Za samo 3 DANA izgorelo je 6 DECE u POŽARIMA: Šta da radimo kad VATRA bukne?

Za samo tri dana, u dva požara, izgorelo je šestoro dece, a među njima dve bebe. 

U utorak u požaru u porodičnoj kući kod Bačke Topole, gde je stradalo dvoje mališana, navodno je požar buknuo u peći za loženje na drva. Četvoro dece stradalo je i u Novom Pazaru zbog vatre koja je, prema navodima iz medija, izbila zbog grejanja na peć i grejalice.

Milorad Spasojević iz Uprave za vatrogasno - spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a rekao je u "Uranku" na K1 televiziji da s obzirom na to da smo u zimskom periodu godine, vatrogasci najviše posla imaju baš u stambenim objektima. 

- Jedan od uzroka jesu neispravne elektroinstalacije, odnosno, nedovoljno spretno rukovanje pećima na čvrsto gorivo. Nažalost, ovi požari odnose ljudske živote. Sektor za vanredne situacije i MUP upravo pre same grejne sezone pokušavaju da putem medija daju savete kako da se građani pripreme za grejnu sezonu. Pre svega, to se odnosi na peći na čvrsta goriva i tu je najvažnije da se dimnjaci očiste i pročiste. Ako se to ne uradi, lako dođe do zagušenja, a materije koje čine naslage na zidovima mogu dovesti do loše cirkulacije vazduha kroz dimnjak i produkti sagorevanja se vraćaju kroz peć - kazao je Spasojević.

Prema njegovim rečima opasnost je i to što peći nisu na mestima gde bi trebalo.

- Ako su u blizini greda ili drugih drvenih delova objekta, i ako su ti drveni delovi naslonjeni na dimnjak, tada može doći do požara krovne konstrukcije ili samih objekata. Mora se sve dobro proveriti prilikom gradnje i održavanja. Peć koja se koristi mora biti na limenoj ili metalnoj podlozi, jer neretko dolazi do ispadanja žara. Ako su pod njom itison ili tepih oni se lako zapale - kazao je Milorad Spasojević u "Uranku“. 

Od početka godine do danas vatrogasno-spasilačke jedinice su intervenisale u 5.000 vanrednih događaja, od čega su 3.600 bili požari, a 1.800 požari u stambenim objektima. 

- Gledajući statistiku, to je uobičajeni broj intervencija. Godišnje imamo između 28.000 i 36.000 vanrednih događaja. To pokazuje da je problem konstantan.  Pokušavamo da upozorimo na potencijalnu opasnost, jer ljudi misle da njima to ne može da se desi. Moramo biti obazrivi i pažljivi prilikom rukovanja pre svega pećima na čvrsta goriva. Kada je reč o instalacijama u stanu, nikako ih ne bi trebalo opterećivati - dodao je Spasojević. 

Foto: Youtube PrintScreen/K1

On objašnjava da često znamo da budemo sami svoji majstori, da sami popravljamo u kući, što može da bude i te kako opasno.

- Greške koje se najčešće prave su, recimo, ako osigurač često „iskače“ da ga „povećavamo“ kako bi mogao da istrpi veće opterećenje. Ako uređaj radi pod većim naponom nego što bi trebalo, sve to može s vremenom prouzrokovati njegovo oštećenje ili oštećenje kabla koji ga napaja i to može dovesti do požara – objasnio je Spasojević, i dodao da je od početka ove godine u požaraima stradalo čak 26 osoba. 

- Uspeli smo da spasemo 141 osobu. To se dešava, mi smo toga svesni i kontinuirano se sa time suočavamo. Trebalo bi i da ljudi budu svesni da se to dešava. Mi se ne bavimo analizom uzroka ali znamo da je većina požara posledica ljudskog faktora - nemara, neznanja, a može da bude i namere.

Foto: screenshot/Tanjug

 

Spasojević dodaje da ljudi tokom noći ostave krpu ili je zaborave na nekom grejnom telu, a tako lako može da dođe do požara.

- Takođe i ako se grejalica ostavi uključena, a na tepihu je, blizu zavese ili mebla nameštaja. U našim stanovima ima mnogo gorive materije i požar se lako prenosi i rasplamsava. Iz našeg iskustva znamo da su veća opasnost produkti sagorevanja nego sam plamen, što znači da su češća gušenja od dima nego smrt nastala usled opekotina - rekao je on.

Prema njegovim rečima ugljen - monoksid je veoma toksičan gas i dovoljno je svega nekoliko udaha da napravi oštećenje na organima.

- Čak i ako ljudi budu spaseni, zbog toga što se ugljen-monoksid brzo vezuje za hemoglobin u krvi, oporavak je težak, dug i neizvestan. Gas je produkt nepotpunog sagorevanja, usled tinjanja požara, najčešće baš kada su dimnjaci nepročišćeni i kada nema pravilnog procesa gorenja u peći. Pri nedostatku kiseonika tada se kao produkt sagorevanja stvara ugljen monoksid. To je jedan od razloga zašto bi redovno trebalo čistiti dimnjake, i naš savet je da ih nakon grejne sezone obavezno očistite kao pripremu za narednu - rekao je Milorad Spasojević. 

Spasojević je danas na televiziji K1 dao i dragocene savete kako se ponašati ako dođe do požara. 

- Ako smo blizu i prisutni prilikom nastanka požara kada se, na primer, pikavac dimi u kanti - to se lako i brzo gasi. Ako uređaj varniči, isključite struju. Mokrom krpom možete da prekrijete uređaj da se zagasi. Često se, međutim, požari dešavaju u noćnim satima kada ljudi spavaju. Ako procenite da ne možete da ga ugasite, pokušajte da zatvorite vrata u prostoriji u kojoj gori da bi se sprečilo širenje, alarmirajte sve ukućane i što pre napustite stan. Ako je višespratnica u pitanju, uzbunite i komšije blizu vas i pozovite 193 i dajte tačne podatke - kazao je Spasojević.

 

 

 

Ostavite komentar