NIKAKO sada NE KUPUJTE STAN, ulažite u ZEMLJU i ZLATO: Neprocenjivi saveti ekonomiste

Svet se suočava sa najvećom krizom od Drugog svetskog rata. Zbog povećanih cena energenata i životnih troškova nezadovoljni su građani Francuske, Nemačke, Belgije, Španije, Britanije... Kako će Srbija da odgovori na ekonomsku krizu? Šta kaže statistika, a šta građani vide u svom novčaniku? To su ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 bila pitanja za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodraga Savića.

Kako je kazao, još uvek se držimo dosta dobro.

- Neko će mi možda zameriti, ali držimo se bolje od nekih zemalja koje su mnogo razvijenije od nas. Mi smo jedna relativno nerazvijena zemlja koja je u poslednjih 30 do 40 godina prošla kroz svašta i navikli smo da trpimo, da štedimo, da nemamo. U odnosu na nas, jedna Nemačka je te četiri decenije živela u dobrom redu. Znalo se ko šta radi, standard ljudi bio je vrlo visok, globalizacija je davala vrlo dobre rezultate (visoke plate, visok standard, letovanja, zimovanja, avio-prevoz). Sada se sve to promenilo. Nije dramatičnije nego kod nas ali oni su navikli da žive u uređenoj zemlji u kojoj sve funkcioniše - kazao je dr Savić u „Uranku“.

 

 

- Oni ne mogu da razumeju šta im se dešava. Da nema gasa, da moraju da štede, da se ne kupaju svaki dan, da nema mleka, hleba, da cene svaki dan skaču pet, deset ili 15 procenata. Ubija ih saznanje da ovo nije kraj. Ovo je kriza koja je počela i još uvek nije „dotakla dno“. Ova kriza će trajati. Najgore je što može doći do šire eskalacije, do rata koji će obuhvatiti veći broj zemalja. 

Kome je dobro ili barem ne tako loše?

Kako je profesor Savić danas objasnio na televiziji K1, Evropa živi u neizvesnosti.

Realna inflacija je mnogo veća

Dr Ljubodrag Savić kazao je da je inflacija značajno viša od one o kojoj se govori. 

- Statistika uproseči stvari i onda dobijemo ciftu koja je uvek potcenjena, a nikada precenjena. Realna inflacija je mnogo veća. Cena mleka, hleba... je otišla 30, 40, 50 procenata naviše. Siromašni građani su najviše na udaru, jer oni kupuju one namirnice koje su natprosečno poskupele. Plate ne da nisu iste, nego su značajno smanjene, a mnogi ih više i nemaju, jer su ljudi izgubili posao. Znam mnogo mojih komšija i prijatelja koji su izgubili posao. U krizi smo i to je prirodno, privatnici gledaju da zaštite svoj biznis. Ne mogu da se podignu plate jer se nema odakle. Izlazna cena proizvoda i usluga može da bude veća, ali vi ste platili sada skuplje gas, struju, repromaterijal... Inflacija nikome ne donosi boljitak, nikada.

Ali, neki naravno dobijaju.

- Ko je imao novac pa je kupio stan na primer, ili više stanova, je na dobitku, kao i svi oni koji razumeju te procese. Oni koji razumeju kada treba kupiti, a kada prodati. Običan čovek nikako sada ne treba da kupi stan. Cene kredita idu vrlo brzo nagore, kamate rastu. I oni koji su se ranije zadužili, sada će staviti prst na čelo. Oni sa fiksnom kamatnom stopom su zaštićeni, ali su kamate fiksne na kratak rok jer banka uvek mora da predvidi šta će se dešavati u naredne dve ili tri godine. Bolja je fleksibilna kamata za banke. Za građane nije vreme da uzimaju kredit - savet je profesora Savića.

Foto: Youtube PrintScreen

Nekretnine

Objasnio je profesor i šta se dešava sa tržištem nekretnina i u šta Srbi tradicionalno ulažu novac. 

- Ne verujem da cene kvadrata u Beogradu na vodi mogu ići mnogo nagore. Ljudi kojima je zbog kovida „pukao“ biznis, moraju da spasavaju novac. Drugi koji su zaradili novac na nelegalan način, njima ništa nije skupo. Za njih nijedna cena stana nije visoka. Stanove ne kupuju samo Srbi već i ljudi iz okruženja, a trenutno imamo i Ruse i Ukrajince. Kod Srba tradicionalno imamo dve alternative - ili da kupuješ zlato ili da kupiš stan. Sa stanovima nisi obezbeđen, jer je cena stanova sada previsoka, a kada se cene dovedu u normalu - ozbiljno će pasti. To će se desiti kada prođe ekonomska kriza, to može da traju još godinu ili dve. Biće sve manje tražnje i manji broj ljudi će kupovati. U ekonomiji ne može ništa samo da raste, mora da počne i da pada. Bogati su oni koji razumeju kada treba kupovati, kada treba stati, a kada prodati. To je najteže pitanje. Ljudi su kupovali stanove u Beogradu na vodi kada je kvadrat bio 2.000 evra, a sada je ta cena 6.000 ili 7.000 evra. Velika je razlika u ceni, a sada je i rentiranje izuzetno profitabilno. 

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

O ekspozeu premijerke

Prema rečima profesora Ljubodraga Savića, u ekspozeu premijerke dominiraće tri teme.

