KAKO JE NADSTREŠNICA IZNENADA PALA? Arhitekta Slobodan Maldini za K1 otkriva važne činjenice

Tužilaštvo i policija intenzivno rade na rasvetljavanju okolnosti tragične nesreće u Novom Sadu, gde je nadstrešnica na Železničkoj stanici iznenada popustila, uzrokujući povrede prisutnih i tragično izgubljene živote.

Do sada je saslušano preko 40 osoba, a istraga se fokusira na utvrđivanje krivične odgovornosti i pronalaženje onih koji su potencijalno odgovorni za ovu katastrofu. 

Šta je moglo dovesti do ovako ozbiljnog incidenta? Da li su u pitanju propusti u konstrukciji, održavanju, ili nešto drugo? U emisiji "Uranak" na televiziji K1, razgovarali smo sa arhitektom prof. Slobodanom Maldinijem, predstavnikom Kolor pres grupe i novinarom Robertom Čobanom, kao i spasiocima Vlatkom Ristićem i Branislavom Spirovskim, koji su prvi reagovali na licu mesta.

Robert Čoban je tog jutra 1. novembra, pokupio svoj bicikl sa stanice. 

Foto: K1 televizija

- Na stanici je bio prelep dan, a mnogo ljudi je naviknuto na taj voz. Nekada idem biciklom u Beograd, a nekada ga vežem na stanici. Tog jutra sam vezao bicikl na stanici u Novom Sadu, uvek se trudim da ga vežem što bliže sigurnosnoj kameri zbog mogućih krađa. Bicikl je bio vezan u delu nadstrešnice gde se tragedija dogodila - rekao je Robert Čoban i dodao:

- Najstrašnije u ovoj tragediji je to što niko od ljudi koji su poginuli, osim čoveka iz Makedonije, nije čekao voz, već prigradske autobuse. U proteklih godinu dana, sigurno sam prošao ispod te nadstrešnice više od tristo puta, ali niko nije obraćao pažnju.

Foto: ATA Images

"Nadstrešnica podnosila zemljostrese, oluje... i bez naznake samo pala" 

Arhitekta profesor Slobodan Maldini izneo je stručno viđenje kako je došlo do tragedije:

- To što se dogodilo u jednom trenutku, gotovo u sekundi, veoma je simptomatično. Ta nadstrešnica je stajala 60 godina, podnosila je zemljotrese, oluje i mikroćelijske oluje koje su prolazile kroz Novi Sad. Međutim, sada se sve dogodilo bez ikakve najave ili naznake. Da je reč o zamoru materijala, dogodilo bi se prvo na jednoj zategi, pa na drugoj, a ne odjednom. Ovo ukazuje na to da se nešto strukturno promenilo. Šta se promenilo? Znamo da je vršena rekonstrukcija. Bez obzira na to što nadležni tvrde da nije rađena rekonstrukcija nadstrešnice, što možemo verovati, sumnjamo da nije bilo u njihovoj nadležnosti. Razlog za sumnju leži u tome što imam dokumente projekta koji potvrđuju da je rekonstrukcija obuhvatila i nadstrešnicu. Takođe, postoji i građevinska dozvola koja se odnosi na ceo projekat, ali ne isključuje tu nadstrešnicu - kaže arhitekta i dodaje: 

Foto: K1 televizija

- Važno je napomenuti da je ta nadstrešnica nesvakidašnja. Ona ne počiva na stubovima, već je okačena na tzv. vešaljke, koje su pod uglom i vezane su za krovnu konstrukciju. S druge strane, imamo tešku betonsku strukturu koja je ankerovana za fasadu. Loši aspekti u svemu ovome, počevši od projekta do izvođenja, su, prema mojim saznanjima kao arhitekta, te zaprege koje, po meni, nisu zatege. Zatega bi trebala da bude čelični snop jakih žica, dok u ovom slučaju imamo metalnu cev ispunjenu betonom, u kojoj se nalazi samo jedna armaturna žica, što je amaterski pristup. Takođe, kada sam video fotografije pale donje nadstrešnice, uočio sam da nema dovoljno armature. Ona je postavljena u donjem pojasu, gde ne bi smela da bude, jer je u gornjem preseku betonskog zatezanja, koje je dizajnirano da dobro podnosi čelik, dok je pritisak u donjem delu. Glavni projektant je 'China Revere Design Corporation', ogranak Beograd, a odgovorna lica su Gejng Sing i dr. Ljiljana Milić Marković, dipl. građevinski inženjer. Dr. Milić Marković je napisala izjavu u kojoj tvrdi da je projekat u potpunosti u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, propisima, standardima i pravilima struke, kao i načinima za obezbeđenje i ispunjenje osnovnih zahteva za propise, osnovnim elaboratima i studijama. Datum te izjave je oktobar 2021. godine - dodaje i napominje da su dve renomirane kuće vršile nadzor. 

- Dve renomirane kuće su vršile nadzor nad radovima. Ono što se nameće kao sumnja je da li je sve urađeno kako treba, a te sumnje su iznele osobe iz nadzornog organa, poput Zorana Đajića, koji je dao pismene izjave i naloge da se pretrese krovna konstrukcija kako bi se utvrdilo da li kote odgovaraju ili ne, jer je on, prilikom inspekcije, primetio loš beton i zgužvane kese koje su zamenile beton. Postojali su različiti tipovi nadzora; prvi za projektovanje, a drugi za izvođenje. Nadzorni organ za izvođenje je odgovoran za sve što se izvede, dok je šef gradilišta od strane izvođača odgovoran za svaki dan rada.

- Ako je neko nešto primetio, morali su da reaguju. Ako se radila rekonstrukcija zgrade, nemoguće je da rekonstrukcija zgrade isključi rekonstrukciju ulaza u zgradu iznad kojeg se nalazi nadstrešnica - objašnjava Maldini.

Foto: ATA Images

Ko je odgovoran?

- Trebalo bi da to razjasni nadležna institucija, ali to nije Zavod za zaštitu spomenika kulture; nadležne su stručne institucije. Prvo, projektanti su morali da uzmu u obzir nadstrešnicu, a rađena je njena rekonstrukcija, jer je poznato da je dodatno opterećena staklima. Onaj ko je to radio morao je da proračuna nosivost nadstrešnice i da proveri da li može da izdrži opterećenje. Da bi se to uradilo, morao je da proceni stanje nadstrešnice kako bi utvrdio može li da izdrži opterećenje. Imamo tehnički prijem objekta; neko je potpisao da je objekat tehnički ispravan za upotrebu. Tehnička komisija obiđe objekat i proveri usklađenost sa svim standardima. Imali smo dve ili tri stručne komisije koje su pregledale projekat i utvrdile da li je urađen u skladu sa projektantskim i urbanističkim uslovima - dodaje profesor.

- Postoje određeni dokazi koji se pojavljuju na internetu, ali je prerano spekulisati na osnovu tih fotografija, jer je teško doneti zaključak. Možemo pretpostaviti da je nešto rađeno na tim kotvama. Ako bi kotva bila urađena u skladu sa propisima, krov bi se srušio, a ne bi se zatega iščupala. Kotva je konstruisana tako da se, što se više zateže, više skuplja i drži. Pre bi se srušio krov nego što bi se kotva iščupala. U jednom trenutku, sve kotve su se odjednom iščupale. Ta zatega, koja zapravo nije zatega, ali može se reći da šezdesetih godina neko nije znao kako se pravi zatega, stajala je 60 godina. Postoje neki izveštaji, na koje se ne mogu sa sigurnošću pozvati, da je rađena hidroizolacija na krovu - rekao je.

- Oni koji to tvrde, a ja samo prenosim njihovo mišljenje, smatraju da je neko, možda u neznanju ili brzopletosti, poremetio ili otkačio te kotve. Različita mišljenja se mogu naći na internetu. Budući da su te kotve, prema onome što se vidi na internetu, betonske kocke na koje je vezana zatega, to nije pravilno. Prava veza je takva da se neće iščupati ni pod zemljotresom ni pod vetrom; pre će krov da padne nego da se kotva iščupa - dodaje.

Foto: ATA Images

Robert Čoban: "Ljudi su preplašeni u nedostatku informacija"

Robert Čoban ne može da razume kako je moguće da tri dana nemamo nijedno odgovorno ime.

