DOLIJALE FILIJALE USAID U SRBIJI Tužilaštvo istražuje poslovanje NVO CRTA i Građanske inicijative

Nakon navoda direktora FBI o zloupotrebama USAID, tužilaštvo u Beogradu proverava deo nevladinih organizacija.

Policija je jutros, po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ušla u kancelarije nekoliko nevladinih organizacija radi prikupljanja dokaza o mogućem nenamenskom trošenju sredstava USAID-a.

Za sada su na proverama CRTA i Građanske inicijative.

Podsetimo, izvršna naredba predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da na tri meseca suspendovala je stranu pomoć, koja je uglavnom sprovođena preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Nacionalnog fonda za demokratiju (NED) i to se odražava na brojne nevladine organizacije, od kojih neke imaju svoje ispostave i u Srbiji.

Evo kolika pomoć je iz SAD išla za KRIK, BIRN, CINS...

Deo OCCRP-a u Srbiji je Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) što je jasno istaknuto i na njihovom sajtu. 

- KRIK je deo međunarodne novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP), koju čine neprofitni istraživački centri i nezavisni mediji iz dvadesetak zemalja sveta, od Balkana i Istočne Evrope, do Centralne Azije. OCCRP je pomogao osnivanje KRIK-a i pomaže njegov razvoj - navodi se na njihovoj web prezentaciji, dok se urednik KRIK-a, Stevan Dojčinović, na sajtu OCCRP-a navodi i kao deo tima te organizacije.

Upravo je Dojčinović govoreći za Radio-televiziju Srbije povodom procurelih "Pandora papira", na pitanje novinarke da li smatra da je objavljivanje takvih dokumenata više u američkom ili javnom interesu i zašto podaci ne cure iz američkih ofšorova rekao da ne zna ni ko je izvor podataka koje je KRIK objavio.

Inače, ICIJ na svom sajtu ima listu donatora a među njima navode i američki Stejt department (Biro za demokratiju, ljudska prava i rad), Nacionalni fond za demokratiju (NED), Fondaciju za otvoreno društvo, nemački GIZ itd. 

KRIK na svom sajtu navodi i da se finasira iz donacija, a među stranim institucijama i fondacijama koje su pomogle njihov rad, pored OCCRP-a, navode se i Nacionalni fond za demokratiju (NED), Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša, Fond Braće Rokfeler, Internews itd.

Prema javno dostupnim podacima, KRIK je u periodu od 2019. do 2023. godine, od donacija prihodovao 165.468.000 dinara, tj. oko 1,4 miliona evra.

Više od 15 miliona dolara za GIJN

Pored OCCRP-a, KRIK je deo i Globalne istraživačke novinarske mreže (GIJN), organizacije koja je od svog osnivanja 2003. godine do danas uspela da okupi 251 grupu u 95 zemalja širom sveta, sa svojim ispostavama u više od 20 zemalja, dok su u Srbiji pored KRIK-a, drugi članovi GIJN-a BIRN, CINS i Novosadska novinarska škola. 

Po pitanju donacija, GIJN je za period 2015-2023. godine prihodovao 15.239.464 dolara, a među donatorima koje navode na njihovom sajtu je i Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša. 

Iako prema izveštajima GIJN-a nije moguće utvrditi koliko je koji donator uložio sredstava u njihov rad, na sajtu Fondacije za otvoreno društvo se nalazi informacija da je u periodu od 2017-2023. godine ta fondacija finansirala GIJN sa ukupno 2.475.000 dolara. 

Dva registrovana BIRN-a

Drugi značajan član GIJN-a u Srbiji je Balkanska istraživačka novinarska mreža (BIRN), koja svoje redakcije ima i u regionu, tj. u Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Albaniji, ali i na Kosovu i Metohiji.

Među brojnim zvučnim imenima, kada su u pitanju partneri i donatori BIRN-a u Srbiji, ističu se: USAID, NED, Fond za otvoreno društvo Srbije, Švedska međunarodna agencija za saradnju i razvoj (SIDA), IREX, Freedom House, OEBS, Transparency International.

Prema dostupnim finansijskim izveštajima udruženja građana BIRN u Srbiji, od 2019. zaključno sa izveštajem za 2023. godinu organizacija je od donacija dobila 315.591.000 dinara, odnosno oko 2,7 miliona evra, kada se u obzir uzme prvobitni finansijski izveštaj za 2023. godinu od 27. marta 2024. godine.  

