Srbija je u OPASNOSTI: Nalazimo se u PODRUČJU koje se ZAGREVA BRŽE nego ostatak sveta

Visoke temperature, suše, poplave nisu opasnost koja nas čeka u dalekoj budućnosti, one su već tu, Srbija se zagreva više od proseka, čekaju nas užarena leta sa sve manje padavina i problem sa vodosnabdevanjem.

O tome šta nas čeka i šta možemo da učinimo pričali su u emisiji “Mi danas” na televiziji K1, Danijela Božanović, ekspert za klimatske promene i prof. dr Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

- Samim tim što imate suše, imate manji prinos i manje plasiranje na tržištu, a samim tim nedostatak bilo čega povlači mogućnost povećanja cena istih proizvoda - rekla je Božanović za K1.

- Srbija je u opasnosti, jer se nalazi u području koje se zagreva brže nego ostatak sveta - rekao je Vladimir Đurđević.

- Posledice klimatskih promena kod nas su vrlo vidljive i mnogobrojne. Puno proizilazi iz toga što je danas prosek temperatura za jedan stepen više u odnosu na period pre 150 godina. Naš region je prepoznatljiv po tome što se taj porast temperature dešava malo brže nego što je svetski prosek. Trenutno u našem regionu, u poslednjih pet godina godišnja prosečna temperatura je bila viša za 2,5 stepena u odnosu na raniji period, što je značajno više od globalnog proseka od jedan stepen. Apsolutni smo rekorderi po brzini porasta letnjih temperatura - izjavio je on u emisiji „Mi danas“.

- Letnje temperature kod nas rastu iz decenije u deceniju i trenutni prosek iznosi 2,5 stepena što je opet za 1,5 stepen više od globalnog proseka. Posledica toga su problemi sa pristupom vodi, problemi zbog suša, poljoprivredna proizvodnja, požari, brojni toplotni talasi koji su veliki rizik za javno zdravlje itd - rekao je on.

Postoji niz tih rizika sa kojima se već susrećemo i sa kojima ćemo se susretati tvrdi prof. dr Đurđević.

Foto: screenshot

- Jedan od najboljih primera povezanosti mleka i klimatskih promena je 2012. godina. To je bila jedna od najjačih suša kod nas. Prinosi kukuruza su bili za 50 odsto manji. Kukuruz koji smo proizveli je bio veoma lošeg kvaliteta, jer je u sebi sadržao aflatoksin, koji se kasnije kroz ishranu krava preneo u mleko - rekao je on za K1 televiziju.

On još dodaje da smo na tržištu zbog toga imali mleko u kom je nivo aflatoksina bio veći nego što je zakonom dozvoljeno u tom trenutku. Zbog toga je izbila i mala politička kriza, a nivo aflatoksina je zakonski povećana. Nažalost te granice su zadržane do dana današnjeg. To je primer kako su klimatske promene uticale na naš kvalitet života. 

Đurđević je detaljno objasnio da li kasnimo sa rešenjem ovog problema.

- Često se u poslednje vreme koristi termin klimatska kriza i ljudi misle da je kriza po pitanju ovih ekstremnih događaja i da treba da ih se plašimo. Ekstremni događaji su malo intenzivniji nego pre i u tom smislu predstavljaju pretnju, ali ne na nivou te opšte krize. Pričamo o krizi stalnog gubitka vremena da se nešto uradi. Ako u naredne tri godine ne vidimo ozbiljnu reakciju, posle toga će biti vrlo teško odraditi neke ozbiljnije korake koji bi nas sklonili sa puta tih najgorih scenarija. Nažalost, jako dugo se pregovara o tome, čak 27 godina i dometi tih pregovora su postali ograničeni - rekao je on.

- Mi i dalje sebe guramo u taj uzak vremenski prozor u kojem su adekvatne akcije moguće. Ukoliko u narednim godinama ne vidimo neke značajnije pomake što se tiče smanjenja emisije štetnih gasova posle toga će biti vrlo teško ostvariti ono što jeste Pariski sporazum, a to je da zadržimo zagrevanje ispod dva stepena - upozorio je profesor dr Đurđević u emisiji „Mi danas“.

Foto: Unsplash.com

On još dodaje da je pitanje da li ćemo moći da se prilagodimo uslovima koji su iznad dva stepena. Razvijene zemlje su obećale nerazvijenima čija je emisija štetnih gasova oko jedan odsto, a obuhvataju površinu gde živi više od milijadu ljudi, da će u naredne tri godine voditi razgovore kako bi se smanjila emisija štetnih gasova.

- Najveći potencijalni problem klimatskih promena koji može da nam se desi su pojava velikog broja migranata. Koji napuštaju lokacije gde su nekada živeli zato što ne mogu da se izbore sa klimatskim ekstremima. Prošle godine su procenili da je 21 milion ljudi interno raseljen zbog klimatskih ekstrema. Klimatski migranti postaju dominanatna vrsta izbeglica. Zbog klimatskih ekstrema koje su bile u Pakistanu i Africi, stanovnici tih predela ne vide na toj teritoriji svoj život - zaključio je Vladimir Đurđević u emisiji “Mi danas” na K1 televiziji.

Danijela Božanović je rekla da pregovori teku sporo zbog velikog broja država koje ne mogu da se usaglase.

- Proces pregovora traje malo duže iz prostog razloga, jer imate 197 država članica UN koji pregovaraju i jako je teško da se toliki broj država usaglasi. Zbog toga često odluke koje se donose ne izgledaju možda onako kako bi aktivisti i svi mi želeli da vidimo. Evropa je sada imala najsušnije leto u poslednjih 500 godina - rekla je ona.

- Možda dogovor iz Pariza nije dobar, ali ja verujem da je to najbolji dogovor postignut pod UN kapom. Sada već imamo primer Tulavua koji već sada tone. Zašto se pominje cifra od 1,5 stepen Celzijusa? Zato što će do kraja veka sa ljudski rod sa tim prosekom postojati koliko toliko - rekao je ekspert za klimastske promene u emisiji „Mi danas“.

Božanović objašnjavajući kako će klimatske promene uticati na život u Srbiji.

Foto: screenshot

- Jedan od ključnih sektora koji su pogođeni je sektor poljoprivrede sa aspekta činjenice da ima veliki udeo u BDP-u i načinu života u Srbiji. Neki podaci pokazuju da prinos kukuruza može biti čak i prepolovljen. Prinos kukuruza je ove godine u odnosu na prošlu smanjen 25 odsto. Tu je i žećerna repa, pšenica… prosto uslovi se menjaju. To je ono što zovemo direktni uticaj, porast temperature, neka poplava, nedostatak vode - rekla je ona.

- Ako razmišljamo o suši sa gledišta poljoprivrede nije to samo leto je bilo toplo, suša može da bude i u novembru. Suša čini 70 odsto od štete koju čine klimatske promene. Preporuka je da se suša uvede u zakonsku regulativu i razvoj metodologije koji će biti obavezujući za primenu na lokalnom nivou. Proizvođači su se delimično prilagodili, a nisu ni znali. Pokušavali su da održe prinos jer obezbeđuje zaradu. Pomerali su svoje periode setve i žetve. To nije baš dobro jer je potreban sistemski pristup problemu - rekla je Danijela Božanović u na K1 televiziji.

 

Ostavite komentar