DA SE SRPSKA SVA SRCA S TOBOM UJEDINE! Savindan – praznik vere, znanja i zajedništva

Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop, prosvetitelj i osnivač Srpske pravoslavne crkve, obeležava se 27. januara kao školska slava i jedan od najvažnijih duhovnih praznika u Srbiji. Savindan je dan kada se u školama širom zemlje odaje počast ovom velikanu koji je svojim delom ostavio neizbrisiv trag u istoriji srpskog naroda.

Shutterstock

Kako je Sveti Sava postao zaštitnik škola

Uvođenje Svetog Save kao školske slave datira iz 19. veka, kada je knez Miloš Obrenović proglasio 27. januar za dan srpske prosvete. Sveti Sava je postao simbol obrazovanja, mudrosti i duhovnosti, a njegova prosvetiteljska misija i danas inspiriše generacije učenika i nastavnika.

Shutterstock

Njegov rad na širenju hrišćanske vere i osnivanju škola širom srpskih zemalja učinio ga je idealnim zaštitnikom prosvete. Njegov lik je prisutan u gotovo svakoj školi u Srbiji, a Savindan se obeležava kao dan duhovne obnove i podsećanja na važnost obrazovanja.

Tanjug/Nemanja Jovanović

Obeležavanje u školama

Savindan se u školama širom Srbije proslavlja uz svečane priredbe, recitacije, horske nastupe i prigodne programe u čast Svetog Save. Učenici pripremaju recitacije i igrokaze inspirisane njegovim životom i delom, a u školama se najčešće izvodi i tradicionalna „Himna Svetom Savi”, koja simbolizuje poštovanje i zahvalnost prema ovom svecu.

Jedan od centralnih delova proslave je sečenje slavskog kolača, koji školski kum sa sveštenikom i direktorom škole lomi i deli prisutnima. Na taj način se u školama neguje tradicija slavljenja kao što se čini u porodičnim domovima.

Tanjug/Nemanja Jovanović

Narodni običaji vezani za Savindan

Pored školskih priredbi, u mnogim domovima Savindan se obeležava kao porodična slava. Po tradiciji, dan se započinje molitvom, a domaćini u krugu porodice pale sveću i lome slavski kolač. Veruje se da ovaj dan donosi mir i blagostanje onima koji ga proslavljaju sa poštovanjem.

U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da ukoliko na Svetog Savu pada sneg, godina će biti rodna, a ukoliko je vedro, godina će biti bogata i uspešna. Takođe, Savindan se smatra danom praštanja, jer se veruje da Sveti Sava ne voli neslogu i svađe u domu.

Šta se služi na Savindan?

Savindan obavezno "pada" u vreme zimskog posta, pa se na trpezi nalaze posna jela. Tradicionalno se priprema pasulj, riba, kiseli kupus, proja i posne pite, dok se kao desert često služe medenjaci ili orasnice.

Sveti Sava u srcima mladih

Iako su se vremena promenila, duh Svetog Save i dalje je prisutan među mladima. Učenici kroz proslave, pesme i recitacije uče o važnosti znanja, vere i ljubavi prema domovini. Savindan nije samo školska slava, već i prilika da se mladi podsete koliko je obrazovanje važno za budućnost.

Tanjug/Nemanja Jovanović

Savindan je praznik koji spaja prošlost i budućnost, duhovnost i znanje, tradiciju i savremenost. Obeležavanjem ovog dana u školama i domovima, srpski narod pokazuje koliko poštuje nasleđe Svetog Save i koliko je važno negovati vrednosti koje je on postavio – ljubav, mudrost i prosvetu.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar