NATHO ZA TANJUG I K1: Najlepše je u Partizanu i Paoku, najgore u Olimpijakosu!

Fudbaleri Partizana proživaljaju velike promene u klubu. Od kada su na čelo slavnog tima iz Beograda došli Milorad Vučelić i Miloš Vazura, klub je krenuo da tone kao nikada u njegovoj istoriji. Korupcija, kriminal, uzimali su sve od Partizana a nisu davali ništa i naravno verovatno neće ni odgovarati za "zločine"...

Međutim jedan od retkih svetlih trenutaka FK Partizan dogodio se 2019 godine, kada je u klub iz Humske ulice došao kapiten izraelske fudbalske reprezentacije Bibars Natho. Od tada je Natho odigrao preko 200 utakmica u crno belom dresu a postigao je 60 golova, neke od njih izuzetno bitnih...

Maestro, "Tatko" kako ga mnogi navijača Partizana zovu, ima 36 godina. Igrao je, osim Izraela i u Grčkoj, Rusiji, a nada se da će odigrati još koju godinu u Partizanu i doneti tom klubu neki trofej. Za Tanjug je govorio o celokuponoj karijeri:

Da krenemo od tvog samog početka. Kada si počeo da treniraš fudbal, kada si zavoleo tu igru, da li se sećaš tog momenta...?

- Mislim da je to od trenutka kada znam za sebe, uvek sam provodio vreme sa loptom, igrao sam sa prijateljima, u kući, lomio sam stvari po kući... uvek sam nekako provodio vreme sa loptom znate, i u školi, svuda...
- moj prvi pravi korak je bio kada sam imao 10 godina, kada sam prvi put otišao u neki profesionalni klub. Pre toga sam samo igrao u dvorištu, znate već kako to ide pet na pet i mali fudbal. Sa 10 godina sam počeo da treniram u Hapoel Tel Avivu i bio sam tamo do svoje 21 godine pre nego što sam otišao za Rusiju...

Foto: instagram/bibarsnatcho

Tvoj prvi profesionalni klub je bio Hapoel, možeš li podeliti sa nama kako ti je bilo tada, igrao si za jedan od najvećih klubova u Izraelu...

- Za mene, kada sam tek počeo, nisam mnogo znao o fudbalu. Celo vreme sam igrao u kraju, kada su došli i rekli želimo da probaš u Hapoelu, da li želiš da dođeš na probu, rekao sam prvo moram da pitam tatu, ne znam da li će se složiti ili ne... Naravno, otac me je odveo sutradan, i tadašnji trener mi je samo rekao žongliraj malo dečko. Rekao je da uradim jedan dribling, ja uradim dribling, a nakon ovoga je direktno rekao "hej, ja moram da igram sa njim u subotu, molim vas sredite sve što treba", i to je bio moj test u Hapoelu i da, u to vreme Hapoel je bio veliki klub, pogotovo u poslednjih nekoliko godina kada sam ja bio tamo jedan od najvećih klubova u Izraelu. Borili smo se za titulu, kup, u Evropi smo bili dosta jaki, i da na kraju ovaj klub mi je dao mnogo kada sam bio mlad i ima specijalno mesto kod mene...

Da li možeš da nam približiš možda rivalitet klubova u Izraelu. Da li tamo postoji rivalitet između na primer Hapoela i Makabija, kao što je kod nas između Partizana i Crvene zvezde?

- Malo je drugačije u Izraelu. Vi imate veliko rivalstvo između Hapoel Tel Aviva i Makabi Tel Aviva, ali vi takođe imate i Makabi Haifu, Hapoel Haifu, takođe i Betar Jerusalim i Hapoel Jerusalim... Mislim da je u Srbiji to na većem nivou jer imate dva kluba, i ili ste na jednoj ili drugoj strani, nemate na neki način da izaberete nešto treće. Zato je ovde to malo jače, ali i u Izraelu je derbi jako bitan, i to su veliki derbiji.

Igrao si u Hapoelu četiri godine.

- U prvom timu da.

I onda si prešao u Rusiju, u Rubin. Kako je za tebe bilo da prvi put u životu odeš iz svoje zemlje, da nastaviš karijeru u Rusiji. Kakvo je ot iskustvo bilo za tebe?

- Da, bilo je veoma teško. Ja sam otišao u ne tako lako mesto u Kazanj, gde zimi ume da bude i minus 20, 15... A ja sam iz Izraela, mi nikada nismo praktično videli sneg, možda jednom godišnje, i to je bila velika promena. Takođe i nivo treninga, sve. Moram sam da napustim moje prijatelje, kuću, moju majku, sestre,  i da odem na novo mesto. I u to vreme u Kazanju nisu mnogo pričali Engleski, što je samo po sebi bilo još teže. Ali na kraju krajeva, ako si mentalno jak, i ako imaš svoj cilj, možeš da prebrodiš sve poteškoće. 

Foto: instagram/bibarsnatcho

Igrao si za dva bratska kluba Partizana, igrao si čini mi se polusezonu za Paok i za CSKA iz Moskve. Koliko su drugačije lige Ruska i Grčka, da li je bila velika razlika?

- Da, bila je velika razlika, pogotovo u mentalitetu. U moje vreme, pogotovo kada sam igrau u CSKA, imali smo jaku ligu sa 6,7 timova veoma jakih, Zenit, Spartak, Lokomotiva, Rubin, Dinamo, sa velikim novcem i bila je veoma jaka liga. Ali najveća razlika je u mentalitetu. U Rusiji, daće sve od sebe da pobede, ali ako izgube odmah zaboravljaju. A na primer u Paoku, svaka utakmica je bila kao da je kraj sveta, moraš da pobediš. Ja sam proveo odlično vreme u Paoku, možda i najboljih četiri meseca moje karijere. Taj osećaj sa navijačima, mislim da je to najluđa i najveća podrška koju sam doživeo u karijeri. Bilo je luda tada i zaista sam uživao u svakom momentu, iako je kratko trajalo, ali je taj klub zaista ostao u mom srcu. 

Takođe zanimljivo je da si igrao i u Olimpijakosu u Pireju, da li su oni imali osećaj da si ti igrao za Paok i da li si ti osećao možda neku nelagodnost pošto su rivali?

- Da, naravno. To je normalno, da ja sam inostrani fudbaler, i igrao sam samo četiri meseca u Paoku, od tada je prošlo četiri godine, ali opet sam imao veoma dobru konekciju sa Paokom. Ali znate, u fudbalu mi smo na kraju profesionalci, i nekada moramo da radimo stvari iako nisu 100%  u vašem srcu sa tom odlukom. U tom momentu, kada sam potpisao za Olimpijakos, nisam baš nešto želeo da idem tamo, ali situacija je bila takva da sam morao da razmišljam o karijeri i budućnosti, i na kraju sam proveo godinu dana tamo, ne baš najboljih, možda i jedina godina koju bi zaboravio u mojoj karijeri. Možda ne da zaboravim, jer učimo i iz loših stvari, ali zaista nije bio dobar period u mojoj karijeri, i to je to.insta

gram/bibarsnatcho

I onda si došao u Partizan. Kako ti je bilo kada si došao u Beograd? Da li ti se dopada grad, ovde si pet godina...
- Da, malo više...instagram/bibarsnatcho

Foto: instagram/bibarsnatcho

Da li ti se sviđa ovde i kako ti vidiš Partizan kao klub?

- Kada sam prvi put došao nisam mnogo znao o klubu. Naravno, čuo sam za Partizan, jer je jedan od najvećih klubova na Balkanu, ne samo u Srbiji. Svi su čuli za navijače, to je prva stvar što čuješ o Partizanu, njihovi navijači. Kada sam došao primetio sam da je sličan klub kao Paok, sa veoma dobrim ljudima, ljudima koji žele da ti pomognu, da ti daju osećaj da si deo ovog kluba. Takođe i na ulici, upoznaš ljude, na kraju krajeva Srbi imaju toplo srce, i ako ih pitaš nešto odgovoriće ti direktno, pomoći će ti i želeće da popričaju sa tobom i to ti daje dobar osećaj. Za mene i Liri, od prvog trenutka se osećamo jako dobro u vezi sa klubom i gradom, i zato sam i ostao ovoliko ovde, i nadam se još u budućnosti.

Poslednje pitanje za tebe, ako igraš recimo futsal, kojih pet igrača iz tvojih timova ćeš izabrati da igra za tvoj tim?

- Uh veoma teško...

Da li možeš da izabereš?

- Veoma je teško, jer sam ja stvarno imao sreće da igram sa dobrim igračima. Golman bi možda bio Akinfeev, imao sam jako dobre defanzivce u karijeri, braća Berezucki, Ignjašević, Navas... Veoma, veoma teško. Pavlović, veoma teško. Verovatno bih izabrao jednog od braće Berezucki, levo bi mi bio Asaldi... Ali to je samo pet, morao bih da menjam... IU timu bi mi bio sigurno Jaja Ture, igrao sam sa njim. Igrao sam i sa Obafemi Martinsom, legendarnim napadačem, Salomon Rondon...Postaje sve teže, pogotovo kada je samo pet igrača u pitanju. Za ovo mi je baš potrebno vreme. Zaista sam zahvalan za moje godine u fubdalu, sada kada pogledam sa kakvim sam igračima igrao kroz karijeru, mogu samo da kažem hvala. Takođe i kada sam došao u Partizan, na kraju kada pogledam igrao sam sa Pavlovićem, Tošićem sa kojim sam takođe igrao u CSKA, i koji je za mene jedan od najboljih igrača. Lazar Marković koji je bio jedan od najvećih talenata, zaista sam imao sreće da igram sa stvarno dobrim igračima, da izaberem pet je jako jako teško, ostaviću tebi opciju da ti izabereš...

Foto: instagram/bibarsnatcho

Pred fudbalskim klubom Partizan su velike promene, privremeno rukovodstvo zajedno na čelu sa Rasimom Ljajićem, Predragom Mijatovićem i Dankom Lazovićem daje sve od sebe da vrati klub tamo gde pripada. Gospodin Mijatović je jedini čovek koji je smeo u javnost da izađe i da kaže tačno kolika su dugovanja kluba i kome se sve duguje kao i šta su sledeći koraci... Novi trener je i Srđan Blagojević a kakva će njegova budućnost biti, kao i samog kluba i Natha videćemo u anrednim mesecima...

BONUS VIDEO:

 

 

Ostavite komentar