PRVE DAME SRBIJE: Mira Marković, žena zbog koje CVET U KOSI više nikada NEĆE BITI MODERAN u Srbiji

Mirjana Mira Marković bila je jugoslovenska i srpska doktorka sociologije, političarka, supruga bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića. Osnivačica je i prva predsednica političke partije Jugoslovenska levica (JUL).

Iza svih ovih, na prvi pogled zavidnih "titula", stoji jedna tragična ličnost, ali sa vrlo velikim ambicijama. Od najmoćnije žene u državi, do života u egzilu. Mnogi su tvrdili i da je ona imala presudan uticaj na Miloševića i da je zapravo ona vodila državu.

Rođena je 10. jula 1942. godine u selu Brežane, nedaleko od Požarevca. Njen otac Moma Marković je bio učesnik Narodnooslobodilačke borbe (NOB) koji je do polovine 1942. godine bio delegat i instruktor PK KPJ. Majka Vera Miletić je bila studentkinja francuskog jezika i književnosti, koja se 1941. godine pridružila partizanima. 

Upoznali su se u Požarevcu, a u julu 1942. godine dobili su ćerku Mirjanu. Odmah posle porođaja nju su uzeli Miletići, baba i deda po majci, ugledni i dobrostojeći ljudi iz Požarevca, kod kojih je odrasla i školovala se.

Cvet u kosi

Događaj koji je svakako obeležio život Mirjane Marković, jeste hapšenje njene majke od stane agenata Gestapoa, 5. oktobra 1943. godine. Danima su je mučili kako bi dobili dragocene informacije, a streljana je 7. septembra 1944. godine u nacističkom logoru Banjica u Beogradu.

Mit Vere Miletić oduvek je bio veoma važan za Mirjanu Marković. Ona je više puta govorila da je njena majka heroj. U životu se uvek služila njenim konspirativnim partizanskim imenom "Mira".

Svoju trajnu vezu s tragično nastradalom majkom uvek je pokazivala i jednim simboličnom gestom, odnosno nosila je cvet u kosi, kao i njena majka na jednoj staroj fotografiji.

S druge stane, prema nekim izvorima, otac Mire Marković dugo nije hteo da je prizna i tvrdio je da dete koje je Vera rodila nije njegovo. Štaviše, jednom prilikom, kad je bila devojčica, navodno je bacio u potok rekavši: "Ne treba mi pašče od kuje". 

Kada je umro, Mira nije htela da dođe na očevu sahranu. Predomislila se u poslednjem trenutku. U pratnji 6 telohranitelja došla je na sahranu, obišla oko grobnog mesta i otišla.

Mira Marković je u Požarevcu završila osnovnu školu i gimnaziju gde je upoznala godinu dana starijeg Slobodana Miloševića. U srednjoj školi počela je da piše za omladinski školski list "Naša stvarnost" koji je kasnije promenio naziv u "Razvitak“. U maju 1960. godine izabrana je za predsednicu Školskog komiteta omladine Gimnazije. Jedan od članova tog Komiteta je bio i Slobodan Milošević.

Život sa Slobom

Venčali su se 1965. godine i dobili ćerku Mariju i sina Marka. Zbog specifičnosti odnosa i velike povezanosti, mnogi su smatrali da je upravo Mira Marković "vukla konce“ Miloševićeve politike. U svojoj knjizi "Bilo je to ovako" koju je objavila 2015. godine ona je opisala prirodu njihovog ličnog ljubavnog, ali i porodičnog odnosa koji su vladali u njihovoj kući.

Tom prilikom je na više od 1.000 stranica opisala svoj idiličan život sa Slobodanom Miloševićem, od njihovih gimnazijskih dana do njegovog izručenja Hagu. 

Poznavaoci prilika kažu da politički uspon Miloševića, ali i Mire, počinje 1986. godine kada je, zahvaljujući Ivanu Stamboliću izabran za predsednika Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije.

Jedan "običan unutarpartijski obračun" na kom je Milošević srušio i u političku istoriju poslao svog kuma i dotadašnjeg zaštitnika Ivana Stambolića, kao i tadašnjeg prvog čoveka partijske organizacije Beograda Dragišu Bucu Pavlovića, ubrzo je u istoriji zauzeo mesto prekretnice za ružna vremena koja će doći.

Čuvena Osma vanredna sednica CK SK Srbije koja je održana 23. i 24. septembra 1987. godine, smatra se prelomnim trenutkom u političkoj karijeri Slobodana Miloševića, pa samim tim i njegove supruge Mire Marković.

Posle pada Berlinskog zida otvoren je prostor za "rađanje" nacionalističkih stranaka u svim republikama bivše Jugoslavije. Za razliku od Kučana, Tuđmana i Izetbegovića, Milošević je u julu 1990. godine osnovao Socijalističku partiju Srbije, koju su činili mahom članovi Saveza komunista Srbije.

Sledeće godine Jugoslaviju su napustile Slovenija, Hrvatska i Makedonija, a 1992. godine počeo je rat na području Bosne i Hercegovine. Milošević je u decembru 1992. godine izabran za predsednika Srbije, a Markovićeva je postala prva dama.

JUL u julu

23. jula 1994. godine je osnovala političku organizaciju Jugoslovenska levica ili Jugoslovenska udružena levica – JUL koja se sastojala iz članova 23 levičarske i komunističke partije. Prema statutu, JUL se zalagao za "opštejugoslovenstvo" i "demokratski socijalizam".

