PRVE DAME SRBIJE: Jovanka Broz, put STASITE LIČANKE od pakla do raja i - NAZAD

Rođena u Lici 1924. godine, u porodici sa petoro dece, Jovanka je ime dobila po baki. Ime koje znači "blagodet od boga" postalo je simbol jedne ere, nekih starih vremena za kojima pojedini još pate... Simbol jedne države sa kojom se često nisu svi slagali, ali je većina poštovala. 

Porodica Budisavljević bila je vrlo ugledna u Lici, a Jovankin rođak bio je naučnik Nikola Tesla.

Šta je muka, Jovanka je saznala jako brzo. Drugi svetski rat izbio je kada je navršila 15 godina, a njena porodica spakovala je torbe kako bi utekla ustaškom nožu.

Svašta je preživela... Već sa 17 godina pridružila se Savezu komunističke omladine Jugoslavije, da bi 1943. bila ranjena u nogu, a obolela je i od tifusa.

Teškim vremenima za Jovanku nije se nazirao kraj. Iste godine otac joj je umro od tifusa, a poginuo i njen najstariji brat Maksim. Odmah nakon rata stradao je i brat Petar, a zatim umire i Jovankina majka. Ostala su joj samo sestre Zora i Nada.

Sestre su neko vreme bile razdvojene, jer su Zora i Nada smeštene u sirotište. Međutim, 1947. godine Jovanka uspeva da ih pronađe i preuzima brigu o njima. 

Ljubav sa Titom

Kako je počela ljubav između moćnog Josipa Broza Tita i Jovanke nepoznanica je, kao što i kraj njihovog zajedništva ostaje tajna koju su odneli sa sobom u grob. 

I dan danas kolaju razne priče. Oni romantični veruju starim zapisima, prema kojima je Jovanka ostala potpuno opčinjena kada je, 10 godina pre nego što su se upoznali, svog budućeg muža ugledala kroz prozor.

Foto: wikipedia.org

Prema drugoj verziji, koju su kasnijih godina potvrdili neki bliski saradnici maršala, Jovanku je Tito lično izabrao od pet ponuđenih devojaka koje su upale u uži izbor za rad u kabinetu.

I sama Jovanka je u ispovesti koju je Žarko Jokanović pretočio u knjigu, opisala taj trenutak, ali bez previše detalja o tome kako se zapravo sve zbilo.

Pre toga, Titova velika ljubav, Davorjanka Paunović, 1946. godine umrla je od tuberkuloze.

- Ja sam sređivala neku njegovu privatnu dokumentaciju iz perioda njegovog predratnog, ilegalnog rada i Tito je ušao i zapodenuo neku priču o svom životu i svim tim teškim okolnostima koje su ga pratile, od ličnih nekih svojih gubitaka, do kojekakvih drugih nedaća koje je imao i koje su mu se dešavale. Ali sve nekako uvijeno, i ja tu ništa nisam razumela, te njegove nekakve aluzije, pa sam ga pitala o čemu se tu zapravo radi - pričala je Jovanka i dodala:

- A on mi je, na tom malom prostoru kod mog radnog stola, rekao da oseća kako bi sa mnom mogao osigurati spokojan i srećan život.

Baš kao i mnoge stvari o njihovom zajedničkom životu koje su obavijene velom tajne, i za njihov brak saznalo se tek 1952. godine, prilikom posete ministra spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevsta Beogradu.

Tih dana gotovo da nije bilo novina, pa čak ni svetskih, koje nisu brujale o tome.

Brak između maršala i njegove 32 godina mlađe supruge bio je skladan. Mali je broj svetskih lidera koje nisu upoznali zajedno. 
Prema spisima iz tog doba, Jovanka je svakoj ulozi pristupala ozbiljno, temeljno, marljivo. Uvek nasmejana, prijatna i šarmantna širom sveta imala je nadimak "jugoosmeh". Volele su je gotovo sve žene stare Juge, divile su joj se. Jedini izuzetak bile su žene koje je svakodnevno sretala.

