Mi smo gledali SMRTI u OČI i POBEDILI: Šta je KRONOVA BOLEST i kako ŽIVETI sa njom

Nevena Mitić je dvadesetdevetogodišnja mama dvojici predivnih dečaka iz Beograda. S Kronovom bolešću živi od 2017. godine i kroz svoju borbu je prošla mnoge poteškoće koje su je izgradile u jaku i stabilnu osobu i najbolju majku svojoj deci.

- Isprva su krenule dijareje i to mi je bilo vrlo neobično, jer je trajalo pet dana i tada sam shvatila da nešto nije kako treba. Dobila sam od doktorke probiotik i poslala me je na analizu stolice. Rezultati su bili u redu, ali se meni ništa nije smirivalo - rekla je Nevena.

- Kada je doktorka shvatila da probiotici ne funkcionišu, primila sam pet injekcija, međutim ništa nije išlo na bolje. Prolivi su se pogoršavali, a onda sam počela i da povraćam. Sve je išlo na gore i pojavila mi se krv u stolici i jako sam smršala. Uz to sam se potpuno ukočila i nisam mogla da hodam - rekla je ona.

Kada je otišla u bolnicu već je bila izgubila 43 kilograma, a kolonoskopija je konačno potvrdila dijagnozu.

- Čim su shvatili o čemu se radi, stavili su me na kortikosteroidnu terapiju i situacija se odmah popravila. Mogu da kažem da sam zahvalna što sam brzo dobila dijagnozu, bez većih poteškoća i što sam brzo stavljena na terapiju - rekla je ona.

Međutim, posle 20 dana, Nevena je krenula da se oseća loše.

- Mislila sam da sam se prehladila, jer mi je ipak imunitet bio slabiji zbog lekova. Bilo mi je loše tri dana, pa sam otišla kod doktroke opšte prakse koja mi je propisala antibiotike. Sledeći dan, kada sam se češljala, primetila sam da mi je četka pokupila pramen kose. Tada sam shvatila da nešto ozbiljno nije u redu - rekla je.

Krvna slika joj je bila loša i totalno je izgubila kosu. Sve je to bilo zbog lekova, ležala je u odvojenoj sobi u bolnici bila životno ugrožena.

- Mnogo mi je nedostajala moja porodica, nisam mogla nikog od njih da vidim, a gubitak kose, od svega što sam doživela, mi je najteže pao. Primala sam krv - rekla je.

Foto: Pixabay.com

- U jednom trenutku je moj muž došao s našim detetom ispred bolnice da mi donese neke stvari i videla sam ih kroz prozor - rekla je.

- Moj sin, kada me je video, samo je pružio ručice gore, ka meni, da ga uzmem. Došlo mi je da skočim kroz taj prozor, da ga uhvatim i zagrlim što jače mogu i da pobegnem. Preplakala sam taj dan, ali to je bio trenutak kada sam odlučila da se borim. Tada sam zaboravila i na kosu i na sve muke, rešila sam da moram da se oporavim, da želim da se borim, da ću izaći odatle i vratiti se kućin - rekla je Nevena.

Posle 20 dana počela je da se oporavlja, a sada joj se život vratio u normalu.

- Terapija mi je pomogla do te mere da nisam više nijedan simptom imala i evo, sada sam već 4 godine u remisiji i ne pijem ni jedan jedini lek - rekla je ona.

- Mi smo gledali smrti u oči i pobedili smo, zato nam se potpuno menja percepcija života. Krenula sam sebe više da cenim, postala sam veoma jaka, jer uvek imam na umu šta sam prošla i prevazišla. Danas sam zahvalna na tome, jer sam naučila da cenim život i uživam u svakom trenutku. Više se ne bojim ničega. Čak i da se bolest aktivira, znam da ću se s njom izboriti - rekla je Nevena. 

 

 

Ostavite komentar