PLAŠE SE RAKA, ali na PREVENTIVNE PREGLEDE ne ide skoro niko: Srbi NAJNEODGOVORNIJI u Evropi

Zanemarivanjem preventivnih pregleda građani Srbije se ozbiljno poigravaju vlastitim zdravljem, upozorava Štadino istraživanje. 

Uprkos tome što 66 odsto ispitanika u Srbiji ističe da je prevencija važna i “da je bolje sprečiti, nego lečiti”, u istovremeno čak 62 odsto kaže da nikada nisu otišli ni na jedan od dostupnih preventivnih pregleda, Tako se po pitanju lične neodgovornosti kada je u pitanju zdravlje, od 16 anketiranih zemalja, Srbija zajedno sa Poljskom svrstala na prvo, najgore mesto.

Zdravstveni izveštaj kompanije Štada za 2023. obuhvatio je 16 zemalja među kojima je i Srbija, a predstavljen je na međunarodnoj konferenciji za novinare u Madridu. Izveštaj pruža odgovore Evropljana na više od 30 pitanja o aktuelnim zdravstvenim temama, a pre svega kako u kriznim vremenima  brinu o svom zdravlju. Petu godinu zaredom, multinacionalna korporacija Štada, organizuje on line ispitivanje javnog mnjenja po pitanju zdravstvenih navika i potreba.

Ovogodišnje istraživanje obuhvatilo je više od 32 hiljade ispitanika, starosti od 18 do 99 godina.

Kada je lična neodgovornost u pitanju, Poljsku i Srbiju stopu prati Rumunija sa 60 odsto jednako neodgovornih. Samo četiri odsto građana Srbije ide na sve dostupne preventivne preglede, a 33 odsto ode “na poneki”. Na pitanje zašto ne idu, 23 odsto građana Srbije kaže da za to nemaju vremena, 12 odsto se plaši loše dijagnoze, a 35 odsto da i ne znaju koji bi im pregledi bili potrebni.

Od raka strahuju, a na skrining ne odlaze

Čak 79 odsto Evropljana svrstava rak među tri bolesti kojih se najviše plaše, ali čine iznenađujuće malo da na vreme otkriju onkološku bolest. Primera radi, rak grudi ugrožava žene i muškarce, ali je odziv na skrining zabrinjavajuće nizak.

Najčešće se na pregled odazivaju u Italiji i Portugalu po 39 odsto, dok u Srbiji, uprkos visokoj stopi oboljevanja i umiranja od pomenute bolesti, svega 26 odsto proverava zdravlje dojki, a gori su jedino Poljaci, 17 odsto. 

Foto: Printscreen/TV Kikinda

Skoro 9 od 10 Evropljana ne dobija adekvatnu preventivnu zdravstvenu zaštitu. Alarmantan je podatak da u proseku 44 odsto Evropljana nisu obavili nijedan od dostupnih preventivnih pregleda, a samo 13 odsto ide na sve preglede koji su im relevantni. To znači da 87 odsto Evropljana ne dobija adekvatnu preventivnu zaštitu. To ukazuje na nizak nivo zdravstvene prosvećenosti, ali i na različite prepreke u zdravstvenim sistemima koje bi trebalo otkloniti.

- Skorašnja dešavanja su nas podsetila na presudnu važnost dobrog zdravlja. Da bi se to ostvarilo i sistemi poboljšali potrebna je zajednička akcija širokog spektra zainteresovanih strana zasnovana na pouzdanim i proverljivim informacijama i podacima. Zdravstveni izveštaj kompanije STADA je vredan doprinos ovom cilju i direktno doprinosi ostvarenju naše svrhe da brinemo o zdravlju ljudi kao pouzdan partner - kaže Peter Goldschmidt, generalni direktor STADA grupe.

Odriču se sveže hrane i vitamina zbog inflacije

Ekonomska kriza primorala 59 odsto Evropljana da smanje izdatke važne za zdravlje. Tako je 26 odsto Evropljana, umanjilo troškove za svežu hranu. Na svežoj hrani naviše štede u Češkoj 38 odsto, Francuskoj 37 odsto i Nemačkoj 33 odsto, a u Srbiji je 20 odsto građana smanjilo troškove za svežu hranu i 26 odsto izdatke za suplemente.

Svaki peti Evropljanin više ne kupuje minerale i vitamine, a njih 14 odsto je umanjilo i troškove za lekove. Izdatke važne za očuvanje zdravlja drastično su smanjili Česi 71 odsto i Rumuni 67 odsto.

Građani Srbije ne strahuju od nestašice lekova, a raste i zadovoljstvo zdravstvenim sistemom. Iako Štadino istraživanje upozorava da je ovo treća uzastopna godina pada zadovoljstva zdravstvenim sistemima širom Evrope, u Srbiji, nasuprot tome, zadovoljstvo blago raste, sa 31 odsto u prethodnoj godini, na 34 odsto u ovoj.

Danas je u proseku 61 odsto Evropljana zadovoljno zdravstvenim sistemom, što je za 10 odsto manje u odnosu na 2021. i 13 odsto manje u odnosu na 2020. godinu. Najveći pad zadovoljstva registruje se u Britaniji, Portugalu i Italiji. Evropljani strahuju i od moguće nestašice lekova, pa njih 41 odsto situaciju ocenjuje „kritičnom“ a najzabrinutije zemlje su Portugal, Češka i Nemačka. Znatno manje  brinu građani Britanije (32 odsto) i Srbije (27 odsto).

Foto: Freepik.com

U Srbiji čak 65 odsto sumnja da može doći do ozbiljnije nestašice lekova, od kojih 29 odsto ističe da u Srbiji nema nikakvog razloga za takvu brigu.

Dobra vest – mentalno zdravlje se poboljšava širom Evrope

U odnosu na 2022. godinu, kvalitet mentalnog zdravlja je poboljšan za čak 10 odsto širom Evrope. Danas 67 odsto Evropljana svoje mentalno zdravlje ocenjuje kao „veoma dobro“, a samo 10 odsto kao „loše“. Rumunija (86 odsto) i Srbija (80 odsto) su predvodnici dobrog mentalnog zdravlja, a Srbija beleži skok od čak 22 odsto u odnosu na 2022.

Britanci, Česi i Poljaci u najnižem procentu od 57 odsto ocenjuju svoje mentalno zdravlje kao “dobro”, a svaki peti Britanac ističe da mu je mentalno zdravlje „veoma loše“.

 

Ostavite komentar