ZA MAMU KOJA NIKAD NE STAJE Danas je njen rođendan, a ja se pitam koliko puta sam joj prekinula poziv

Danas je mamin rođendan. I neću joj slati „sve najbolje“ poruku. Neću joj kupiti šolju sa natpisom „najbolja mama na svetu“, niti joj doneti parfem koji neće stići da iskoristi jer uvek ima važnijih stvari od sebe.

Danas joj pišem ovo. Da zapamtim. I da možda neko od vas, ako ima mamu koja radi, nosi, trpi i voli bez mnogo reči – zastane i seti se svoje.

Unsplash.com

Moja mama radi. Stalno.
Rade joj ruke, rame, noge, a najviše – misli.
Misli o drugima. Da li sam stigla, da li sam jela, da li sam dobro, da li je deci toplo, da li imam vremena, da li mi treba nešto.
Ona nikad nije tražila ništa.
Samo da javim kad stignem.

I u tim javljanjima se krije život.
Nekad se javim. Nekad ne.
Nekad okrenem broj i prekinem čim mi zazvoni druga linija.
Nekad odgovorim porukom, brzo, bez tačke.
Nekad samo pročitam, ali ne stignem da napišem: „Hvala, mama.“
Jer u glavi mislim – javiću se kasnije.

Unsplash.com

A onda shvatim da to kasnije nije nikad dovoljno kasno da bi bila sigurna da stigneš.

Mame ne traže mnogo.
One samo žele da znaju da ste dobro. Da se niste prehladili. Da niste zaboravili jaknu. Da jedete na vreme. Da ne trpite sve sami.
I nikada vam to ne kažu da bi vas opteretile. Već jer su to – mame.

Danas je mamin rođendan.
I ne znam da li sam joj to rekla dovoljno puta – ali ja sam ono što jesam zato što ona nikada nije stala.
Zato što je kuvala i kad je imala temperaturu.
Zato što je ćutala kad su je bolele noge.
Zato što je nosila kese, i reči, i tuđe brige.
Zato što je uvek znala kada da me pusti, i kada da me zagrli.

Unsplash.com

Zato što je znala da se život ne meri po poklonima, već po tome kome se prvo javiš kad ti se nešto lepo ili teško desi.

Zato što me nije naučila samo da budem mama – nego da budem žena.

Mama, ako ovo čitaš – neću ti reći „srećan rođendan“ kao svi.
Reći ću ti – hvala što postojiš svaki dan, bez potrebe da ti se kaže.

A vama koji čitate –
Ako vam je mama tu, pozovite je danas. Ne čekajte večeras. Ne čekajte da stignete kući. Ne čekajte "kad uhvatite vremena."
Jer jedino što mama zaista želi je da zna da je neko mislio na nju. Bar tog jednog dana.
I onih svih ostalih kada to nije tražila.

Mama, srećan ti rođendan...

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar