NAKON TRAGEDIJA U MAJU 2023. NIKO VIŠE NIJE ISTI! Da li je MASAKR U RIBNIKARU ostavio trajne POSLEDICE PO NAŠU DECU?

Posle ubistva devetoro đaka i čuvara u OŠ “Vladislav Ribnikar“, niko više nije isti. Roditelji u Srbiji nose strepnju za svoje dete svakoga dana, a učenici dele traume čak i od same pomisli da je to moglo da se dogodi u njihovom gradu, ili zemlji.

Dečji psihoterapeut Marija Milenković osvrnula se na tragediju koja se dogovila pre godinu dana i ukazala na traume koje, kao i kod svih u zemlji, tako i dalje pogađaju našu decu.

Nakon stravične tragedije u školi "Vladislav Ribnikar", čak i godinu dana kasnije, kao najveći problem kod mladih navodi otuđenost, a da su rešenje - komunikacija i ljubav.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Dečji psihoterapeut Marija Milenković kaže da je ne iznenađuje to da tinejdžeri umeju da prepoznaju problem, međutim, učenici se ređe odlučuju za školskog psihologa. Milenkovićeva iz iskustva majke, bivše direktorke škole i školskog psihologa navodi da školarci to retko čine.

- Već decenijama unazad, radeći sa decom i sa porodicama, suočavam se sa time da nije prepoznata potreba, ne samo dece, nego i nas odraslih, da vapimo za pomoći, a da tu pomoć adekvatno nemamo. Još nemamo izgrađenu kulturu da možemo i da treba da tražimo pomoć i ne učimo ni svoju decu to. Učimo se da nekako rešavamo problem stisnuto iza zavesa, iza zidova naše kuće i da je jako loše i ružno ako se ne osećamo dobro - objasnila je Milenkovićeva za RTS.

Deca se ugledaju na odrasle

Dečji psiholog kaže da deca vide kako mi radimo, pa onda i oni to prihvate kao model ponašanja. Navodi da se susreće sa decom koja kada shvate da postoji način da se reši svaki problem, vetar u leđa dobiju srdačnošću i kroz ljubav odraslih stručnjaka.

Foto: TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC

Međutim, isto tako, ukoliko roditelj pokaže manjak empatije, nezainteresovanost i nedovoljno pažnje (ili previše pažnje), dete može da izgradi otuđenost.

Ističe važnost da stručnjak ima veštinu da komunicira sa decom i da prepozna situaciju.

Situacija posle masovnih ubistava

- Kada su se prošle godine dogodile tragedije u Ribnikaru, Orašju i Duboni deca su bila uplašena isto koliko i odrasli. Pošto su deca još mlada i mala, još nisu dovoljno sazrela i nisu u mogućnosti da se adaptiraju na neke situacije, tu smo mi zapravo, odgovorni da ih na to pripremimo - objašnjava Milenkovićeva.

Ona je istakla da će traume još dugo uticati na naše ponađanje i stvarnost u kojoj živimo.

- Efekti te traume još  postoje, ne samo na porodice koje su direktno oštećene, nego na sve nas. I sigurna sam da utiče na stvarnost u kojoj danas živimo. Tragedija u Ribnikaru i u Dubonu i Malom Orašiju još dugo će uticati na naše ponašanje, na našu veru u život i na sliku koju ćemo slati našoj deci - kaže Milenkovićeva.

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Razumevanje dečjih problema

Navodi da je najveći problem u zoni komunikacije, što se mora promeniti prema deci. Potom je dala zlata vredan savet roditeljima:

- Iako tinejdžeri komuniciraju uglavnom preko društvenih mreža i dalje im je potrebna pažnja, zagrljaj i lični kontakt, a to nikada nijedna aplikacija neće moći da zameni - objašnjava Milenkovićeva.

Kaže da generacijski jaz mora da postoji, ali da je suština da je ljubav oduvek bila ljubav.

Deca vape za pričom

Milenkovićeva naglašava da je u krizi komunikacije otuđenost zapravo glavni element.

- Deca traže nekog sa kim bi mogli da pričaju, odraslog u kog mogu da steknu poverenje, ko može da razume njihov položaj, odnosno da uvaži njihovu strepnju, tugu i tako dalje - dodaje. 

Foto: Tanjug printscreen

Naglašava da u tinejdžerskom sistemu i razvoju ličnosti taj mali, bezazleni problem može da bude veliki.

- Zato je važno da se gledamo, zato je važno da pričamo sa svojom decom i videćemo sve ono što je potrebno i da kad zatreba potražimo pomoć - objašnjava Milenkovićeva.

Ne treba ići u krajnost

Navodi da ne postoji nijedna posebna formula kao i da prezaštićenost i prevelika pažnja isto imaju negativne posledice.

- Budite negde na sredini, to ne može da se ispriča i nema univerzalnog saveta, ali zato to možemo da osetimo - zaključuje dečiji psiholog.

Iako deca deluju nezainteresovano, njihov sve veći boravak na društvenim mrežama ukazuje upravo da im je empatija, razgovor, posvećenost i lepa reč neophodna. Agresivno ili depresivno ponašanje kod mladih mogu biti upravo posledica ponašanja roditelja prema njima.

Ostavite komentar