Osećate se umorno? Evo kako PROMENA VREMENA utiče na FIZIČKO I MENTALNO ZDRAVLJE

Mnogi se ovih dana žale na "jesenji" umor, a samo je jedan razlog tome

Zbog sve češćih i naglih promena vremena, učestale su i nagle promene u organizmu. Tako u poslednje vreme veliki broj ljudi muči muku sa nesanicom, glavoboljom, lošim raspoloženjem, a mnogi osećaju i bol u mišićima.

Kada se vreme menja, umorni smo, a ne možemo da spavamo. Kada pada kiša, boli nas glava, a kada duva vetar, razdražljivi smo i nervozni. Posledice uticaja vremena posebno osećaju osobe koje boluju od nekih hroničnih bolesti, ali ne zaobilaze ni potpuno zdrave.

Kako i u kojoj meri promene vremena utiču na ljudski organizam, zašto je to tako i kako se na najbolji način izboriti sa tim pojašnjava Jasminka Smailagić, načelnica Odeljenja za monitoring klime I klimatske promene RHMZ.

Šta se to dešava u atmosferi i zašto promene vremena utiču na ljude?

Smailagić pojašnjava da se pri svakoj promeni vremena, u atmosferi stvaraju elektromagnetni impulsi koji bez izuzetka utiču na ljudski organizam i podstiču ga da reaguje i da se prilagođava. Na taj način, kako kaže, elektromagnetnim talasima, nagle promene temperature (ekstremno niske ili visoke), atmosferski pritisak i vlažnost vazduha opterećuju svaki organizam.

- Davno je dokazano da atmosfera naelektrisana negativnim jonima izuzetno dobro deluje na naš organizam, dok ga ona sa pozitivnim jonima razara. Odatle i dolaze neprijatnosti vezane za atmosferske prilike. Pred nevreme vazduh se naglo ispunjava pozitivnim jonima. Porast pozitivnih jona u vazduhu upozorava organizam da su promene sve bliže - poručuje ona za Blic.

Naglašava da to naročito osećaju oni koji boluju od astme, bronhitisa, srčani bolesnici. Posle kiše je, dodaje Smailagić, atmosfera puna negativnih jona, pa se obično osećamo dobro.

Organizam reaguje do 48 sati pre promene vremena

Smailagić je za "Blic" pojasnila da se reakcije organizma javljaju od 4 do 48 sati pre predstojeće promene vremena.

Na pitanje koliko je organizmu potrebno da se prilagodi na promenjeno vreme, poručuje da taj proces traje od dva do četiri dana.

Kako promene vremena utiču na ljude?

Svaki organizam odreaguje na naglu promenu meteoroloških uslova i potrebno je izvesno vreme da se adaptira, zavisno od njegove osetljivosti. Smailagić kaže da promena vremena utiče na sve nas, iako često toga nismo svesni.

Može uticati značajno na naše raspoloženje, smanjenje energije i radnih sposobnosti, pospanost, nesanicu, glavobolju…

Koji vremenski uslovi su opasni za hronične bolesnike?

Hronični bolesnici pri određenim vremenskim uslovima imaju pojačane tegobe, naročito pri nagloj promeni vremena. Ovakvi vremenski uslovi naročito su opasni za sledeće grupe hronično obolelih:

srčane bolesnike i osobe sa varirajućim krvnim pritiskom (nagla promena temperature vazduha i vazdušnog pritiska, kao i dugi periodi sa visokom maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha);
cerebrovaskularne bolesnike (nagli prelaz iz toplog u hladno vreme);
kod osoba koje imaju osetljiv nervni sistem (usled češćih prolazaka atmosferskih frontova i pojačanog južnog i jugoistočnog vetra);
astmatičare (usled povećane vlage u vazduhu – pojava magle, padavina).

Koje reakcije se pojavljuju kod meteoropata i kad?

Pored hroničnih bolesnika i kod zdravih osoba koje su osetljive na promenu vremena – meteoropata, moguća je pojava meteoropatskih reakcija, objašnjava Smailagić.

Reakcije dolaze u vidu:

glavobolje (uslovljene naglom promenom temperature i njenim izraženim dnevnim hodom – velika razlika između minimalne i maksimalne dnevne temperature vazduha, prolaskom fronta i značajnom razlikom vazdušnih pritisaka, tj. naglog smenjivanja visokog i niskog vazdušnog pritiska, pojačan hladni vetar),

razdražljivosti i promenljivog raspoloženja (usled prolaska frontalnog sistema, pojačanog južnog i jugoistočnog vetra),

bolova u mišićima (izraženi pred prolazak frontalnih sistema, naročito hladnog fronta, pri povećanoj vlagi u vazduhu),

umor - malaksalost (pri toplom i vlažnom vremenu i pred promenu vremena, pri niskom vazdušnom pritisku).

Koji su saveti za meteoropate?

