KAKO SU NAŠI PRECI SLAVILI NOVU GODINU Od paganskih vatri do današnjih vatrometa

Nova godina – vreme za novi početak, želje i planove. Danas je slavljenje ovog praznika obasjano svetlima vatrometa, ukrašenih jelki i svečanih trpeza, ali da li ste se ikada zapitali kako su naši preci dočekivali dolazak nove godine? Verujte, bilo je drugačije, ali ne manje svečano i veselo.

Knez Lazarwikipedia.org

 

Prva Nova godina nije bila u januaru

U stara vremena, naši preci nisu poznavali januar kao početak godine. Na primer, u srednjovekovnoj Srbiji Nova godina se obeležavala 1. septembra. Tada su naši preci smatrali da je to pravi trenutak da se zahvalimo za plodnu letinu i molimo za dobru godinu pred nama.

Tek kasnije, sa prihvatanjem gregorijanskog kalendara, 1. januar postao je zvaničan datum Nove godine. Međutim, mnogi običaji iz starijih vremena i dalje se neguju, naročito u ruralnim krajevima.

Kruna Stefana Dečanskogwikipedia.org

 

Paganski koreni i vatre koje donose svetlost

Pre nego što je hrišćanstvo stiglo na naše prostore, Sloveni su Novu godinu dočekivali uz paganske običaje. Glavna tema bila je priroda – obnova, rađanje Sunca i buđenje života. Paljenje velikih vatri bilo je obavezno, jer su simbolizovale svetlost i toplinu, kao što danas to čine vatrometi.

Ljudi su verovali da vatra tera zle duhove, a pepeo iz te vatre koristili su kao amajliju za plodnost njiva i zaštitu stoke. Možemo reći da su to bili prvi "praznični rituali".

Freepik.com

 

​Darivanje i prve novogodišnje čestitke

Običaj darivanja nije nov. I naši preci su rado darivali svoje bližnje – tada su to bile jabuke, orasi ili kolačići napravljeni kod kuće. Deca su posebno bila obradovana, jer su im roditelji pripremali male poklone, a stariji su ih često blagosiljali uz reči za zdravlje i sreću.

Kasnije, s razvojem poštanskog saobraćaja, postalo je popularno slati novogodišnje čestitke. To je bio poseban način da obradujete nekoga ko je daleko.

Kako je do nas stigla jelka?

Kićenje jelke postalo je popularno tek u 20. veku, i to pre svega u gradovima. Ovaj običaj zapravo potiče iz Nemačke, gde je zimzeleno drvo simbolisalo dugovečnost i snagu. 

Shutterstock

U naše krajeve stigao je preko Austro-Ugarske, a danas ne možemo da zamislimo Novu godinu bez ukrašenih jelki, lampica i kuglica.

Pre nego što je jelka stigla, naši preci su domove ukrašavali grančicama bora, lovora ili šljive, što je simbolizovalo plodnost i blagostanje.

Unsplash.com

Slavlje uz muziku i pesmu

Ako mislite da su naši preci bili ozbiljni i tihi na proslavama, varate se. Pesma i igra bile su uvek prisutne. Tambure, frule i gajde odjekivale su na seoskim trgovima, dok su ljudi igrali kola i veselili se do kasno u noć.

Naravno, tada nije bilo šampanjca, ali je domaća rakija ili kuvano vino bila nezaobilazna. Verovalo se da piće ne samo da greje telo, već i dušu.

Shutterstock

Šta možemo naučiti od predaka?

Naši preci nisu imali luksuzne večere, svetleće ukrase ili skupe poklone, ali su znali da u Novu godinu uđu sa osmehom, nadom i pesmom. Za njih je najvažnija bila porodica, zajedništvo i zdravlje.

Danas, dok palimo vatromet i postavljamo svečanu trpezu, možda bi trebalo da se setimo koliko je malo potrebno za istinsku sreću – osmeh, topla reč i dragi ljudi oko nas.
Neka vam donese zdravlje, ljubav i mnogo srećnih trenutaka – baš kao što su to priželjkivali naši preci.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar