duži od šest časova i telo onda za energiju troši gradivne elemente gde gubite na mišićnoj masi, a to nije dobro - napominje nutricionista.

Foto: Pexel.com

Pejić kaže da je bitno je kako se dolazi do rezultata, a ne vremeski period.

- Najviše volim kada moji pacijenti dođu sa tri-četiri kilograma masti manje za mesec dana. Sve zavisi koji je taj višak. Ako neko ima deset kilograma u višku to nije veliki višak za mene kao nutricionistu. Ja bih tu bio zadovoljan da za neka tri meseca rešimo to. Svako može da gubi na visceralnim mastima kada isključi hleb i slatkiše. Nije poenta da se lako gube kilogrami i da se brzo vrate - kaže on.

Nutricionista je objasnio šta se dešava ako testovi pokažu da nešto nije dobro za nas. Na primer mleko i mlečni proizvodi, ako test pokaže da nam škode, da li mi to ikada možemo da jedemo ili moramo da izbacimo zauvek.

Foto: Unsplash.com

- Mleko i mlečni proizvodi su velika grupa i sve zavisi od stepena mutacije. Ako je velika promena na tom genu onda ćemo sigurno isključiti sve mlečne proizvode i to definitivno ne treba koristiti. Ali postoje i situacije gde mi ne moramo da isključimo sve mlečne proizvode već određene, odnosno pametnije ćemo da biramo. To nije tako uopšteno, ali možemo što detaljnije i što individualnije da odredimo šta je potrebno - ispričao je Pejić za K1 TV.

Nutricionista je objasnio kakav doručak preporučuje i koliko je važan za organizam.

- Adipociti, naše masne ćelije su pametne ćelije i one ujutro očekuju da dobiju neki materijal sa kojim bi mogle da rade. Tako da ih ujutro upošljavamo sa onim mastima koje njima trebaju. Individualno gledano, ako neko dobro metaboliše zasićene masti, što da ne uzmete i omlet, jaja u kombinaciji sa povrćem. Treba nam doručak koji će nam dati dovoljno glikogena i dovoljno energije da posle u popodnevnim časovima ne budemo gladni i da nam energija ne pada. S druge strane, ujutro se pravi dobar holesterol i ne treba preskakati prvi jutarnji obrok. Najbolje je da se doručak završi do 10 časova. Nisam pristalica nekih lajt varijanti, onoga što je sada popularno, pahuljice, musli, kornfleks. Sladak doručak kod nekoga uopšte ne valja, recimo kod nekoga ko jako loše metaboliše ugljene hidrate - kaže Pejić.

Pejić je otkrio i koja je najbolja namirnica koju svako može da jede bez obzira na genetsku strukturu.

- Svako može da jede žitarice i one su nam neophodne. Isključivanje žitarica znači veliki problem za našu crevnu floru. Naše dobre bakterije od kojih zavisi imunitet i metabolizam vole vlakna, a izvori vlakana su i voće i povrće i žitarice. I svakom klijentu treba pristupiti individualno - zaključio Pejić u "Uranku" na K1 televiziji.

 

Ostavite komentar