80 GODINA TANJUGA - Jovana Joksimović: Naša MISIJA ostaje ISTA - da se verno držimo osnovnih postulata NOVINARSTVA

"Tanjug javlja…" prvi put se čulo 5. novembra daleke 1943. godine preko Radio službe Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, a prva vest bio je ratni izveštaj.

U jeku Drugog svetskog rata, kao deo napora oslobodilačke borbe, nastaje novinska agencija Tanjug - Telegrafska agencija Nova Jugoslavija, a presudnu ulogu u njenom nastanku imao je Moša Pijade. Osim Vladislava Ribnikara, prvog direktora agencije, redakciju su na samom početku činili Lepa i Moša Pijade, Olga Ninčić Humo, Jara Ribnikar. Ubrzo im se pridružuju Milan Gavrić i Mahmud Konjhodžić. 

Od tada do danas, Tanjug je bio i ostao sinonim javnog informisanja i najverniji saveznik, inkubator informacija, svih medija u zemlji, regionu, svetu.

Tačno, brzo, provereno, istinito - reči su koje od osnivanja do današnjeg dana predstavljaju moto kojim se svaki član ove velike redakcije rukovodi u svom radu. Tanjug je izvor približno 60 odsto informacija koje koriste i prenose mediji u našoj zemlji.

Glavna i odgovorna urednica Tanjuga Jovana Joksimović ističe da je misija Tanjuga do danas ostala ista - da otvara vrata informacijama, obezbedi protok informacija i znanja, i potpuno i pravovremeno informisanje.

 - Naša misija ostaje uvek ista, a to je da se verno držimo osnovnih postulata naše profesije - da budemo brzi, tačni i da odmah prenosimo vesti. To je princip po kojem radimo. Važno je dati informaciju, a ne opisivati je i tumačiti, i zato će Tanjug tu mogućnost uvek pružati javnosti. Treba verovati vestima, a ne mišljenjima, jer je svako mišljenje u suštini lažna vest. Velika je čast i privilegija, ali i velika odgovornost, držati Tanjug na tom, ispravnom kursu, i to ćemo činiti i nadalje, beskompromisno - istakla je Jovana Joksimović.

Menjala su se vremena, tehnologija je napredovala, kao i način na koji se informacije konzumiraju i prenose, te je 14. juna 2021. godine počela da radi i televizija Tanjug, iz najmodernijeg studija i sa najnovijim news sistemom. Prošle godine agencija je javnosti predstavila i novi, redizajnirani sajt. 

Novinska agencija Tanjug dnevno emituje više od 350 vesti, uz foto i video izveštaje, zahvaljujući prisustvu svojih novinara, reportera i dopisnika na svim najznačajnijim događajima u zemlji i svetu. 

Tanjug je od pre dve godine ponovo i član The European Alliance of News Agencies (EANA) - asocijacije nacionalnih novinskih agencija Evrope, čiji je 1956. godine bio i jedan od osnivača.

U Briselu, 2022. godine, svečano je otvorena Evropska redakcija (European Newsroom - ENR). Tanjug je jedna od 18 evropskih novinskih agencija koje su oformile ovaj značajan projekat sa ciljem da nepristrasno i nezavisno informišu javnost o najvažnijim evropskim temama.

O Tanjugu kroz istoriju

Apsolutni uzor u radu Tanjuga bio je britanski Reuters, i ova veoma živa novinska agencija vremenom je stekla međunarodni ugled koji je do danas sačuvala i učvrstila. 

Tanjug je imao izuzetnu ulogu u politici podrške dekolonizaciji i nesvrstavanja. Upamćeno je Tanjugovo izveštavanje o hapšenju Imrea Nađa 1956, i poslednjima danima na vlasti Patrisa Lumumbe, predsednika vlade Konga 1960. Tanjugove informacije imale su globalni značaj u vreme američke invazije u Zalivu svinja na Kubi 1961. godine, kao i prilikom obaranja Aljendea, odnosno čileanske Koalicije narodnog jedinstva 1973. 

Tanjug je imao izuzetnu ulogu u politici podrške dekolonizaciji i nesvrstavanja. Upamćeno je Tanjugovo izveštavanje o hapšenju Imrea Nađa 1956, i poslednjima danima na vlasti Patrisa Lumumbe, predsednika vlade Konga 1960. Tanjugove informacije imale su globalni značaj u vreme američke invazije u Zalivu svinja na Kubi 1961. godine, kao i prilikom obaranja Aljendea, odnosno čileanske Koalicije narodnog jedinstva 1973. 

Foto: ATA Images

Prva vest o padu Sajgona, odnosno porazu SAD u Vijetnamu,aprila 1975. bila je Tanjugova, baš kao i prvi izveštaji u svetu o američkom bombardovanju Tripolija, odnosno Libije 1986, kao i o rušenja Čaušeskua u Rumuniji 1989. 

Tanjug je tokom sedamdesetih godina prošlog veka bio inicijator akcije UNESKO-a o postupnom oblikovanju novog informativnog i komunikacionionog globalnog sistema. Tako je započela široka pomoć nizu novooslobođenih zemalja sa ciljem oblikovanja novinskih agencija u tim zemljama.

Osnivanje agencija u nizu zemalja Tanjug je sam pomagao - agencije u Maliju, Šri Lanki, Zimbabveu, ili agencija Sandinista u Nikaragvi - plod su angažovanja Tanjugovih stručnjaka. Pružana je stručna, materijalna, tehnička, pomoć u obrazovanju... Od sedamdesetih, Tanjug koordinira pulom agencija nesvrstanih. 

Do 1993. Tanjug je imao 237 dopisnika u 22 zemlje Evrope, u 15 azijskih zemalja, šest zemalja Južne Amerike i 14 afričkih zemalja. Decenijama je bio jedan od ključnih izvora informacija iz zemalja Trećeg sveta.

Međunarodni stručnjaci, poput Gertrude Robinson, su sedamdesetih godina prošlog veka isticali da je Tanjug šesta ili sedma agencija sveta. Prema rečima Robinsonove, Tanjug je značajno doprineo debati i praksi o položaju i daljem razvoju medija odnosno novinskih agencija u zemljama u razvoju, kako se tada govorilo.

Još važnije, upravo je Tanjug najpresudnije doprenio izmeni smera informacija globalno. Umesto dotadašnjeg usmeravanja isključivo od severa, odnosno Zapada prema jugu, kao korisniku, stvar je postajala višeslojnija. Tih decenija on je zapravo bio prvi medijski glas malih i nejakih koji su težili ne samo političkom, već i ekonomskom oslobođenju.

Ostavite komentar