 

Jednim manjim delom, JUL je bio ideološki naslednik Saveza komunista - Pokreta za Jugoslaviju. Iako je predsednik stranke zvanično bio Ljubiša Ristić, poznato je da je sve "konce“ u svojim rukama držala Mira Marković. Mnogi kažu da je ovo bio taktički dobar potez, jer je svojim biračkim telom, kao koalicioni partner Miloševićevog SPS-a obezbeđivala dodatnu podršku njegovoj politici. 

Kontroverze i mediji

Mnogi svedoci vremena vladavine Slobodana Miloševića tvrde da je upravo Mira Marković vešto kontrolisala i medije u Srbiji, te je lično naručivala tekstove u novinama.

Ovo nije jedina optužba koja joj se stavlja na teret. Među onim ozbiljnim su i nerazjašnjenja politička ubistva novinara Slavka Ćuruvije, njenog nekadašnjeg bliskog prijatelja, zatim Ivana Stambolića, Miloševićevog kuma i političara koji je karijeru završio upravo zahvaljujući njemu i mnogih drugih.

S obzirom na to da su za mnoga ubistva odgovarali ljudi koji nisu imali skoro nikakve motive da ih izvrše, sumnjalo se u to da su naručioci bili direktno Milošević i njegova supruga.

"Otišli su drugovi"

Pad Miloševića dogodio se 24. septembra 2000. godine kada su održani predsednički izbori u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji. Miloševićev glavni protivkandidat bio je lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica.

Savezna Izborna komisija je prema preliminarnim rezultatima utvrdila da je Koštunica osvojio 48,23 odsto, a Milošević 40,23 odsto glasova, te da će o novom predsedniku odlučiti građani u drugom krugu.

To je izazvalo revolt među narodnom, a naročito opozicijom koja je bila ubeđena da je Koštunica dobio izbore, te da nema potrebe za drugim krugom. Nakon velikih demonstracija koje su u Beogradu održane 5. oktobra Milošević je dao izjavu u kojoj je priznao poraz na izborima.

Nikome nije poznato šta se tačno dešavalo tih dana u kući Miloševića, ali Mira Marković je u svojoj knjizi “Bilo je to ovako” opisala tu, po mnogo čemu, njoj tužnu noć.

Kako navodi u knjizi, u noći 7. oktobra 2000. godine Mira je sedela sama u salonu vile "Mir" i slušala pesmu grupe Zana - "Otišli su drugovi…".

Za novog predsednika SRJ imenovan je Vojislav Koštunica. Milošević je 1. aprila 2001. godine uhapšen, a 28. jula uredbom Vlade izručen Međunarodnom sudu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.

Dve godine kasnije Mira Marković se odselila u Rusiju, gde je zatražila politički azil. Slobodan Milošević je preminuo u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu 11. marta 2006. godine, a njegova supruga je tom prilikom izjavila: "Tribunal u Hagu ubio je mog muža“. Sahrani koja je održana u Požarevcu nije prisustvovao niko od članova njegove porodice.

Mira Marković nije smela da dođe iz Rusije.

Krivični postupak

Protiv Mire Marković je 2005. godine podignuta optužnica. Po njoj se teretila da je iskoristila službeni položaj tako što je Živku Kneževiću, bivšu generalnu sekretarku Vlade Republike Srbije i članicu Komisije Vlade za stambena pitanja "podstrekivala da dodeli stan Iloni Pešić, dadilji svog unuka, premda ona nije ispunjavala zakonom predviđene uslove.

Kako se navodilo u optužnici, tada već bivša prva dama je obavestila Živku Knežević da Pešićeva treba da počne da radi u rezidenciji i da je potrebno da joj se reši stambeno pitanje.

Nakon njene "intervencije" Iloni Pešić je dodeljen na korištenje stan u Ulici Đuke Dinića u Beogradu. Ovaj postupak je proveden bez saglasnosti Komisije za stambena pitanja Vlade Srbije. S obzirom na to da se tada nije nalazila u zemlji, za njom je raspisana Interpolova poternica.

Iz Generalnog tužilaštva Ruske Federacije je 2010. godine saopšteno da Mira Marković u toj zemlji uživa status političke izbeglice, te da ne može da bude privedena po navedenoj poternici.

U postupku koji se vodio u Srbiji bilo je 12 optuženih. Optužnica je u nekoliko navrata preinačena, a proces traje više od 15 godina. Postupak protiv Markovićeve, prema pisanju beogradskih medija zastareva 2030. godine.

Viši sud je u junu 2018. godine osudio je na godinu dana zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja, a 26. marta 2019. godine je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo tu presudu uz obrazloženje da je "nerazumna, protivrečna i donesena uz bitne povrede krivičnog postupka".

U tom dokumentu se navodi da je presuda morala da bude ukinuta jer je prilikom njenog donošenja Viši sud koristio zakon, koji ne može da se primeni. Sud je naložio da se suđenje ponovi.

Smrt i sahrana

Mirjana Marković preminula je 14. aprila 2019. godine u Moskvi.

Sahrana je obavljena u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, ali njoj nije prisustvovao niko od članova uže porodice, od sina Marka i ćerke Marije, do unuka Marka i njegove majke Milice Gajić.

Foto: ATA Images

Pre polaganja urne, pročitano je pismo ćerke Marije, koja je između ostalog navela da joj je mnogo žao što je njena majka odlučila da bude pokopana u Požarevcu, "ti i tata sami, gde ja i Marko nikada nećemo doći".

Urna je položena ispod lipe u dvorištu gde počiva Slobodan Milošević.

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar