Godišnjica SMRTI čuvara SRPSKOG VOJNIČKOG GROBLJA: U posetu mu dolazila i MILUNKA SAVIĆ!

Đorđe Mihailović, čuvar srpskog vojničkog groblja "Zejtinlink" u Solunu, preminuo je pre godinu dana na današnji dan u 96. godini. 

Poznat po svom osmehu i gostomprimljivosti, osvojio je srca svih onih koji su dolazili da obiđu svoje pretke koji počivaju na ovom mestu. Pre smrti dao je izjavu:

- Nema tog koji nije došao... Ovde dolaze svi. Za mene je sve isto, mi ovde čuvamo istoriju. Ja sam rođen ovde na groblju, nisam ja mlad, imam 94 godine. Meni je deda bio borac, kao svi naši preci, kao svi dedovi i pradedovi, tako je i moj, Savo Mihailović. Imao sam 33. godine, kada sam 1961. nasledio svog oca, Đuru - rekao je za Blic.

Foto: Printscreen/Instagram/Milosvucevic_odbrana

Koliko je brinuo o ovom, za srpski narod svetom mestu, govori činjenica da je živeo u zgradi prekoputa groblja, a na terasi je držao srpsku zastavu da bi svi koji prolaze tim putem znali gde živi čuvar. 

- Zašto radim još... Tačnije, koliko radim, sada više ne mogu... Nema ko da me menja iz porodice, nemam sina, imam ćerku, Anu Mihailović, ali ne može žena, mora muškarac. Pre šest godina, bio sam teško bolestan, bio sam dva meseca u bolnici, nakon čega su me pustili kući da umrem. Tada je nastala greška na internetu, pa i ovde, čuli su da sam umro", rekao je on tada na početku razgovora za "Blic".

- To groblje je naša istorija... Nastalo je na mestu gde je bila glavna poljska bolnica naše vojske. U kripti imate skoro 6.000 duša, a van nje je još oko 1.500. U sklopu kompleksa, imate i italijansko, englesko, francusko i rusko groblje. Mi imamo centralno mesto, najlepše, i sa najviše posetilaca. Oni drugi su zaboravili, ubedljivo najviše ima Srba među posetiocima. Svi dolaze da obiđu mesto gde im leže pradedovi - govorio je tada za "Blic", prisećajući se i onih koji su dolazili da obiđu svoje stradale saborce.

Kako veli, nikada nisu dolazili bez praznih ruku i suza, uvek sa duvanom, voćem, rakijom, hlebom, a bilo je i onih koji su donosili i ono što je tada bilo najdragocenije, zbog čega se i jurišalo kroz Solunski front - zemlju iz Srbije. Među onima koji su dolazili, bila je i heroina Milunka Savić.

- Srbi su imali najveće srce. Godinama nisu bili kod kuće, oni su srcem jurišali preko Solunskog fronta. Dolazili su preživeli Solunci sa potomcima, a bila je i Milunka Savić - istakao nam je tada ponosno

Ostavite komentar