BAMIJA – povrće koje su OBOŽAVALI stari Egipćani

Bamija ili okra je jedna od najstarijih namirnica, a prema nekim podacima Egipćani (koji su je obožavali)  upotrebljavali suje u ishrani još pre 3500 godina.

I danas se koristi širom sveta što zbog jedinstvenog ukusa, širokog načina primene, što zbog lekovitih svojstava.

Ova biljka je na prvom mestu bogata vitaminom C, vitaminom K i folatima. Pored toga sadrži zavidnu količinu vlakana od velike važnosti za dobru probavu, stabilizaciju šećera u krvi kao i kontrolu apsorpcije šećera u organizam.

Najviše se uzgaja u zapadnoj Africi, Turskoj, Indiji, Brazilu, ali i na jugu SAD i Evrope. Bamija se sprema kao glavno jelo ili se dodaje u salate, takođe kao glavni sastojak.

Bamija je jednogodišnja biljka, vrlo ukusnog ploda koji celo leto mogu da krase trpezu. Pomalo liči na papriku, a može se jesti sveža, ali i  konzervirana, sušena, može se i staviti u duboki led ili marinirati. Koren biljke je dubok i grana se pri površini zemljišta, a raste u visinu između 60 cm i 2 metra.

Cvetovi bamije su beli ili žuti, a kako su dvopolni, samooprašuju se i kasnije daju plod. U pojedinim azijskim zemljama, seme biljke se koristi kao zamena za kafu. Biljka se lako sadi i neguje, a minimalna temperatura, na kojoj opstaje je oko 15 stepeni Celzijusovih, dok podnosi maksimalno 30 C.

Bamija ne voli jutarnje mrazeve kao ni ekstremno visoke temperature i sušni period. Preporučuje se da se sadi uz dinje ili krastavce.

Foto: Shutterstock

Biljka se sadi krajem marta i to tako što se seme blago utisne u zemlju. Između dva semena treba ostaviti oko 20 cm razmaka kako bi se biljka pravilno razvijala.

Plodovi se mogu pojaviti već krajem maja ili početkom juna, dužine su oko 8 cm, a zabeleženo je da uzgajivači nedeljno imaju i do 20 tona ploda po hektaru.

Bamija se bere vrlo jednostavno, slično krastavcu, ali plod ima brojne sitne dlačice koje mogu izazvati iritaciju kože, te se preporučuje korišćenje rukavica. Plodovi, ako se čuvaju u frižideru, tamo mogu ostati maksimalno tri dana.

Da se vratimo na lekovita svojstva ove neverovante biljke.

Bamija je bogata antioksidantima, a u svom sastavu ima i vitamin A5 i flavonide. Bamija deluje umirujuće na želudac, pa se preporučuje osobama koje boluju od gastritisa. Jača mišiće i kosti, a zgrušavanje krvi drastično usporava.

Ona u sebi sadrži vitamin K i ima folate, koji doprinose gustini kostiju. Bamija je sjajna u borbi protiv anemije. Kalijum i gvožđe obiluju u biljci i preporučuje se svakodnevna upotreba salate od bamije.

Poboljšava rad srca i snižava loš holesterol u krvi, a tome doprinosi pektin i vlakna, kojih ima u izobilju.

Odlična je biljka i protiv oboljenja respiratornih organa. Deluje protiv upalno, jer u svom sastavu sadrži antioksidante, te lako pobeđuje u borbi protiv bolesti disajnih puteva. Za lečenje upale pluća ili blonhitisa koriste se listovi, plodovi, ali i cvetovi bamije. Najefikasnije je piti čaj, koji još sprečava gušenja i uporni kašalj.

I za kraj ove priče o bamiji, donosimo vam recept za Begovu čorbu

Foto: Shutterstock

Sastojci: 250 gr pilećeg mesa, 100 gr šargarepe, 50 grama korena celera, 50 gr brašna, 50 g maslaca, 50 gr peršunovog lista, 20 grama bamije, 1 žumance, 50 grama pavlake, par kapi limunovog soka so, biber i suvi začin

Priprema: Meso oprati i kuvati sa korenom celera. Kada je skuvano, meso procediti, odvojiti od kosti i iskidati na manje komade, a vodu u kojoj se meso kuvalo sačuvati.

U drugu šerpu staviti maslac i istopite ga, pa dodati brašno (napraviti zapršku). Posle toga dodati vodu u kojoj se kuvalo meso i kuvati na srednjoj temperaturi oko 15 minuta.

Iseckati šargarepu, celer i peršun i dodajte ga u “supu”. Kada tečnost postane bistra i gusta, procediti je pa dodati meso i još malo kuvati. Bamije i limunov sok kuvati  u posebnoj šerpici pa ih dodati supi, kao i žumance i pavlaku.

Ostavite komentar