Da se NIKAD ne zaboravi: Obeležen Dan Muzeja ŽRTAVA GENOCIDA u Rektoratu Univerziteta u BEOGRADU

Centralna manifestacija obeležavanja Dana Muzeja žrtava genocida održana je danas u svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu.

Obraćajući se zvanicama, direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić je podsetio da je 22. april Dan Muzeja žrtava genocida i nacionalni Dan sećanja Republike Srbije na žrtve holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu.

Ristić je kao najznačajnije rezultate u prethodnih godinu dana pomenuo trostruko povećanje radnika i udvostručavanje programskog budžeta, što je omogućilo intenzivniji rad institucije.

Muzej je imao sedam novih izložbi, objavio je 14 publikacija, od čega 12 naučnih studija i dva zbornika radova, i organizovao više od 100 obrazovnih programa u Srbiji i regionu, podsetio je Ristić.

Prema njegovim rečima, u muzeju su posebno ponosni na više hiljada artefakata sa prostora bivše Jugoslavije i Evrope kojima su obogatili svoje fondove.

Ristić je pomenuo da nedovoljan broj stručnog kadra u prethodne dve godine rešavaju uspešno primanjem mladih vrhunskih stručnjaka, dok već nekoliko meseci rade na inicijativi da muzej dobije namensku zgradu u okviru Spomen parka Jajinci.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

- Puno je izazova i prilika. Čini mi se da zajedno možemo da učinimo puno. Pokazujemo šta smo uradili i radujemo se novim izazovima - zaključio je Ristić.

Predsednik Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida episkop pakračko-slavonski Jovan je pomenuo da se danas unose knjige u obnovljenu staru srpsku školu u Jasenovcu, koja je bila žrtva Drugog svetskog rata, zaborava i nemara.

- Rušeći ostarele zidove, u plafonu, našli smo dve kutije dokumenata. Poslednji je bio diktat. Sveska devojčice iz 1938. godine, koja će 1942. biti mrtva. Da biste čuli njeno ime morate doći u Jasenovac - rekao je episkop Jovan.

Prema njegovim rečima, obnovljena škola postaje Istraživačka bibliokteka Jasenovac, koja će se baviti Drugim svetskom ratom, a poseduje zabranjene američke i nemačke vojne studije o dejstvima u Jugoslaviji.

Episkop Jovan je podsetio da se ove godine navršava osam decenija od početka najvećih stradanja u istoriji ljudskog roda, pošto su nemački nacisti 1933. godine osnovali logore Zahsenhauzen i Dahau, koji je bio prvobitno škola sa pripadnike Esesa (SS).

Ustaški zapovednik logora Jasenovac Maks Luburić je ovde sa svojim pomoćnicima proveo dve sedmice učeći kako se prave i vode koncentracioni logori smrti, prisilnog rada i istrebljenja, podsetio je episkop Jovan.

- Dana 21. aprila 1945. na Donju Gradinu su skelom pevajući otišle poslednje zatočenice Jasenovca i bile poklane. Preostalih hiljadu muških, sa poklikom: "Napred, drugovi" je krenulo u proboj - podsetio je episkop Jovan.

Prema njegovim rečima, bolnica kao jedina sačuvana zgrada logora Jasenovac trebalo bi da od ove jeseni postane izložbena postavka.

- Nismo mi narod klani, zaklani, ubijen, nego smo narod koji je pobedio u Drugom svetskom ratu - istakao je episkop Jovan.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Prorektor Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić je istakao da su duboko počastvovani što su u kapetan Mišinom zdanju domaćini obeležavanja Dana Muzeja žrtava genocida, kao referentne kulturne ustanove od nacionalnog značaja.

Ristić je ocenio da tri decenije rada Muzeja zavređuju pažnju i poštovanje zbog "izuzetnih dostignuća u demistifakciji tragičnih događanja u našoj prošlosti".

- Srbi su pretrpeli genocid u dva svetska rata, ali su i dešavanja devedesetih imala formu konačnog rešenja kada je u pitanju sudbina srpskog naroda. Moralna obaveza je prema žrtvama da utvrdimo ćinjenice na verodostojan i neupitan način - istakao je Ristić.

Skupu su prisustvovali predstavnici Vlade Srbije, diplomatskog kora, univerziteta i sveštenstvo, kao i preživeli i potomci žrtava genocida počinjenog nad pripadnicima srpskog, jevrejskog i romskog naroda u  Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

U umetničkom delu programa učestvovali su glumica Biljana Đurović i prvakinja Opere Srpskog narodnog pozorišta Nataša Tasić Knežević, a prisutnima se obratio i istoričar Univerziteta Ariel u Izraelu Kiril Feferman.

Ostavite komentar