- Mislim da će to biti politička priča sa Kosovom, drugo su sankcije Rusiji i treća tema biće ekonomija. Kada je reč o običnom narodu, mislim da ljudi očekuju da čuju deo ekspozea koji se odnosi na ekonomiju, ali sve te tri teme su veoma povezane. Mala smo zemlja, a veliki su problemi i mnogo ih je. Stalno smo na klackalici. Očekujem da će premijerka vrlo jasno da saopšti u kojim pravcima će se razvijati ekonomija. Treba očekivati i neke teške i nepopularne mere. Ne možemo očekivati da će biti više posla nego danas, ni neki naročiti rast plata. Rast penzija o kojem se govori je nominalno visok, a realno je negativan. Inflacija oficijelna biće velika. Svi mi znamo da je inflacija veća od one o kojoj se govori. Pitanje je kada će biti narednog povećanja penzija, a ovo sada povećanje poješće inflacija krajem ove ili početkom sledeće godine. Nikada fiksna davanja nisu realno rasla, plate u javnom sektoru i penzije. Možda jedino u poslednjih četiri do pet godina, ali sada je sve suprotno tome - kazao je Savić u „Uranku“. 

Savić je kazao da politička elita sada ne razmišlja o tome šta je za nas korist, već šta je manja šteta. 

- Broj ljudi ugroženih siromaštvom u Srbiji ponovo raste. Na granici siromaštva početkom dvehiljaditih bilo je 40 odsto ljudi, taj broj se s godinama smanjio na 20 odsto, a sada je 25 sa tendencijom rasta. U teškom smo vremenu. Novac se štedi kada ga ima, a kada ga nema - onda se troši. 

Spoljni dug

Profesor Savić istakao je danas u „Uranku“ da smo se kao zemlja uljuljkali.

- Euribor je bio negativan i ljudi su poverovali da će to trajati beskonačno dugo, a ekonomija se sastoji od ciklusa. U Srbiji lako prođe vest da se ne zadužujemo, a kako se to ne zadužujemo? Da se ne zadužujemo ne bi nam rastao spoljni dug. Ne znam kako naša vlada i naš predsednik ne reaguju na činjenicu da je i dalje na snazi Zakon po kome zemlja ovog gabarita i nivoa razvoja ne može više da se zadužuje kada učešće javnog duga u BDP dostigne više od 45 odsto. Pre dolaska ove vlasti učešće duga bilo je 80 procenata i sada neko može reći da je dobro, ali važnije od odnosa jasvnog duga i BDP-a je koliko košta servisiranje javnog duga. 

- Od 2011. do 2016 na godišnjem nivou odvajali smo za troškove kamate 3 procenta BDP-a za servisiranje spoljnog duga koji je 2008. bio 14 milijardi, pa otišao na gotovo 30 milijardi. Ja ne mogu da nađem tu informaciju danas. Nijedne godine nismo imali rast BDP-a veći od tri odsto. Čudili smo se da imamo rast, a nije nam tako dobro, pa eto odgovora, tri odsto BDP-a, daješ na servisiranje kamata. Ja bih voleo da čujem od premijerke ili ministra finansija da nas lepo obaveste koliko sredstava izdvajamo na servisiranje javnog duga. Cena kredita na svetskom nivou izuzetno raste, visoke su kamate. Kamatne stope su iznad 5 odsto - objasnio je Savić. 

Foto: Pixabay.com

Nikako ne davati novac svim mladim ljudima

Prema rečima profesora Ljubodraga Savića, osnovni zadatak za svaku vladu je da obezbedi visoku zaposlenost ljudi, rast BDP-a i solidan priliv u budžet zemlje. 

- Inflacija će „iskočiti“ i taj proces ne može da se završi preko noći. Spoljni dug će rasti. Ako se vlada dobro posveti ovim pitanjima imaćemo i prostora za rast plata, neće rasti potreba za uzimanjem stranih kredita, nećemo imati budžetski deficit. Pomoć iz budžeta mora biti usmerena samo na socijalno ugrožene grupe stanovnika. Nikako ne davati novac svim mladim ljudima. To ima samo političku dimenziju. S druge strane imate porodice s mnogo dece gde niko ne radi. Svaki petnaesti građanin Srbije nema za elementarne potrebe. Država njima mora da se posveti. Prihvatam i pomoć privredi, ali selektivnu. Bogate zemlje mogu da daju svima, a mi nismo bogata zemlja. Mora da se pomogne onima koji su najugroženiji i koji najbrže mogu da se oporave. 

Nećemo skoro u EU

Dr Ljubodrag Savić u „Uranku“ je rekao da se Srbija neće skoro pomaći u evropskim integracijama.

- Vodi se iracionalna politika u kojoj nemaš izbora, ne možeš da misliš svojom glavom, „ili si sa nama ili protiv nas“. Rat se neće skoro završiti, ovo je civilizacijski obračun dva dela sveta. Svet se prekomponuje, to se događa jednom ili dvaput u veku. Dobar deo sveta ne prihvata više dominaciju Zapada, a kada su nestajale i rimska i otomanska imperija, ranjena zver bila je najopasnija. Oni će se boriti da očuvaju svoju domainaciju i to će trajati. Nisam optimista u pogledu ratnih sukoba, mislim da je moguće da dođe do sukoba većih razmera. 

O luksuzu i savetima za one koji imaju novca

Profesor Savić kazao je da ko ima novca, može i da ga troši, naročito kada je reč o luskuznoj robi.

- Alkohol, benzin i cigarete su uvek bili tretirani kao luksuzna roba. Najveći su porezi oduvek na te kategorije proizvoda i to je logično. Moj savet je da ko ima pare – neka čuva „bele pare za crne dane“. Nije vreme za investicije, jer vam niko ne može garantovati da ćete za dve godine imati posao. Dugoročno posmatrano najstabilniji je švajcarski franak. Žene, ne kupujte minđuše ili zlatni lanac, jer kada odete u zlataru, prepoloviće vam cenu. Monetarno zlato u polugama je vredno. Menja cenu, ali ne propada. Dobar izbor su i nekretnine ili zemlja - savet je profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu.  

 

 

 

Ostavite komentar