POSLE eUprave IMAĆEMO i ePisarnicu: Digitalne inovacije i primena veštačke inteligencije su naša budućnost

Srbija je u poslednjih nekoliko godina ostvarila značajan napredak u digitalizaciji javne uprave, čineći državne usluge pristupačnijim i efikasnijim za građane. 

U nastavku digitalne transformacije, postavlja se pitanje koji su sledeći koraci za unapređenje elektronskih usluga i kako će oni doprineti poboljšanju svakodnevnog života.

Kao domaćin Ministarskog samita globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, Beograd će imati priliku da predstavi najnovije projekte i planove u oblasti AI tehnologije i digitalne inovacije.

U emisiji "Uranak" razgovaramo sa Mihailom Jovanovićem, direktorom kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu, koji će nam otkriti više o predstojećim inicijativama i očekivanjima od ovog važnog događaja.

"Danas, kada smo digitalizovali brojne baze podataka i omogućili građanima komunikaciju putem interneta, kao i elektronsku prijavu dece u osnovnu školu ili vrtić te podnošenje zahteva za elektronski izvod iz matične knjige rođenih, prikupljamo veliku količinu podataka o građanima. Najvažnije je da naši zaposleni znaju kako pravilno rukovati tim podacima i osigurati njihovu zaštitu. Zaštita ličnih podataka već deset godina predstavlja ključnu temu na globalnom nivou, što zahteva jasno definisane procedure koje određuju ko može pristupati i obrađivati podatke građana. Kod nas se to ne primenjuje univerzalno; za svaki sistem i portal precizno definišemo, u okviru svake državne institucije, ko je ovlašćen za rukovanje podacima građana."

"Zato organizujemo odgovarajuće obuke i radimo na edukaciji zaposlenih u državnim institucijama i opštinama, jer sa novom digitalizacijom postoji potreba da naši zaposleni budu osposobljeni za zaštitu podataka o ličnosti."

Bezbednosna kultura

"Na internetu često požurujemo stvari i ostavljamo podatke ne razmišljajući dovoljno, jer želimo da što pre završimo neku elektronsku uslugu. Ne ostavljamo samo JMBG, koji je najosetljiviji, već i broj telefona ili email adresu. Moramo stalno da vodimo računa o kulturi ponašanja, ne samo građani, već i zaposleni u javnoj upravi, kako bismo pažljivo rukovali tim podacima. To je etički princip – građani treba da znaju da su njihovi podaci bezbedni kada ih dele sa javnom upravom," objašnjava.

Jovanović je objasnio i ko sve na sajtu eUprave ima pristup podacima građana

"Na sajtu eUprave, kada građani ostavljaju podatke, postoji mali upitnik gde mogu označiti da li su saglasni da se podaci sačuvaju ili obrišu. Čak i kada građani ostave svoje podatke, kroz obuku zaposlenih i uspostavljanje procedura unutar institucija, precizno se prati ko je pristupao i uređivao njihove podatke. Građani bi trebalo da osećaju veću sigurnost u pogledu zaštite svojih podataka u okviru digitalizacije, za razliku od ranijeg perioda kada su podaci čuvani na papiru. U vreme kada su se podaci nalazili u matičnim knjigama, gotovo niko nije mogao da garantuje njihovu bezbednost," rekao je.

Pet hiljada ljudi će proći kroz obuku, do sada je to učinilo njih 150

"Ovo je prvih 150 zaposlenih obučenih za zaštitu podataka o ličnosti, a pored toga sprovodimo obuke i za informacionu bezbednost, što su blisko povezane oblasti. Kada je reč o informacionoj bezbednosti, vodimo računa o tome kako čuvamo podatke zaposlenih u javnoj upravi i da li ih ostavljamo dostupnim na internetu. Trenutno sprovodimo fišing testove – šaljemo mejlove zaposlenima s ciljem da ih navedemo da otvore lažni nalog ili unesu svoje korisničke podatke, kako bismo proverili nivo njihove svesti o bezbednosti. Ako zaposleni padnu na test, veća je verovatnoća da bi mogli biti ugroženi i u stvarnom napadu" - rekao je Jovanović i dodaje: 

"Problemi koji su se desili u Javnom preduzeću u Katastru i EPS-u proteklih godina nastali su jer je napadač uspeo da uđe preko mejla zaposlenog koji nije prepoznao maliciozni sadržaj i kliknuo na link. Oko 10-15% zaposlenih u našoj instituciji kliknulo je na lažni (fišing) mejl, što pokazuje da stalno moramo raditi na podizanju svesti, kako među zaposlenima, tako i među građanima."

Nacionalna akademija za Javnu upravu

"Nacionalna akademija za Javnu upravu osnovana je pre sedam godina, a svi zaposleni imaju obavezu da prođu kroz njene programe. Osnovna obuka na ovoj Akademiji, kojom smo započeli ovaj proces, odnosi se na informacionu bezbednost i zaštitu podataka o ličnosti. Trudimo se da kontinuirano obučavamo naše zaposlene koji rade na velikim IT sistemima i unapređujemo njihovu spremnost."

"Na našem portalu eUprave registrovano je 2,4 miliona građana od oko 5,65 miliona punoletnih. Danas je postalo uobičajeno podneti elektronski zahtev za izvod iz matične knjige rođenih ili državljanstvo, koji može stići direktno u elektronsko sanduče ili putem pošte, bez potrebe za odlaskom na šaltere. Građani sada elektronski podnose saglasnosti, zakazuju termine za izdavanje ličnih karata ili pasoša, pa čak i upisuju decu u vrtić," kaže Mihailo i dodaje da se intenzivno radi na kampanjama za podizanje svesti građana o elektronskim uslugama:

"Sprovodimo kampanje i naš najveći uticaj ostvarujemo prisustvom na društvenim mrežama. Sve nove elektronske usluge, koje još nisu dovoljno popularizovane, objavljujemo na mrežama poput YouTube-a i TikTok-a, gde se trudimo da dopremo posebno do mlađe populacije."

