Vesti > Srbija

Podneta INICIJATIVA da se definiše NEPLAĆENI ŽENSKI RAD: Kućni poslovi oduzimaju 6 SATI dnevno, izračunata i ZARADA

Suma od 72.000 dinara mesečno je dobijena kao vrednost kojom žene doprinose porodici i zajednici, kažu podnosioci inicijative

Izvor: K1info/021.rs

31/01/2023 > 17:45

podeli vest:

Podneta INICIJATIVA da se definiše NEPLAĆENI ŽENSKI RAD: Kućni poslovi oduzimaju 6 SATI dnevno, izračunata i ZARADA
Foto: Freepik.com


Nevladina organizacija "Akademija ženskog preduzetništva" podnela je lokalne i republičke inicijative da se pravno reguliše neplaćeni rad žena kod kuće.

Ova inicijativa epilog je istraživanja o neplaćenom radu na teritoriji sedam vojvođanskih lokalnih samouprava, razgovora sa ženama i kalkulacije posledica koje neplaćeni rad ima na žene.

- Otkriveni podaci su alarmantni. Naime, neplaćeni kućni rad ženama ne oduzima samo vreme, već i snagu. Pored toga što na njega troše i po šest (a, nekad i više) sati dnevno, na posao odlaze umorne, često odustaju od zaposlenja i preduzetništva zbog nemogućnosti da sve što im se stavlja na spisak obaveza postignu - navodi se u zaključima ove organizacije.

Kako dodaju, izračunata je novčana vrednost poslova koje žene obavljaju besplatno, tako što se došlo do podataka koliko te iste poslove naplaćuju osobe koje ih rade za novac.

- Množenjem ovih cena sa satima rada žene u kući, suma od 72.000 dinara mesečno je dobijena kao vrednost kojom žene doprinose porodici i zajednici - navode oni.

Neplaćeni rad, kako naglašavaju, vrše i muškarci, ali ga žene obavljaju dvostruko više.

Foto: Unsplash.com

 

Iz ovih razloga, Akademija ženskog preduzetništva je donela preporuke mera da se ženama pomogne, a pojedine su predate lokalnim, pokrajinskim i republičkim institucijama u vidu predloga za naredne korake.

- Naime, kako bi se briga o deci ravnomernije rasporedila na obaveze oba roditelja, moguće je uvesti u nekoj meri i obavezno odsustvo radi nege deteta za očeve. Trenutno su očevi korisnici ove mogućnosti u neznatnoj meri, dok majke često daju i otkaz na poslu da bi se posvetile bebi, što je naročito čest slučaj ukoliko imaju više dece. Potrebno je uvesti praksu vrednovanja neplaćenog ženskog rada kao indirektnog rada kojim je žena doprinela domaćinstvu oslobađajući partnera velikog tereta obaveza, tako mu omogućivši da zarađuje i napreduje na poslu više - poručuju u ovoj organizaciji i dodaju:

- U poslovima koje žene rade neplaćeno (kuvanje, spremanje, čišćenje, peglanje, nabavke…) puno bi značilo pokretanje privatnog preduzetništva nekih žena koje bi ovo radile za novac i iskoristile veštine koje imaju smanjujući pritisak na žene koje to teško postižu.

Ovo je naročito slučaj u manjim sredinama gde, dodaje se, brojne takve usluge ne postoje. 

Istraživanje je pokazalo još i i neadekvatnost i nedovoljnu dostupost vrtića, zbog koje teret brige o deci čiji roditelji rade preuzimaju opet pretežno žene, odnosno bake.

Lokalnim samoupravama: Subotici, Somboru, Baču, Kuli, Vrbasu, Beočinu i Bačkoj Palanci, predat je pismeni predlog da usvoje dokument o ekonomskoj vrednosti neplaćenog ženskog rada izrađen na osnovu istraživanja Akademije ženskog preduzetništva, te da nađu način da ženama kojima zatreba priznavanje neplaćenog kućnog rada izdaju potvrde o tome. 

Takođe, od svih njih je zatraženo da uzmu udruženja žena kao moguće saveznike u podršci ženama i nađu model da ih na tom putu finansijski potpomognu.

Na pokrajiskom nivou, inicijative su upućene Savetu za rodnu ravnopravnost, Komisiji za rodnu ravnopravnost, Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku i Zavodu za ravnopravnost polova. Zatraženo je da se sprovede istraživanje o neplaćenom ženskom radu na teritoriji cele Vojvodine, da se nađe model i počne sa izdavanjem uverenja o neplaćenom ženskom radu, da se finansijski potpomognu udruženja koja se bave ekonomskim osnaživanjem žena i otvore fondovi za podršku za pokretanje biznisa od strane žena i mladih.

Na republičkom nivou inicijative su predate Poverenici za zaštitu ravnopravnosti, Koordinacionom telu rodnu ravnopravnost, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, Ministarstvu pravde, kao i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. 

Konkretni predlozi odnose se na preciziranje definicije neplaćenog kućnog rada, definicije indirektnog rada, prilagođavanje u penzionom sistemu i predviđanje povećanje dodatka na osiguranje staža žena na osnovu neplaćenog kućnog rada.

 

 

 

Ostavite komentar