Ekstremne temperature postale svakodnevnica: Gost "Uranka" objašnjava da li su POGUBNIJE SUŠE ili poplave...

Do kraja nedelje, vrućinski talas u Grčkoj i Turskoj donosi ekstremne temperature koje se penju do 45 stepeni Celzijusa. Istovremeno, u Srbiji su se oluje sa jakom grmljavinom, pljuskovima i gradom pojavile kao nagla kontrastna pojava. 

Ovakvi ekstremi u vremenskim prilikama izazivaju pitanja o klimatskim promenama i mogućnosti da se meteorološki alarmi uvedu kao svakodnevna stvarnost. O tome razgovaramo sa Goranom Pejanovićem, pomoćnikom direktora iz Hidrometeorološkog zavoda Srbije.

- Ova situacija traje od 70-ih godina prošlog veka. Tada su sve meteorološke službe u svetu počele da beleže sve više temperatura. Zbog povećanja temperatura dolazi i do zagrevanja svetskog okeana, te povećanog isparavanja i više vodene pare u atmosferi. Kada imate takvu situaciju, česta pojava vremenskih nepogoda i oluja postaje očekivanija. Globalna temperatura je porasla za 1,1 stepen u odnosu na predindustrijski period, u Srbiji je to oko 2 stepena, a u severnoj Evropi preko 2,5 stepena. To se dešava u poslednjih sto godina, a ubrzanje beležimo od 700-ih godina - kaže Goran Pejanović i objašnjava šta to zapravo znači:

- Imamo sve veći broj vremenskih nepogoda. Uslov za to je da bude pregrejano kopno, da na visini bude neki hladniji vazduh i da imamo više vodene pare. Zbog toga, te oluje postaju jače i intenzivnije. To će biti sve učestalije, jer imamo više vodene pare, koja je pogonsko gorivo za pojavu ovih oluja. Zato je veoma važno razumeti zašto to dolazi i zbog čega imamo više vodene pare. To je posledica zagrevanja okeana i atmosfere, što omogućava da atmosfera primi više vodene pare, s obzirom na stepen zagrevanja koji iznosi 7 posto" - dodaje.

Koja pojava je najopasnija?

- Najopasnije je topljenje glečera, šumski požari i sve što se dešava na severnom polu, naročito na južnom polu. Severni pol smo dobili pre 2,5 miliona godina, a morski led oko njega tada je bio konstantan. Danas se suočavamo sa gubitkom morskog leda oko severnog pola do kraja ovog veka, zbog povećanog zagrevanja. Smanjenjem površina pod snegom i ledom, više sunčevog zračenja dolazi na našu planetu, što dodatno pojačava zagrevanje i topljenje. Samo topljenje Lednika Zaharija na Grenlandu, može povećati nivo mora za 40 cm, a ukoliko bi svi lednici na Grenlandu nestali, dovelo bi do povećanja morskog nivoa za osam do devet metara, što bi ozbiljno ugrozilo veliki deo stanovništva.

Foto: K1 televizija

Gradovi koji su najugroženiji

- Veliki broj stanovnika živi - preko milijardu - na ušćima reka u more. Podizanje nivoa mora čini vodu slanijom i ugrožava poljoprivredu, koja je ključna za život tih stanovnika. Veliki gradovi su najugroženiji, što vodi do ekoloških migracija - čulo se u emisiji.

- Cunami zavisi od zemljotresa na morskom dnu, i što je više takvih zemljotresa, biće i više cunamija, mada klimatske promene nisu direktno povezane sa njima. Koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, posebno ugljen-dioksida, je ključni faktor za zagrevanje Zemlje i okeana, što dalje utiče na promene u atmosferi - objašnjava.

Krater u Sibiru - kapija pakla

- Ovo je spoljna pojava koja se dogodila pre 100 godina i nema direktnog uticaja na klimatske promene. Čovek je glavni uzročnik klimatskih promena, povećavanjem koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi i okeanu. To je razlog zašto dolazi do klimatskih promena. Inače, u periodima pre milion godina, kada je ljudski uticaj bio minimalan, klimatske promene su se dešavale zbog promena orbitarnih parametara Zemlje u odnosu na Sunce. Sunce je glavni izvor energije na Zemlji. Kada se Zemlja udalji po svojoj orbiti od Sunca, dolazi do hladnijih perioda kada temperatura može biti niža za 6 stepeni.

Goran objašnjava i da li je opasnija suša ili superćelijske oluje.

- Imamo primer u Srbiji: od 2000. godine imali smo osam velikih suša. Možemo reći da smo svake tri godine imali veliku sušu. Jedna od takvih se desila 2012. godine, kada nam je nanela štetu od preko milijardu i osamsto miliona evra. U poređenju sa katastrofalnim poplavama koje su se desile 2014. godine u maju, kada je procenjena šteta iznosila milijardu i šesto miliona evra, suše nam donose veće probleme. One pogađaju poljoprivrednu proizvodnju i izazivaju veće finansijske efekte. U Evropi nema toliko suše, ali takođe imamo  vremenske nepogode severnije od nas, koje učestvuju u 85% štete od tih prirodnih nepogoda.

Sve je manje hladnih meseci 

- Sve je manje hladnih zimskih meseci u poslednjih deset ili dvanaest godina. Od 40 zimskih meseci, samo dva su bila dovoljno hladna da se mogu uporediti sa hladnim mesecima u periodu od 1961. do 1990. godine - zaključio je Goran Pejanović u emisiji "Uranak" na televiziji K1. 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar