Zdravlje

Kronova bolest POD MASKOM nervoznih creva: Normalan život NIJE NEMOGUĆ, važno je NE KLONUTI duhom

Samo sam gledala gde ima WC, non-stop sam trčala u toalet.. Nisam mogla čak ni do samoposluge da odem, priča Slavica iz Kragujevca

Autor: K1info/stetoskop.info

25/01/2023 > 20:19

podeli vest:

Kronova bolest POD MASKOM nervoznih creva: Normalan život NIJE NEMOGUĆ, važno je NE KLONUTI duhom
Foto: Unsplash.com


Penzionerka iz Kragujevca, Slavica Dabić saznala je da ima Kronovu bolest posle nekoliko godina provedenih boreći se sa sindromom nervoznih creva. Ova vest je u njenom životu donela mnoge promene i izazove, ali joj nije uništila želju za životom, ma koliko bitke koje vodi nisu lake.

- Pre nego što mi je konačno dijagnostikovana Kronova bolest, tri godine sam se lečila od sindroma nervoznih creva - rekla je Slavica.

- Lekovi koje sam u tom periodu pila su nekad pomagali, ali nekad nisu. Međutim, u septembru 2021, kada sam primila drugu dozu vakcine protiv koronavirusa, sutradan sam pala u krevet. Više nisam mogla da ustanem, jer sam dobila jake bolove u desnoj strani trbuha. Zbog tog neizdrživog bola, morala sam da krenem u detaljne pretrage - rekla je ona.

Lekari nisu znali šta sa njom da rade, a u međuvremenu je izgubila 8 kg.

- Moj lekar je tada zaključio da je neophodno da legnem u bolnicu i da to više ne može da se odlaže. U februaru 2022. godine sam legla u bolnicu i tamo provela 3 nedelje. Urađena je kolonoskopija, ali isprva ona ništa nije pokazala - rekla je.

- Kada su mi snimili tanko crevo, javila se sumnja na Kronovu bolest, a skener je to definitivno i potvrdio, jer je jedan deo tankog creva je bio izrazito upaljen. Bolest je zaista krenula agresivno. Tada je još uvek bila aktuelna korona i bili smo u mešovitim sobama s pacijentima s reumatologije i drugih odeljenja, ali doktorka Nataša Zdravković se mnogo zauzela za mene - rekla je ona.

Foto: Pixabay.com

 

- Zbog takvih bolova kroz koje sam prolazila, primala sam veoma agresivnu terapiju, 4 puta dnevno injekcije, a na infuziju sam bila maltene konstantno priključena. Nema šta mi od analiza nisu odradili, neke i po više puta, kako bi shvatili šta se dešava sa mnom - rekla je.

- Doktorka je rekla da ću odmah biti stavljena na biološku terapiju, da ne bih kombinovala lekove koje već pijem s novom terapijom za zapaljensku bolest creva. Od tog momenta, sve do danas, ja sam na biološkoj terapiji koju primam jednom mesečno - rekla je.

- Samo sam gledala gde ima WC, non-stop sam trčala u toalet. Nigde nisam mogla da odem mirne glave. Nisam mogla čak ni do samoposluge da odem, vraćala sam se na pola puta - rekla je ona.

Ali, kako Slavica kaže otkako prima biološku terapiju, ove situacije su svedene na minimum, ali neki simptomi, kao što su mučnina i povremeni bolovi u stomaku su ostali.

Saznanje da ima Kronovu bolest joj je veoma teško palo, jer o tome nije mnogo ni znala, počela je da čita na šta je nailazila, kako bi se informisala, iako su joj lekari savetovali da to nije najbolja ideja, da se ne bi uplašila.

- Ja se ne slažem sa tim, smatram da čovek treba da uči o onome što mu se dešava u tom trenutku. U bolnici svakako nećete dobiti mnogo informacija, a važno je naučiti kako se s ovom bolešću živi i ponaša - rekla je Slavica.

Foto: Shutterstock

 

- Na primer, tako sam shvatila da nuspojave koje imam posle biološke terapije nisu samo u mojoj glavi i da zaista, pošto je primim, mogu da pobrojim šta mi se dešava sa liste neželjenih reakcija i da znam da je to očekivano. Iako nastojim tome da se što više informišem i da učim, smatram da i dalje ne znam sve o ovoj bolesti - rekla je.

Slavici je u ovoj borbi velika podrška njena porodica, suprug i deca.

- Ćerka i snaja su mi medicinske sestre, imaju razumevanja za ove stvari i uvek mogu da se oslonim na njih. A što se okoline tiče, okolina ne zna. Ljudi veoma malo znaju o ovakvim bolestima. Najgore je što mnogi povezuju ovu bolest s karcinomom i onda te gledaju sažaljivo. To mi mnogo smeta, jer se tad osećam zaista bolesno, što ne želim - rekla je ona.

Slavica Dabić je za kraj poručila drugim ljudima koji se bore s Kronovom bolešću ili ulceroznim kolitisom je da nikako ne klonu duhom.

- Moramo da se borimo, ali je jako važno da imamo podršku porodice. Bez njih, sve ovo, cela ova borba bi bila nezamisliva. Bez porodice, ništa ne bi moglo da se prevaziđe. Podrška je toliko važna u ovoj bolesti, da je to neverovatno - rekla je ona.

- Ako nemamo podršku, sve se doživljava mnogo teže, tako da je ovo i poruka porodicama obolelih, budite uz svoje voljene i imajte razumevanja za njih. Oni će zauzvrat dati sve od sebe da budu bolje i uraditi sve što je u njihovoj moći da što pre stanu na sopstvene noge. Držite se svoje porodice i ne klonite duhom - rekla je ona.

 

 

 

Ostavite komentar