Da bi se prevazišle tegobe koje svi osećamo zbog nestabilnog vremena, stručnjaci kažu da uvek prema potrebama organizma i zdravstvenog stanja moramo pronaći odgovarajući zdrav stil života.

I pored jakih uticaja promena vremena, nestabilnosti u atmosferi, smene sunca i padavina, možemo uticati da posledice na naš organizam budu znatno manje, da se ne osećamo iscrpljeno, pospano i/ili umorno.

Konkretno, u periodima nestabilnih vremenskih prilika koje utiču na svakog čoveka neophodno je:

osam sati sna i na spavanje treba ići pre 23 sata
obavezni obroci su doručak, užina, ručak, užina, večera
obroci ne treba da budu obilni i treba da su bogati povrćem i voćem
obavezno piti dovoljno kvalitetne vode
obavezna je šetnja, po mogućnosti rekreacija
adekvatna odeća i obuća u skladu sa vremenskim prilikama
odmor, čitanje knjige, muzika, druženje, porodično okupljanje
boravak u prirodi
Radite ono što volite, ne preskačite doručak

Kvalitetno provedeno slobodno vreme takođe doprineti opštem stanju i zato svako treba da radi ono što voli. To može biti druženje, odlazak u bioskop, pisanje poezije, šetnja, a fizička aktivnost je nešto što će dati dodatnu energiju i snagu.

Ako se neko posle treninga oseća istrošeno, čim se hidrira na adekvatan način imaće osećaj dodatne mentalne snage, preporuka je stručnjaka.

Savet lekara je da se doručak ne preskače, a za opšte stanje važni su i ostali obroci i užine.

Izuzetno su važni vitamini i minerali koji se nalaze u povrću i kombinacijama raznih salata sa manje masnim mladim sirom, ili u kombinaciji sa jabukom i semenkama su kvalitetan obrok koji može biti i celovit obrok ako tome dodamo ribu.

Izbegavajte kasne obroke, boravite u prirodi

Mnogi misle da im san ne dolazi na oči jer su večerali i opteretili želudac, međutim, to nije tačno osim ako su kasno večerali i ako je obrok bio sastavljen od “teških” namirnica.

- Treba izbegavati kasni obrok, jer osobe koje jedu kasno uveče najčešće imaju višak kilograma, a ako neko ponavlja ovu lošu naviku najverovatnije će izgubiti miran san i gomilaće prekomernu masnoću. Učestali kasni obroci mogu biti okidač raznih bolesti.

Za lakše podnošenje nestabilnih vremenskih prilika važan je boravak u prirodi

Boravkom u šumi i na planini pozitivno utičemo na povećanje crvenih krvnih zrnaca, eritrocita. Veliki broj ljudi u urbanim sredinama zbog nepravilne ishrane ima anemiju koja za sobom povlači druge tegobe. Osobe koje su zdrave i idu u prirodu imaju bolje držanje tela, bolju koncentraciju, pažnju i inspiraciju. Otporniji su na razne bolesti.

Da li burnije reagujemo na promenu iz toplog u hladno ili obrnuto?

Na zahlađenje organizam reaguje tako što se krvni sudovi kontrahuju kako bi se smanjilo odavanje toplote, što za posledicu ima povećanje otpora u kardiovaskularnom sistemu, pojašnjava Smailagić.

Tada se srce dodatno opterećuje i krvni pritisak raste. Sa povećanjem temperature dešava se obratno, krvni sudovi se šire i pritisak opada. Ukoliko tada ne unosimo dovoljnu količinu tečnosti dolazi do dehidratacije organizma, mozak se slabije snabdeva krvlju, pa se javljaju nesvestice i vrtoglavice. Krv postaje gušća, pa se samim tim povećava i rizik od nastanka moždanog i srčanog udara.

Prema rečima struke, topao vetar izaziva psihoze, veoma rasprostranjenu grupu oboljenja koja predstavljaju veliki problem, kako u pogledu same karakteristike oboljenja, tako i u pogledu nepovoljne prognoze.

- Kod ovih ljudi je smanjena adaptacija na spoljašnje promene atmosferskih činilaca, što se manifestuje pojavom određenih simptoma. Prodor toplog i vlažnog vazduha sa pojačanim južnim, toplim vetrom dovodi do nastanka psihomotornog nemira, pojačane aktivnosti i agresivnosti - navodi ona.

Ti faktori, kako kaže, dovode do povećanja krvnog pritiska, napetosti mišića, pojačane refleksne aktivnosti, kao i razdražljivosti.

- Ovim se pogoršava osnovna bolest tako da pri takvim vremenskim uslovima dolazi do povećanja broja psihičkih bolesnika i pogoršanja njihovog stanja. Takođe je primećeno pogoršanje stanja bolesnika pri prelasku sa hladnog-vlažnog na hladno-suvo vreme - kaže Smailagić.