BIRN Srbija je u APR za 2022. godinu prijavljivao izmene finansijskih izveštaja, koji pokazuju razliku od oko 10 miliona dinara, tj. izmenjeni izveštaj za 2022. godinu pokazuje za oko 10 miliona dinara manje donacija, subvencija i dotacija, što treba uzeti u obzir kada se posmatraju finansije BIRN-a u periodu od 2019. do 2023. godine.

BIRN DOO je, prema dostupnim finansijskim izveštajima, od 2014. do 2023. godine, ostvario poslovne prihode, što uključuje prihode od prodaje robe, proizvoda i usluga, kao i druge poslovne prihode, od ukupno 258.248.000 dinara, što je oko 2,2 miliona evra.

A evo šta je sa NUNS-om...

Osim KRIK-a i BIRN-a, u Srbiji postoji još jedna redakcija istraživačkih novinara, a koju je osnovao NUNS kao svoju sekciju 2007. godine i reč je o Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), koji je 2012. godine, postao nezavisno pravno telo i registrovan je u Agenciji za privredne registre kao fondacija, što je i navedeno na njihovom sajtu. 

Inače, osnivač OCCRP-a, Dru Saliven, pre nego što je sa Paulom Raduom osnovao tu organizaciju, još 2004. godine je u Sarajevu osnovao Centar za istraživačko novinarstvo (CIN), iz kojeg je izašao dve godine kasnije. Početni kapital za osnivanje te organizacije obezbedila je kompanija Journalism Development Group (JDG), koja je bila pod kontrolom Salivena. CIN Srbije nastaje otprilike u isto vreme kada Saliven osniva OCCRP, a danas su obe organizacije deo GIJN-a. 

Prema finansijskim izveštajima CINS-a, organizacija je od 2019. do 2023. godine od donacija prihodovala oko 100.812.000 dinara, odnosno oko 860.000 evra. 

U Upravnom odboru CINS-a, inače, sede Oliver Rivers, koji je član OCCRP-a i Semir Mujkić kao član BIRN-a iz Bosne i Hercegovine. Pored njih tu je i Bojana Selaković, koja je u periodu 2013-2022 radila u Građanskim inicijativama, organizaciji koja među svojim donatorima takođe ima USAID, NED i Fondaciju za otvoreno društvo, i koja je u period od 2005. do 2023. godine dobila ukupno 1.419.262.000 dinara, odnosno oko 12,2 miliona evra donacija. Kako pokazuju podaci sajta Usaspending.gov, među donatorima je bio i američki Stejt Department koji je organizaciji donirao 852.507 dolara. 

CINS sarađivao sa Internews-om koji je od USAID-a dobio gotovo pola milijarde dolara?

CINS je takođe sarađivao i sa jednom od najvećih svetskih mreža za trening i obuku mladih novinara, a posebno kada su u pitanju nove tehnologije i prisustvo na internetu. Uvidom u spisak donatora CINS-a, koji je dostupan na njihovom sajtu, primetno je da se više projekata CINS-a ticalo upravo podrške razvoju i napretku istraživačkog novinarstva u Srbiji, ali i obukama novinara, te da je među donatorima i Internews, koji se takođe navodi i kao donator KRIK-a.

Internews je inače svetska mreža za koju Wikileaks tvrdi da je od USAID-a dobila 472,6 miliona dolara, a koja je radila sa 4.291 redakcija, proizvodeći tokom jedne godine 4.799 sati programa koji je stigao do 778 miliona ljudi, a kroz obuku Internews-a je prošlo oko 9.000 novinara, prema podacima iz 2023. godine.  

Projekti Internews-a u Srbiji, u saradnji sa CINS-om odvijali su se od 2019. godine, pa je tako prvi od njih bio „Produkcija multimedijskih paketa u okviru projekta ’Jačanje nezavisnih medija u Evropi i Evroaziji’“, a za šta je donator bio Internews „Balkan Media Assistance Program“ (BMAP).

U saradnji sa BMAP-om CINS je realizovao i projekat "Prekogranična multimedijska produkcija 'Susedi'", koji je u jednom trenutku bio i povezan sa programom "Jačanje nezavisnih medija u Evropi i Evroaziji".

