STUDENTI ĆE PONAVLJATI GODINU, NEĆE BITI MESTA ZA BRUCOŠE Rektor i profesor u "Uranku" o radu fakulteta nakon blokada

Hoće li se situacija na fakultetima stabilizovati ili akademska godina dolazi u pitanje?

Svi univerziteti u Srbiji prihvatili su nacrt izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, ali ključna pitanja i dalje ostaju otvorena. Da li je četvrti zahtev studenata konačno ispunjen? Hoće li se situacija na fakultetima stabilizovati i omogućiti normalan tok nastave u drugom semestru?

Šta ako studenti nastave sa blokadama – da li će u tom slučaju izgubiti godinu i ugroziti upis nove generacije brucoša? O ovim gorućim temama razgovarali su prof. dr Dejan Madić i prof. dr Dejan Vuk Stanković u emisiji Uranak na televiziji K1.

Prof. dr Dejan Madić, rektor Univerziteta u Novom Sadu, objasnio je:

- Počeo je dijalog koji je bio veoma potreban i važan. Mislim da smo kroz opsežne diskusije uspeli da dođemo do rešenja koja nisu bila doneta decenijama. Proces je završen pre nedelju dana, a sada predlozi idu na Skupštinu. Smatram da smo postigli održivo rešenje.

Prof. dr Dejan Vuk Stanković ističe da se ne radi o načelnom donošenju odluka, već o reprezentativnosti:

- Povećan je nivo participacije kolektiva u odlučivanju o sopstvenim pitanjima. Važno je razumeti da fakulteti imaju dva nivoa odlučivanja kada je reč o izboru uprave. Nastavno-naučna veća predlažu više kandidata za dekana. Savet fakulteta je organ koji, na osnovu tih predloga, bira dekana, pri čemu profesori, saradnici u nastavi i predstavnici studenata iz studentskog parlamenta učestvuju u tom procesu. Ne radi se o odlukama donesenim na Plenumu, već kroz institucionalne procedure. Najčešće se potvrđuje kandidat koji uživa najveći ugled u nastavno-naučnom veću, i on potom preuzima funkciju dekana na mandat od tri godine.

- Ono što je država omogućila kao ustupak, pod platformom autonomije univerziteta, jeste da pojedinačni fakulteti imaju pravo da upravljaju svojim poslovima. Međutim, autonomija univerziteta u izvornom značenju odnosi se na autonomiju naučnog istraživanja i nastave. Prema Humboldtovoj ideji univerziteta, naučna saznanja se direktno prenose u nastavu, čime društvo napreduje u duhu prosvećenosti - rekao je Stanković.

- Upravljačka prava, u teoriji, pripadaju osnivaču i finansijeru, ali smo mi autonomiju univerziteta proširili na upravljanje, pri čemu profesori, koji ne moraju imati iskustva u ekonomskim i pravnim poslovima, preuzimaju rukovodeće funkcije. Pored dekana, postoje i prodekani sa različitim nadležnostima – za nauku, nastavu, međunarodnu saradnju, a neki fakulteti imaju i prodekane za finansije i organizaciju. Fakulteti danas imaju dva izvora finansiranja: budžetska sredstva i sopstvene prihode. Budžetskim studentima država obezbeđuje sredstva, na osnovu kojih fakulteti isplaćuju plate. Što je više studenata, to su veća izdvajanja, što omogućava zapošljavanje novih nastavnika, održavanje postojećeg kadra i njihovo napredovanje u viša zvanja - objasnio je prof. dr Dejan Vuk Stanković i dodao:

- Došlo je do korekcije osnovice za obračun zarada. Nažalost, osnovica na univerzitetima bila je niža u odnosu na osnovno i srednje obrazovanje, kao i u odnosu na naučnoistraživačke institucije. Sada je univerzitet izjednačen sa ostalim delovima obrazovnog sistema. Međutim, smatram da bi univerzitet trebalo da ima čak i veću osnovicu, jer nastavnici u srednjim školama imaju isključivu obavezu izvođenja nastave, dok univerzitetski profesori moraju da se bave i naučnim radom tokom čitave karijere, što nije jednostavan zadatak. Naučni rad podrazumeva objavljivanje u različitim stručnim časopisima, pisanje monografskih knjiga i udžbenika u skladu sa Bolonjskom deklaracijom. Svaki univerzitetski nastavnik obavezan je da ima napisan udžbenik - dodao je.

- Suština Bolonjskog procesa je kontinuirano i efikasnije ocenjivanje tokom celog trajanja semestra.

Kako će ubuduće funkcionisati samofinansiranje?

Prof. dr Dejan Madić objasnio je kako će ubuduće funkcionisati samofinansiranje studenata:

- Oni će u početku plaćati pun iznos školarine, ali će im država refundirati 50% te sume - dodao je i istakao da jedva čeka da počne da drži nastavu. Jedva čekam da držim nastavu, jer mi je to glavni posao, pored rektorske funkcije. Volim da radim sa studentima. Kada sam pisao jedno saopštenje, dobio sam kritiku od jednog dela studenata iz Plenuma. Ipak, to neće uticati na moje poštovanje prema studentima koji su u blokadi, kao i prema onima koji nisu - rekao je prof. dr Madić.

Prof. dr Vuk Stanković želeo je da drži nastavu, ali ističe da je atmosfera na univerzitetu slična onoj tokom pandemije kovida i bombardovanja.

pročitajte još

OGLASILI SE UNIVERZITETI SRBIJE Ana Brnabić: "Svi su saglasni"

23.02.2025

Politika

POSTIGNUT FINALNI DOGOVOR O ISPUNJENJU 4. ZAHTEVA STUDENATA Brnabić: Biće refundirano 50 odsto školarine

23.02.2025

Politika

- Blokade su na univerzitetu stvorile atmosferu koja podseća na sintezu atmosfere tokom bombardovanja i epidemije kovida. Tamo nema nikoga. To je loš osećaj kada uđete tamo, a bojim se da bi to moglo da postane trajno stanje čak i kada se sve stabilizuje. Niko od nas ne zna kada će se situacija razrešiti. Čini mi se da svi ovi zahtevi počinju da dobijaju karakter pokretnih meta. U Novom Sadu pojavila se i jedna vrlo neprijatna epizoda koja se tiče reafirmacije autonomije Vojvodine – 'Vojvodina Republika'. To je pušteno simbolički, kao jedan separatistički otrov koji može da poprimi različite oblike. Mislim da se nije primio onoliko koliko su očekivali, ali se pojavio kao tema, dok ranije nije bio predmet diskusije - rekao je Stanković i nastavio:

- Kada se studentski zahtevi posmatraju izolovano, ja ih podržavam. Podržavam istinu o slučaju pada nadstrešnice. Kao građanin, smatram da je rad tužilaca u ovom slučaju apsolutno za podršku. Takođe, podržavam i zahtev da oni koji su tukli studente budu lišeni javnih funkcija, ukoliko su ih imali. Međutim, nisam oduševljen idejom da oni koji su bili na strani demonstranata budu izuzeti od istrage i eventualnog krivičnog gonjenja, jer to nije pitanje strane koju ste zauzeli. Ako je predsednik rekao da će, zarad dobrih političkih odnosa u društvu, posegnuti za aktom pomilovanja, mogu to da razumem, ali ne mogu naročito da podržim. Najzad, kao neko ko radi na univerzitetu, apsolutno podržavam četvrti zahtev. Mislim da, da je bilo više razuma, taj zahtev ne bi ni postojao, već bi se razgovaralo na relaciji između ujedinjenih rektora Srbije i ministarstava finansija i obrazovanja.

"Budućnost studenata dovedeno u pitanje"

Prof. Vuk Stanković objašnajva da blokade fakulteta ozbiljno ugrožavaju akademsku godinu i dovode u pitanje budućnost mnogih studenata.

- Ako ne završite prvi semestar, ne možete započeti drugi, jer postoje predmeti koji se završavaju nakon jednog semestra i student mora biti ocenjen. Ako ne završite oba semestra, postavlja se pitanje upisa. Finansiranje univerziteta zavisi od broja upisanih studenata. Takođe, državnom univerzitetu, koji trenutno ne radi, naneta je reputaciona šteta, dok privatni univerziteti normalno funkcionišu. To će se odraziti na buduće upise - zaključio je Stanković.

Prof. dr Mandić objašnjava koji bi najgori scenario mogao da bude za studente u vezi s nadoknadom nastave:

- Ako se blokade nastave, ne postoji način da se vrati nastava, a postoji i otpor prema povratku na fakultete. Trenutno nemamo infrastrukturne uslove za nastavak nastave. Ovde govorimo o potencijalnom scenariju koji niko ne želi – ponavljanju godine. Tačno se zna koliko studenata može biti primljeno na prvu godinu. Ako trenutni studenti ostanu, biće manje mesta za novu generaciju. To se dosad nije dešavalo u našoj istoriji, ali ako racionalno razmišljamo, to je realna opasnost - dodao je Mandić.

Vuk Stanković ističe da postoji i radno-pravni problem oko nadoknade nastave:

- Profesori sve vreme primaju platu i, prema Zakonu o radu, imaju pravo na godišnji odmor. Ne možete sada reći da profesori nisu radili i da nešto treba da nadoknađuju – oni su radili i primali zarade. Niko nije na odmoru, niti je proglašen štrajk. Ja imam svoj interni plan nadoknade koji ću sprovesti, jer predajem predmete iz društveno-humanističkih nauka. U dogovoru sa studentima mogu da organizujem blok nastavu online, iako nije akreditovana, i da završim prvi semestar. Takođe, mogu u formi konsultacija da razgovaram sa studentima o delovima gradiva i dodatno im pojasnim gradivo. Što se tiče ispitnih rokova, moguće je organizovati polaganje na svake dve nedelje u terminima za konsultacije, u zavisnosti od slobodnih kapaciteta učionica. Na primer, prva grupa bi mogla da polaže ispit pre aprila, a zatim bi sledeće nedelje bila organizovana provera za drugu grupu. To mogu da primenim na svom predmetu, ali pitanje je da li isto može da uradi kolega koji predaje anatomiju na Medicinskom fakultetu ili oni sa tehničkih fakulteta. Zašto je ovo problematično – o tome treba da govore nadležni na univerzitetskom i fakultetskom nivou. Takođe, postoji i psihološko-pedagoški problem, posebno kod studenata prve godine - zaključio je Stanković.

BONUS VIDEO