- Ljudi hodaju Novim Sadom sa pogledom na gore. Na Talundžićevoj palati se nalazi isto betonska nadstrešnjica sa staklenim delovima koji su delimično ispali, delimično stoje. Pored su radovi na podzemnoj garaži, koji su zaustavljeni pre par meseci. Ljudi su preplašeni u nedostatku relevantnih informacija. Ljudima neko mora da kaže gde je bezbedno da im deca sede, gde je bezbedno da kupe sendvič, pošto se ispod te nadstrešnice nalazi restoran brze hrane. Takvih je mesta više. To nije pitanje samo novosađana, već pitanje svih ljudi. Želimo da znamo da li je bezbedno da putujemo vozom, mi smo svi taj voz godinama unazad hvalili -  objasnio je Čoban.

Ko stručan treba da da odgovor?

- Sada je na potezu Tužilaštvo. Oni pozivaju sudske veštake, a tu neće biti veštak samo jedne struje, biće i građevinaca, arhitekta, strukturni inženjer, koji treba da daju analizu toga šta se desilo. Ona će uključivati prvo inspekciju materijala, da se vidi šta je to. Inspekciju načina gradnje na koji se način to nekada gradilo, da li su tu načinjene greške. Te greške ako su i načinjene držale su taj objekat 60 godina. Ono što je najbitnije, videće se da li je tokom rekonstrukcije učinjena neka strukturana greška, a sigurno da jeste. Zato što je to odjednom koladiralo, u sekndi, nije bilo naznaka da da će se nešto desiti. A i tokom rekonstrukcije, učinjene su razne strukturne greške kao što je opterećenje te nadstrešnjice dodatno staklom. Staklo je teško. Ta nadstrešnica je imala perforacije, koje su imale svoju funkciju. Te rupe u kasetama su služile tome da kada je jak vetar on služi da prođe kroz to, da ne bi bilo efekta jedara. Da se to ne bi klatilo i razglavilo. U ovom slučaju ovo staklo je zatvorilo i sada imamo drugi problem, efekta vetra. Kada se dodatno nešto opterećuje, pravi se stručna analiza nova - dodaje.

- Zavod za zaštitu spomenika vodi računa da se ne promeni fizička struktura objekta, da se ne menja materijalizacija objekta, spoljašnji izgled objekta i njegova funkcija - dodaje.

Foto: K1 televizija

Spasioci opisali tragičan momenat

- Dobili smo dojavu oko 12 sati da se što pre pripremimo za put u Novi Sad. Prva informacija koju smo primili bila je da je pala nadstrešnica. Sve ostale informacije dobijali smo usput. U roku od deset minuta već smo bili na putu. Kada smo stigli, naš šef nam je odredio sektor rada, gde smo započeli uklanjanje materijala i potragu za žrtvama u tom delu - kaže Vlatko i objašnjava kako se pristupa u ovakvim situacijama:

- Prvo se vrši vizuelna procena koliko možemo da vidimo. Zatim sledi pretraga, gde koristimo naš alat za uklanjanje dela betona. U našem sektoru rada imali smo dve ili tri mašine, kojima smo rukovodili. Neke žrtve su se mogle vizuelno uočiti, pa smo se na njih fokusirali. Kada počnete sa uklanjanjem, važno je raditi polako, jer postoji mogućnost da je neko još živ. Nažalost, u našem sektoru rada nije bilo preživelih - dodaje Ristić i naglašava da u našoj zemlji nikada nisu imali ovakvu situaciju.

Foto: K1 televizija

Branislav Spirovski objašnjava kako se postupa prilikom izvlačenja: 

- Kada smo stigli na lice mesta, odmah smo uočili situaciju. Dužina konstrukcije bila je 50 metara u celini, što nismo mogli podići sve odjednom, uprkos tome što je bilo dosta mašina. Nismo mogli da reagujemo simultano i da oslobodimo lica. Postupali smo redom, u skladu s mogućnostima mehanizacije. Prizor nije bio prijatan, jer je u pitanju velika tragedija. Akcija je trajala skoro do deset uveče. Ostali smo do samog kraja - zaključio je Branislav Spirovski.

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar