Znate li razliku između SUNČANICE i TOPLOTNOG UDARA? Kardiolog savetuje kako da preživimo AFRIČKU VRELINU

Afrička vrelina podiže temperature u Srbiji na neizdržive nivoe, dok toplotni talasi u Grčkoj, Kipru i Turskoj već odnose živote. 
Kako se suočiti sa vrelim danima koji nas čekaju? Kakav šok organizam doživljava na temperaturama od 40 stepeni? Kako zaštititi srce, održati krvni pritisak pod kontrolom i sačuvati bistru glavu? Na ovu temu, u emisiji "Uranak" na televiziji K1, govorila je kardiolog dr Tamara Urošević.

- U ovim situacijama treba izbegavati teže fizičke aktivnosti u periodu od 10 do 17 časova. Redovne obaveze moramo obavljati, ali je tada potrebno uzimati više vode, tečne hrane, voća i povrća. Prosto treba prilagoditi svoje osećaje novonastaloj temperaturi - rekla je dr Urošević

Objasnila je koliko je vode potrebno da se ne dehidrira na ovakvim temperaturama.

- Potrebno je oko 3 litre ukupne hladne tečnosti dnevno. Treba unositi više vode, a manje gaziranih napitaka i kafe, i fokusirati se na čiste supstance kako bismo lakše održavali hidrataciju tela - rekla je ona.

Doktorka je objasnila i razliku između sunčanice i toplotnog udara.

- Glavna razlika je u tome što je sunčanica zaista izlaganje glave sunčevim zracima i toploti, dok toplotni udar može nastati u bilo kojoj prostoriji koja je pod visokom temperaturom. Simptomi su slični, s tim što kod sunčanice imamo pojačano znojenje, dok kod toplotnog udara dolazi do potpunog poremećaja termoregulacije. U oba slučaja mozak najviše trpi - rekla je ona i dodala:

- Kod sunčanice, kojoj smo ovih dana najviše izloženi, dolazi do tahikardije, nesvestica, konvulzija i pojačanog znojenja, jer se organizam i dalje bori da opstane. Kod toplotnog udara prestaje termoregulacija, prestaje znojenje, temperatura tela se povećava, takođe dolazi do tahikardije. U oba slučaja neophodno je osobu prebaciti u hladovinu, obezbediti joj velike količine tečnosti i pozvati Hitnu pomoć. Veoma je bitno saznati da li je osoba hronični bolesnik - rekla je ona.

Foto: Tanjug/AP

Vrućina i hronični bolesnici

- Najbolje bi bilo da hronični bolesnici koji koriste redovnu terapiju posete kardiologa pre leta kako bi procenili svoje zdravstveno stanje i naučili kako prilagoditi terapiju tokom većih vrućina. Terapija za pritisak nije ista za sve lekove i ne deluje na isti način u organizmu. Važno je da znaju tačno koji od tih lekova direktno utiče na širenje krvnih sudova kako bi mogli smanjiti dozu ili ga potpuno izbaciti. Tokom visokih temperatura, krvni sudovi se šire, pritisak pada, pa je potrebno smanjiti dozu lekova - rekla je ona.

Kako kod dece prepoznati sunčanicu?

- Deca postaju nervoznija, spušta im se glava i deluju pospano. Tada ih rehidriramo i smestimo u hladovinu. Svaka majka zna da je važno da deca nose kapice - rekla je ona.

Doktorka objašnjava i na koji način pacijentu pružiti pomoć dok ne dođe lekar.

- Rashlađivanje na bilo koji način, bilo u klimatizovanoj prostoriji ili uzimanjem tečnosti. Možete se umotati u vlažne čaršafe. Ne postoji lek koji se pije u tom trenutku, jedino što možete dati je možda neki slani rastvor kako biste podigli pritisak, ako je došlo do pada - rekla je ona.

Prevencija i zaštita na 40 stepeni

- Kada krenemo od kuće, moramo da obučemo lagodniju odeću, stavimo šešir ili kapu i razmislimo kako ćemo stići. Treba odlučiti da li je bolje ići autobusom ili prošetati. U kolima je lakše zbog klime, a uvek moramo imati flašicu vode - rekla je ona.

Klima može biti opasna za hronične bolesnike.

Foto: Tanjug/AP/Paul White

- Postoji opasnost kada se iz ekstremno tople prostorije uđe u hladnu prostoriju, jer mogu naglo da se skupe krvni sudovi što predstavlja veliku opasnost za hronične bolesnike koji imaju stentove, jer može dovesti do infarkta srca. U obrnutom smeru, kada se izlazi iz hladne prostorije, može nastupiti kolaps - rekla je ona i dodala:

- Naglo se proširuju krvni sudovi, pacijenti dobijaju nesvesticu i padaju. Ta razlika u temperaturi bi trebalo da bude oko 10 stepeni. Mora se blago prilagoditi. Kod mlađih ljudi to nije problem jer imaju elastične krvne sudove koji se lagano šire ili skupljaju pri takvim promenama. Kod starijih osoba je to opasno, jer su njihovi krvni sudovi kruti i teško se šire ili skupljaju. Zato im se savetuje da uopšte ne izlaze.

Vežbanje tokom vrućina

- Kod ljudi koji vežbaju, savetuje se izbegavanje suplementacije kako ne bi opteretili bubrege, srce i jetru koja sve to metabolizuje. Takođe se preporučuje konzumiranje tečnosti, ali i izbegavanje treniranja napolju u najtoplijem delu dana - zaključila je dr Tamara Urošević u emisiji "Uranak" na televiziji K1. 

 

Ostavite komentar