REVOLUCIJA! Pacijent iz ŽENEVE izlečen od HIV-a! Da li je transplantacija koštane srži rešenje za SVE OBOLELE?

Pacijent iz Ženeve uspešno je izlečen od HIV-a, a virus u njegovom organizmu nije detektovan već više od dve i po godine. Ovaj značajan uspeh postavlja pitanje – može li transplantacija koštane srži biti rešenje za sve obolele, ili je to samo opcija za one koji mogu priuštiti skupu terapiju.

Kakve su terapijske mogućnosti dostupne pacijentima u Srbiji, i koliko nas treba zabrinjavati rast

broja obolelih od polno prenosivih bolesti? O ovim temama razgovaramo sa infektologom, dr Ivanom Gmizić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

- HIV se danas leči i tokom svih ovih 40 godina terapija je napredovala. Od samih početaka, kada se koristila visoka aktivna retrovirusna terapija (HAART), sada imamo antiretrovirusnu terapiju (ART). Ova terapija primenjuje lekove koji imaju za cilj da suzbiju razmnožavanje HIV-a i da dovedu do negativnih rezultata PCR testova, koji mere koncentraciju virusa u krvi. Glavni cilj je da osoba postigne nedetektabilnu viremiju, što znači da ne može preneti infekciju drugima - objašnjava dr Gmizić.

Foto: K1 televizija

- Važno je razlikovati HIV pozitivnost od aktivne HIV infekcije - dodaje dr Gmizić.

Prvi pacijent izlečen od HIV-a bio je američki državljanin 2008. godine.

Ovaj slučaj, poznat kao „berlinski slučaj“, fascinirao je svet. Pacijent se lečio od akutne leukemije u Berlinu, a kao deo terapije podvrgnut je transplantaciji koštane srži od donora sa specifičnom mutacijom gena delta 32, koja omogućava otpornost na HIV. Ovo je bio prvi poznati slučaj potpunog izlečenja, a slični slučajevi su zabeleženi i u narednim godinama.

Svi prethodni pacijenti su imali tu mutaciju, ali ženevski slučaj je posebno zanimljiv jer ta mutacija nije prisutna.

- Ženevski slučaj je otvorio nova poglavlja u istraživanju, posebno u pogledu drugih aspekata imuniteta, poput ćelija urođenog imuniteta, koje su možda igrale ključnu ulogu u izlečenju. To su nova područja istraživanja u razvoju lekova - objašnjava dr Gmizić.

Dr Gmizić takođe upozorava na opasnosti i komplikacije koje prate proceduru transplantacije koštane srži:

- Procedura ablazije koštane srži je veoma ozbiljna i rizična, a sama transplantacija mora biti precizno usklađena sa pacijentom. Pronalazak donora sa specifičnom mutacijom je izuzetno težak i predstavlja dodatnu složenost i opasnost - zaključuje dr Gmizić.

Medžik Džonson, poznat bivši NBA igrač i javna ličnost, postao je globalno poznat zbog svog slučaja HIV-a. Godine 1991, Džonson je otkrio da je HIV pozitivan, što je izazvalo veliku pažnju medija i javnosti.  

Džonson je koristio antiretrovirusnu terapiju (ART) kako bi upravljao virusom i već decenijama ostaje stabilan i zdrav. Međutim, u njegovom slučaju, kao i u mnogim drugim, ostaje pitanje koliko je efikasno samo lečenje u poređenju sa potencijalnim rešenjima poput transplantacije koštane srži.

- HIV virus ima jedinstven proces i specifičnu patogenezu. On inficira ćelije ključne za naš imunološki odgovor na druge infekcije, integrirajući svoj genetski materijal u genetski materijal CD4 limfocita. Virus ostaje u uspavanoj formi u virusnim rezervoarima širom tela – ne samo u limfnim tkivima, već i u mozgu. Stoga može delovati nelogično da samo promena krvi, kao što je bio slučaj sa Medžikom Džonsonom, može da reši problem, jer virus može biti prisutan i u drugim tkivima. Aktuelna istraživanja fokusiraju se na otkrivanje tih skrivenih virusnih rezervoara i njihovo učinjenje vidljivim antiretrovirusnoj terapiji, kako bi terapija postala potpuno efikasna. Ovo je jedan od pravaca istraživanja u potrazi za potencijalnim rešenjem za HIV u budućnosti - izjavila je doktorka Ivana Gmizić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Prema podacima iz 2022. godine, u Srbiji je registrovano 3.250 osoba sa HIV-om. "U Beogradu se prati 2.100 ljudi. Ono što nas posebno raduje je da dve hiljade ljudi dolazi na redovne preglede i uzima terapiju," istakla je doktorka Gmizić.
Međutim, dodala je da u Srbiji postoje osobe koje su svesne da imaju HIV, ali odbacuju lečenje.

- Oni zahtevaju posebnu pažnju, jer preskoču terapiju, iako ne postoje značajni neželjeni efekti. Razlozi preskakanja terapije često su banalni i uključuju psihosocijalne faktore, posebno kod osoba koje tek saznaju za svoju dijagnozu i teško je prihvataju - zaključila je doktorka.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar