Vesti > Srbija

Danima NE SPAVATE pred ISPIT, boli vas glava, DRHTITE: Ili imate TREMU ili patite od socijalne ANKSIOZNOSTI

Lice koje ima socijalnu anksioznost može biti svesno problema, ali i pored svesti da se radi o preteranom strahu, nije u stanju da se odupre

Izvor: K1info/stetoskop.info

29/03/2023 > 21:27

podeli vest:

Danima NE SPAVATE pred ISPIT, boli vas glava, DRHTITE: Ili imate TREMU ili patite od socijalne ANKSIOZNOSTI
Foto: Pixabay.com


Trema predstavlja osećanje nelagode i straha, manjeg ili većeg intenziteta, kada se javno istupa pred poznatim ili nepoznatim osobama. Odlikuje je opterećenost slikom o sebi, nesigurnost i nervoza.

Neretko osobe sklone tremi imaju i fizičke simptome poput preznojavanja, crvenila u licu, glavobolje, drhtavice, lupanje srca, suvih usta, stezanja u grlu, stomačnih tegoba i problema sa govorom (mucanje i gubitak fokusa). 

Šta je trema i da li je opasna?

Sama po sebi, trema može da bude i pozitivna, kada su simptomi slabije izraženi i kratkotrajni. Trema se može desiti svakoj osobi kada se nađe u nepoznatoj situaciji sa osobama koje imaju zadatak da procene njen učinak (na primer - intervjui za posao). Tada čak može da bude i pokretač koji navodi čoveka da u datoj situaciji da sve od sebe. 

Susret sa tremom se obično dešava u školskom uzrastu kada roditelji imaju zadatak da je prepoznaju i pomognu detetu da nauči da se sa njom nosi. Deca u školi već mogu da razviju anksioznost u vezi sa javnim nastupima poput odgovaranja na času ili nastupanja na priredbama. Umesto izbegavanja teme, roditelji treba da pokušaju da pomognu detetu tako što će zajednički vežbati, podržati dete ili potražiti stručnu pomoć. 

Ukoliko se dete navikne na svoj problem sa tremom, postoje veće šanse da će se problem u nekom momentu intenzivirati. 

Foto: Pixabay.com

 
Kada trema postaje ozbiljna tema?

Ukoliko se radi o vrlo izraženoj tremi sa intenzivnim simptomima koji značajno narušavaju kvalitet života, treba obavezno potražiti stručnu pomoć. U nekim slučajevima, kada se trema proširi na različite situacije gde osoba mora da se zalaže za sebe i predstavlja drugima svoje mišljenje ili rad i kada postoje vrlo izraženi psihološki i fizički simptomi koji ugrožavaju normalno funkcionisanje, govorimo o socijalnoj anksioznosti. 

Očigledno je da se neki socijalni momenat doživljava kao opasnost (po reputaciju, opstanak na određenoj društvenoj poziciji i slično), te da organizam reaguje shodno tome po principu „bori se ili beži“. To dovodi do pojave dramatičnih telesnih simptoma. 

Normalno funkcionisanje pre i posle nelagodne situacije (ispit, pismeni zadatak ili odgovaranje u školi, sastanci na poslu, sastanci sa simpatijom) je glavno merilo ozbiljnosti problema.

Ukoliko osoba dan ili danima pred ispit ne može da spava od zabrinutosti, ne može da vodi normalne razgovore na druge teme, nema druge pozitivne emocije, već isključivo usredsređenost na problematičnu situaciju koja je pred njom, govorimo o anksioznosti. 

Obično se javlja i nezainteresovanost za društveni život, hobije i emotivne odnose. Osoba biva preokupirana strahom od lošeg ishoda „problematične“ situacije koja je pred njom. 

Socijalna anksioznost

Socijalna anksioznost predstavlja intenzivan osećaj straha od različitih društvenih situacija u kojima je osoba podvrgnuta nekoj vrsti procene sposobnosti od okoline. Nije nužno da se zaista radi o proceni, već o subjektivnom doživljaju osobe.

Dakle, socijalna anksioznost može da predstavlja generalizovan doživljaj, reakciju na boravak i komunikaciju sa većim brojem nepoznatih ljudi koji „sude“ o osobi.

Nekada se radi o strahu od pravog javnog istupanja poput držanja govora, davanja intervjua, razgovora sa autoritetima, odlaženja na razgovore za posao i sličnih situacija. 

Foto: Pixabay.com

 

Važni simptomi po kojima se socijalna anksioznost razlikuje od treme su: 

- Dugotrajna zabrinutost pred javni nastup bilo koje vrste;
- Strah od greške prilikom nastupanja i socijalnih posledica u vidu podsmeha i gubitka ugleda;
- Ekstrmno izražen strah od posmatranja drugih ljudi;
- Anksioznost u svakodnevnim kontaktima sa drugi ljudima;
- Preterano i intenzivno razmišljanje o sebi i svojim slabostima;
- Poređenje sa drugim ljudima.

Osoba koja ima socijalnu anksioznost može biti svesna problema u manjoj ili većoj meri, ali i pored svesti da se radi o preteranom strahu, nije u stanju da se njemu odupre. 

Da bi se rešio problem socijalne anksioznosti, neophodan je rad na podizanju samopouzdanja i smanjenju straha od reakcija drugih ljudi. Neophodan je temeljan rad na prepoznavanju sopstvenih emocija koje su uključene u situacije koje izazivaju socijalnu anksioznost. 

Psihološko savetovanje je odličan način da se socijalnoj anksioznosti temeljno pristupi i reši problem u celosti. 

 

Ostavite komentar