Nedavno je promovisana elektonska pisarnica

" Jedan od ključnih sistema za unapređenje rada državnih institucija. Elektronska pisarnica omogućava praćenje svih dokumenata u digitalnom obliku i pruža kontrolu nad radom zaposlenih u javnoj upravi, prateći da li se predmeti rešavaju u predviđenom roku ili se zadržavaju duže nego što je potrebno. Na portalu eUprave sada postoji ePisarnica putem koje građani mogu da se obrate bilo kom ministarstvu ili lokalnoj upravi, bez potrebe za odlaskom na šalter. Možete podneti zahteve ili inicijative i dobiti elektronski odgovor u svoje e-sanduče na portalu eUprave. Pokrećemo promociju ePisarnice jer građani još nisu dovoljno upoznati s ovom mogućnošću, iako smo uspostavili sistem u kojem su povezana sva ministarstva i lokalne samouprave."

Do kraja godine puštamo u rad chat i voice bot

"U ovom trenutku odgovara čovek. Primena veštačke inteligencije je veoma bitna, jedan od trendova u celom svetu, pa tako i u Srbiji. Predsednik Vlade formirao je savet za veštačku inteligenciju i nalazimo konkretne primene veštačke inteligencije, jedna od njih je u zdravstvu, posebno u dijagnostici. Veštačka inteligencija može brže i preciznije da analizira snimke sa mamografa ili skenera, a naš Institut za veštačku inteligenciju upravo radi na softveru koji analizira mamografske snimke u saradnji sa Institutom za onkologiju. Vrlo brzo ćemo promovisati taj softver i pokazati da možemo da identifikujemo pacijente za koje softver sumnja da su prioritetni i da ih šaljemo kod lekara po ubrzanoj proceduri, kako bismo proverili snimke.

Foto: K1 televizija

"Druga velika promena i primena veštačke inteligencije biće u komunikaciji sa građanima. Već sada svi koriste chat botove, a mi ćemo uskoro početi da koristimo i voice botove. To su uređaji koji komuniciraju sa građanima prepoznajući govor, što će omogućiti brže odgovore na pitanja koja ih interesuju. Do kraja godine puštamo u rad chat i voice botove koji će razgovarati sa građanima. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija rade na uvođenju interneta u svim selima u Srbiji. Ovaj projekat je pokrenut pre četiri ili pet godina s ciljem da u naredne dve godine sva naša sela dobiju internet. Paralelno s tim, vrši se i edukacija, počevši od dece u isturenim odeljenjima u najmanjim mestima o korišćenju interneta. Podsećam da je informatika i računarstvo obavezan predmet u školama od petog do osmog razreda. Ti rezultati su vidljivi, kao i ulaganje u tehnološke parkove i data centre. U ovom trenutku, znamo podatak od prošle godine da je izvoz IKT sektora bio skoro 3,5 milijardi, a ove godine nastavljamo da rastemo oko 20% u prvih osam meseci, što je neverovatan podatak. Godine 2012. izvoz je bio svega 300 miliona. Više od deset puta smo pokrenuli naš IKT sektor, i prepoznati smo kao izvoznici softvera. Najviše izvozimo u SAD, Englesku i Švajcarsku, što je izvanredan podatak i rezultat ulaganja Vlade Srbije koja je pomogla u transformaciji našeg IKT sektora."

Pre 100 godina plašili smo se vozova, a na pitanje čega ćemo se plašiti za 50 godina, Jovanović kaže: 

"Teško je predvideti budućnost zato što se svet menja neverovatnom brzinom. Do pre 20 godina nismo imali internet i mobilne telefone, a danas ne možemo da živimo bez njih. Teško je predvideti daleku budućnost" - kazao je i dodaje: 

"Ostala je primena superbrzih računara i kvantum tehnologija, koje ne možemo lako da objasnimo građanima, a koje će obrađivati ogromne količine informacija i na taj način doprineti razvoju veštačke inteligencije. Ne radi se samo o 5G mrežama, već i o primeni 6G mreže, gde ćemo imati autonomna vozila i industrije koje potpuno autonomno rade. Više ljudi neće biti potrebno automobilskoj industriji za montažu automobila. Ti ljudi će se baviti pametnijim poslovima i upravljati tim robotima.'"

U Beogradu se 3. i 4. decembra organizuje ministarski samit globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju

"Međunarodni skup i međunarodno udruženje predstavljaju veliku čast . Mi smo postali članovi pre dve godine, a sada postajemo domaćini. Praktično ceo svet dolazi u Beograd 3. i 4. decembra, s 40 delegacija, a pošto je sve pod okriljem OECD-a, verujemo da će svi učesnici biti na ministarskom nivou. Razgovaraćemo o svim modernim trendovima, pravcima razvoja veštačke inteligencije, principima i onome što nas čeka u naredne dve godine. Praktično, u Beogradu kreiramo budućnost" - kaže Mihailo Jovanović i objašnjava:

"Primena 5G tehnologije i veštačke inteligencije uključuje koncept poznat kao 'Internet of Things' (Internet stvari), koji se odnosi na umrežavanje uređaja. Vozila koja se kreću bez vozača, upravljanje saobraćajem u velikim gradovima, kao i upravljanje industrijom i fabrikama, sve su to primeri ove tehnologije. Njena primena sve više se širi u privredi i umrežavanju ne ljudi, već objekata." - zaključio je Mihailo Jovanović u emisiji "Uranak" na televiziji K1. 

BONUS VIDEO:

 

 

 

Ostavite komentar