Foto: wikipedia.org

Da li je i koliko Jovanka imala uticaja na Tita, ne znamo zasigurno. Dok su neki bliski saradnici govorili da se u vođenje zemlje nije mešala, drugi su pak isticali da je odmah nakon venčanja počela da spletkari i da je imala državničke ambicije. Ipak, mnogi i danas veruju da je ideja o osnivanju pokreta Nesvrstanih bila - njena, što je ona i sama potvrdila u pomenutoj knjizi.

Verovalo se i da je ona bila "poslednji prsten Titove odbrane". Zbog toga je uvek nosila pištolj sa sobom, da ga zaštiti kada svi ostali zakažu.

Problemi u braku

Problemi u braku počeli su 70-ih godina. Tih godina Jovanka je bila optuživana da je sovjetski špijun, da odaje državne tajne, kao i da je planirala državni udar sa generalom Đokom Jovanićem.

Jovanka je govorila da su 10 od 11 državnih sekretara agenti i da samo želi da zaštiti muža, dok su njeni protivnici pokušavali javnost da uvere u suprotno - da je ona ta koje Tito treba da se plaši.

Sam Tito je 21. januara 1974. naredio Savezu komunista Jugoslavije da osnuje specijalnu komisiju koja će proučavati "slučaj drugarice Jovanke". 

Koliko je ovo bila bitna tema najbolje govori podatak da je Jovanka bila jedina tačka dnevnog reda na gotovo 60 sednica državnog rukovodstva.

Jovanka i Tito sve su se više udaljavali. Tokom 1975. godine u neke inostrane posete Tito je odlazio sam, što je bilo dovoljno da počnu priče kako se par stalno svađa. Te godine Tito napušta porodični dom i iz Užičke 15 seli se na Beli dvor - sam.

U javnosti se poslednji put Jovanka pojavljuje 1977. godine na zvaničnom prijemu norveškog premijera. Jovanka je u jednom trenutku i uhapšena. Detalji nikada nisu stigli do javnosti, ali postoje priče da je hapšenje naredio i sam Tito.

Maršal umire 1980. godine. Na svim čituljama stoji ime ožalošćene udovice, od koje se nikada nije razveo, iako je poslednje tri godine nije video.

Foto: wikipedia.org

Gradskim kuloarima tih dana kolale su priče da je Jovanki bio dozvoljen dolazak na sahranu samo zbog toga što je Indira Gandi time uslovila svoj dolazak..

Posle Titove smrti neko vreme je provela i u kućnom pritvoru. Tada su pripadnici tajne službe upali u njen stan u Užičkoj 15, konfiskovali imovinu i prisilili je da se preseli.

U vremenima koja dolaze često je govorila da je "kriva bez krivice i osuđena bez suda".

- Zato što sam znala više od svih tih špijuna zajedno ko je Titu bio odan, a ko nije. Ko je odavno radio protiv njega i protiv Jugoslavije - rekla je Jovanka Broz 2010. za Politiku.

Život je nastavila povučeno, daleko od očiju javnosti koja je i dalje bila zainteresova za njen život. Do kraja je branila Tita stalno ponavljajući da je sve što joj se dogodilo nije bila njegova odgovornost i da je sve radio kako bi joj spasio život. 

Jovanka Broz živela je bez ličnih dokumenata od Titove smrti pa sve do 6. jula 2009. godine kada su joj ličnu kartu i pasoš uručili tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić i tadašnji ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić.

U Urgentni centar u Beogradu krajem avgusta 2013. godine Jovanka je primljena u teškom stanju. Posledice srčanog udara bile su kobne i Jovanka je preminula 20. oktobra u 89. godini. Za života je izrazila želju da bude sahranjena u Kući cveća i to je i učinjeno šest dana posle njene smrti. 

Na samoj sahrani dogodio se incident. Pet ordena koje je dobila kao major bivše JNA i nosilac Partizanske spomenice, bilo je izloženo tokom sahrane. Međutim, nakon sahrane, kada je porodica došla da ih preuzme rečeno im je da su - nestali. Ostalo je nerazjašnjeno da li je ordenje nestalo tokom mimohoda za vreme sahrane ili dan kasnije, kada je ulaz bio besplatan za sve građane koji su želeli da odaju počast.

Ostavite komentar