Takođe, realizovan je i projekat Video Plus, ali i Istraživanje energetskog sektora, dok su grantovi od strane Internews-a CINS-u dati i za unapređenje rada sajta, kao i za produkciju podkasta, koji danas zauzimaju veoma važno mesto u sveukupnoj produkciji CINS-a.

Novosadska novinarska škola i fektčeking

CINS, međutim, nije jedina organizacija u Srbiji koja je radila na obuci novinara, jer se time bavila i Novosadska novinarska škola (NNŠ), koja se kasnije usmerila na druge aktivnosti među kojima je i fektčeking, odnosno proverom činjenica.

Finansijski izveštaji NNŠ-a govore da je organizacija u periodu od 2019. do 2023. godine od donacija prihodovala ukupno 210.251.000 dinara, odnosno oko 1,8 miliona evra.

Iz godišnjih izveštaja za 2023. i 2022. godinu može se videti da je od strane NED-a, Evropske zadužbine za demokratiju (EED), Evropske unije i Transtele Canal France International-a, na ime raznih projekata “fektčekinga”, a čije vreme realizacije je od 2021. do 2025. godine, NNŠ inkasirala 859.651 evra. 

Međutim, cifra za dati period nije konačna s obzirom da se i iz ranijih godišnjih izveštaja može videti da je NNŠ učestvovala u projektima “fektčekinga” čiji pokrovitelji jesu bile gorepomenute organizacije, ali organizacija u svojim godišnjim izveštajima od 2021. i ranije ne navodi koliko novca je dobila za koji projekat.

Najpoznatiji projekat „fektčekinga“ NNŠ-a koji su pokrenuli jeste FakeNews tragač. 

"Rad FakeNews Tragača su do sada kroz različite projekte podržavali Nacionalni fond za demokratiju (NED) (2019-2023), Evropska zadužbina za Demokratiju (EED) (2021-2022) i Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ (2022 -2023)", navodi se na web prezentaciji ovog projekta. 

Pored NNŠ, fektčekingom se bavi još jedna organizacija sa severa Srbije - Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE), koji je osnovan kao think tank centar Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV). 

Upravni odbor NDNV-a čini pet članova i čine ga Jasmina Mihnjak, Maša Mitrović, Natalija Marko, Predrag Novković, kao i Jelena Tušup, koja u radnoj biografiji navodi da je radila kao konsultant u oblasti razvoja i inovacija u digitalnim medijima, za klijente poput IREX i USAID, Asocijacija medija, BIRN, kao i ICT Hub, gde je i pohađala kurs „Inovation management academy“.

Veze između NDNV, VOICE i Autonomije

NDNV je takođe i izdavač već spomenutog VOICE-a, ali i portala Autonomija. Pored toga, zanimljivo je da je izvršna direktorka NDNV-a Ana Lalić Hegediš, koja se navodi i kao izdavač portala Autonomija, dok je glavni i odgovorni urednik VOICE-a (gde se Lalić Hegediš navodi kao jedan od autora) Dinko Gruhonjić, koji je takođe i zamenik glavnog i odgovornog urednika portala Autonomija.

Prema finansijskim izveštajima koji su dostupni javnosti, NDNV je u periodu od 2019. do 2023. godine kroz donacije inkasirao 163.302.000 dinara, odnosno oko 1,4 miliona evra. Prema sopstvenoj analizi, NDNV navodi da preko 90 odsto prihoda ostvaruje kroz donacije, tj. ne učestvuje na tržištu, nego se oslanja na podršku.

Među brojnim donatorima NDNV-a koje navode su i Fond za humanitarno pravo, Ambasada SAD, Civil Rights Defenders, DIVAC Fondacija, Evropska zadužbina za demokratiju (EED), Balkan Investigative Reporting Network (BIRN), British Council, YIHR - Inicijativa mladih za ljudska prava,  Fondacija Braće Rokfeler, Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša, Savet Evrope, Građanske inicijative, NED itd.

Kao finansijeri projekata u kojima je glavni akter VOICE, između ostalih, pominju se British Council, Američka ambasada u Beogradu, Fondacija Braće Rokfeler, EED…

BONUS VIDEO

Ostavite komentar