Slobodno vreme > Gurmanlook

Ne zna se da li su LEPŠI ili UKUSNIJI: Danijela pravi HLEBOVE od DIVLJEG KVASCA

Hrana koju jedemo mora biti zdrava, ukusna i lepo ukrašena, moto je popularne foodblogerke

Autor: K1info/zena.blic.rs

18/01/2023 > 10:00

podeli vest:

Ne zna se da li su LEPŠI ili UKUSNIJI: Danijela pravi HLEBOVE od DIVLJEG KVASCA
Foto: Unsplash.com


Foodblogerka, koju prati više od 40 hiljada ljudi, postala je apsolutni hit na društvenim mrežama. Danijela Birta Čkonjević sprema ukusne, zanimljive i posne recepte, koji očaravaju ukusom i izgledom, a njena radionica Hleb od divljeg kvasca je veoma popularna.

Ona je za Žena.rs. objasnila kako se rodila ta ljubav prema starom načinu pripreme najosnovnije namirnice svakog doma.

- Volim da kažem da je svaki hleb čudo, koricom obuhvaćen mikrokosmos u kojem su umešani princip i filozofija one osobe koja ga je spremala. Hleb je ujedno hrana i simbol. Ni jedna druga namirnica nije dostigla takav mističan status. On je, tradicionalno gledano, osnova svakog obroka - rekla je Danijela.

Ujedno, hleb je i svedok porodične vatre, te bi nekakva hronologija išla po liniji: nema porodice, nema ognjišta, nema hrane i naposletku nema života.

To posmatram iz drugog ugla. S jedne strane želim da pružim najbolje svojoj porodici, a s druge strane, da kažemo simboličke ravni, ono smo šta jedemo, pa volim da mislim kako je hleb ljubav u krckavoj korici.

Danijela kaže da joj se dopadala ideja izlaska iz zone komfora, praćenja sopstvene intuicije i istraživanja.

- Volim da se igram, da isprobavam, eksperimentišem i ono što je ključno, kako bi se neko uopšte oslobodio u kuhinji, ne opterećujem se strahom od neuspeha. Tako se, sasvim spontano, dogodilo i kada sam se zaljubila u pravljenje hleba. Želela sam da ispitam sve mogućnosti - rekla je ona.

Kako se pravi hleb sa divljim kvascem?

To nije nikakva novina u tradicionalnoj kuhinji. Do pre dve ili tri generacije, naše bake ili njihove majke, nisu ni znale za drugačiji način spremanja hleba. Umesto održavanja startera one bi uštinule od današnjeg testa, i s njime mesile sutrašnji hleb.

- Uz ovakvu primenu, testu omogućujemo dužu fermentaciju pre pečenja. Na taj način bakterije i divlji kvasci, svi ti mikroorganizmi koji nastanjuju naš divlji kvasac, započinju proces razgradnje fitinske kiseline i čine da iz ovog hleba lakše usvojime sve nutrijenete. Zato se ovakav hleb lakše vari, ali i dobija specifičnu punoću ukusa i duži period svežine u odnosu na industrijske hlebove - rekla je Danijela.

Šta je divlji kvasac

Za pravljenje divljeg kvasca su vam potrebne 4 komponente: brašno, voda, ljubav i strpljenje.

Smesa brašna i vode, predstavlja ponudu hrane mikroorganizmima. Ako održavamo poilište dovoljno dugo, mikroorganizmi će ga nastaniti, tu se hraniti i prilagodiće svoj metabolizam brašnu kojim ga hranimo.

Tako se dobija starter, odnosno mešavina brašna i vode koja je bogata kolonijama bakterija mlečne kiseline i divljih kvasaca. Oni iniciraju fermentovanje testa.

- Kao što sam pomenula, privlači me eksperimentisanje. Puno sam istraživala i isprobavala. Danas uglavnom koristim specijalizovana brašna visokog kvaliteta i visokog udela proteina. Uz njih uvek koristim integlano speltino i raženo brašno. Zanimljiva su mi i brašna od starih sorti pšenice kao što su kamut, polba - rekla je ona.

Hrana koju jedemo mora da nadražuje sva čula. Ona mora da bude zdrava, ukusna i da izgleda lepo. Zato se Danijela trudi da svoje hlebove ukrasi, te posle pečenja izgledaju kao mala umetnička dela.

 

 

 

Ostavite komentar