MISLITE NA DECU! Psiholog u "Uranku" poslala poruku koju svi roditelji moraju da vide

Psiholog Snežana Anđelić gostovala je u emisiji "Uranak" na televiziji K1, gde je govorila o uticaju štrajkova i blokada na decu. 

Tokom razgovora, Anđelić je analizirala emocionalne i psihološke reakcije najmlađih na društvene i političke turbulencije.

- U svakoj kriznoj situaciji, moramo da razmišljamo kako da deci osiguramo stabilnost. Škole imaju mogućnost da skrate časove, ali pravo deteta na obrazovanje i sigurnost mora biti prioritet, zbog čega škola ne prekida svoj rad. Umesto uobičajenog nastavnog programa, vreme u školi može biti posvećeno deci – kako bi se razmotrilo kako ona procesuiraju trenutna dešavanja, te da se razgovara o temama poput demokratije i različitosti. Škole ne treba da zaustavljaju rad, već da se posvete deci i pomognu im da razumeju situaciju u kojoj se nalazimo - istakla je psiholog i dodala:

- Moramo da shvatimo da deca imaju svoja prava i da niko ne sme da manipuliše njima niti da ih zloupotrebljava u političke, verske ili bilo koje druge svrhe. Konvencije o pravima deteta postoje upravo zato što smo u prošlosti svedočili velikim manipulacijama decom. Postoje brojni kreativni načini za rad s decom. Međutim, u Srbiji kao da živimo u crno-belom svetu – ili ste za proteste ili protiv njih. To je nešto što ne sme da se dešava u demokratskim društvima.

Ona je opisala i svoje iskustvo iz prakse. 

- Radila sam u Gazi, gde smo razvijali programe kako bismo decu učili šta je tolerancija i prihvatanje različitosti. Nažalost, to nedostaje našem obrazovnom sistemu, zbog čega smo demokratski nepismeni. Ova situacija mogla je biti iskorišćena na kreativan način – deci je moglo biti omogućeno da pišu svoje poruke i slogane, da izraze svoje misli i osećanja. Decu treba učiti kako da misle, da razumeju različitosti i da kroz dijalog rešavaju izazove - objasnila je psiholog.

Ona je objasnila i kako je prekršena Konvencija o pravima deteta. 

- Odlukom da deca ne idu u školu prekršena je Konvencija o pravima deteta, jer svako dete ima pravo na obrazovanje, bez obzira na okolnosti u kojima se nalazi. Da smo bolje upoznati sa pravima deteta, ova tema ne bi bila političko pitanje, već pitanje prava i potreba deteta - istakla je psiholog.

Kaže i da je dosta roditelja pružilo podršku studentima i prosvetnim radnicima tako što su deci onemogućili odlazak u školu, uz obrazloženje da škole nisu bezbedne. 

- Volela bih da znam šta ta tvrdnja konkretno podrazumeva i na osnovu čega se smatra da deca nisu bezbedna u školi. Učitelji, nastavnici i školski sistem imaju obavezu da pruže bezbednost i sigurnost svakom detetu. Roditelji bi trebalo da dobiju jasnu poruku da škola radi i funkcioniše, možda uz prilagođeni plan i program, ali škola mora ostati sigurno mesto za decu - rekla je i dodala: 

- Kada roditelji deci šalju poruku da škola nije bezbedno mesto, zapravo stvaraju dodatni problem. Deca dobijaju signal koji može narušiti njihov osećaj sigurnosti. Na Bliskom istoku, gde sam radila u mnogo težim kriznim situacijama, uvek se borimo da škola ostane sigurno mesto - neutralno, nepristrasno i posvećeno isključivo deci. Čak i kada ništa drugo ne funkcioniše, škola mora biti simbol sigurnosti i stabilnosti - istakla je psiholog.

Foto: Shutterstock

Prema njenim rečima stvorili smo mentalni haos deci. 

- Vlada je prekršila Konvenciju UN time što je ranije uvela raspust. Ne možete jednostavno bežati od problema tako što ćete produžiti raspust – to se ne sme raditi. S druge strane, roditelji su napravili sličnu grešku, ne dozvoljavajući deci da idu u školu. Na taj način kreiramo deci mentalni haos. Poenta je da, bez obzira na krizu – bila ona politička, ekonomska ili ratna – moramo ostati pribrani i stvoriti stabilnost za decu. Njihov balans i sigurnost moraju biti prioritet, jer svaka kriza, koliko god teška bila, ne sme ugroziti mentalno zdravlje i razvoj dece - istakla je psiholog, i zaključila: 

- Moramo razumeti šta sve utiče na decu, jer haos koji se stvara ima destabilizujući efekat na njih. Deca trebaju stabilno okruženje kako bi se pravilno razvijala i nosila s izazovima. Oni školu mogu da shate kao mesto koje ne može u budćnosti da im donese ništa dobro. Uneli smo to kod mladih, da će misliti da se stvari rešavaju haotično, da su nesigruni i da ne mogu da se oslone, da su odrasli ti koji se bore za njih, a da oni treba da budu deca. Deci smo dali jedan model razjedinjenosti, nepoštovanja, ne uvažavanja različitosti, različitog mišljenja - rekla je ona. 

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar