Da li je ispravljena ISTORIJSKA NEPRAVDA u Srbiji? Kompanije otuđile zemljište u vrednosti od 150 milijardi evra

Na današnji dan pre 76 godina Skupština Jugoslavije donela je zakon o nacionalizaciji. Od vlasnika je tada oduzeto oko 3.100 preduzeća. Time je likvidiran i inostrani kapital koji je u industriji rudarstva predratne Jugoslavije učestvovao sa 50 odsto. 

Godine 1946. nacionalizovano je deset rudnika, 65 električnih centrala, 220 ciglana, 100 pilana, 250 industrijskih preduzeća, 200 štamparija, 880 magacina, 500 hotela, 15 letovališta, 530 mlinova, 100 bioskopskih dvorana...

Privatnih preduzeća nije bilo ni u sektoru bankarstva, osiguranja, trgovine, a tada su i stranci ostali bez imovine.

Tim povodom u “Uranku” na K1 televiziji gostovao je Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju, koji je pokušao da odgovori na pitanje da li je zakon o restituciji iz 2011. godine uspeo da ispravi tu istorijsku nepravdu.

- Mnogo ljudi je tada ostalo bez glave. Zakon o nacionalizaciji preduzeća iz 1946. godine je samo jedan u nizu od 50 propisa po kojima je imovina oduzimana. To je bio jedan ideološki poduhvat, razvlastiti sve građane od njihove imovine, ostaviti im najminimalnije i na taj način lakše vladati. Revolucija je bila opravdanje. Za neke je opravdanje bilo i to da su bili saradnici okupatora. Isto to su uradili i sa onima koji su preživeli nemačke logore. Vratili su se, a neke od njih su ubili. Kod svih njih krivica je bila u tome što su bili vlasnici nečeg malog: njive, lokala, nekog stana, neke zgrade... a da ne govorim o onima koji su bili vlasnici nekih privrednih subjekata. Nekima je ostalo samo ono najminimalnije. Suština je bila lišiti ljude sredstava za rad. Jedan od ideologa komunističke partije rekao je da nama nisu potrebni ekonomski slobodni seljaci, već su nam potrebni proleteri koji nemaju ništa jer je njima mnogo lakše manipulisati. Još ako su nepismeni i iz nižih struktura, to su idealni članovi partije, a kasnije i podanici - rekao je predsednik Mreže za restituciju u „Uranku“.

Foto: K1info

Mile Antić je objasnio i zašto ljudi misle da se za vreme Tita lepo živelo. 

- Postojala je lažna sigurnost i lažna sloboda koja je bila ograničena za one koji su vukli teret i beleg krivice. Stariji ljudi će se sećati lepih stvari iz mladosti, a jako retko onih ružnih - kazao je on. 

Ponadali se boljem, došlo gore vreme

Predsednik Mreže za restituciju je govorio i o tome šta su preživljavali ljudi kojima su oduzimali imovinu. Kako je rekao Antić, preduzeća predstavljaju veliki problem.

- To je bilo upadanje. Ne treba zaboraviti da se imovina oduzimala i tokom Drugog svetskog rata. NDH je bio na granici Novog Beograda. To oduzimanje imovine bilo je nešto strašno. Za vreme rata oduzimanje imovine je bilo u vezi sa nemačkim okupatorom i njegovim saradnicima. Međutim, posle rata kada su ljudi očekivali da će se sa oslobođenjem nešto promeniti, nažalost neke stvari su se promenile na gore - rekao je Antić.

On je objasnio da su ljudima u njihov posed upadali komesari sa dugim mantilima i izbacivali ih, poneka i veoma grubo, čak su, kako je dodao, imali i formalni pečat nacionalizacije "smrt fašizmu, sloboda nadoru".

- Ta parola je prolazila i na osnovu nje ste radili bukvalno šta ste hteli. Kada su recimo ljudima upadali u hotele, oni nikakva prava nisu imali. Eventualno su taj hotel gledali spolja. Sretni ste što ste ostali živi, a mnogi nisu. Bili ste krivi zato što ste vlasnik. Način na koji ste stekli novac nije odgovarao tada komunističkom režimu. Bili ste slobodan ekonomski nezavisan građanin koji će pre ili kasnije početi da misli i da razmišlja o nečem višem umesto samo o tome da treba da dobija mrvice od partije - kazao je on. 

Dodao je da se u procesu restitucije vidi da nismo uradili suštinsku restituciju, odnosno privatizaciju baš tih preduzeća koja su nacionalizovana, kao i da su više od 50 odsto vlasnika kapitala u tom prvom udaru bili strani investitori. On je istakao i da je paradoks to što su upravo ti stranci, u 90 odsto slučajeva isplaćeni i da su dobili nadokandu ta to što im je oduzeto, dok su domaći vlasnici bili kažnjeni.

- A oni domaći koji su bili ključ, okosnica i privlačili strani kapital “da bi ostao i uvećavao se u Srbiji” oni su dodatno kažnjeni 2011. godine od strane tadašnje vlasti. Zakonom je propisano da ukoliko su ljudi imali akcije ili su bili deoničari da više nemaju pravo na to da im se ta imovina vrati u naturi nego će dobiti neko simbolično obeštećenje kroz obveznice. Generacije u Srbiji su  stvarale kako bi novac ostao u našoj zemlji i da bi se uvećavao kapital. Kroz promene zakona u doglednoj budućnosti trebalo bi da se ispravi ta nepravda. Suštinski treba da se pošalje poruka da će oni koji su posle 500 godina turske okupacije godinama stvarali kapital biti ispoštovani. Imali ste akcionarska društva još iz Miloševog doba. U Boru su bili Francuzi, britanski kapital bio je na Kosovu. Bilo je jako puno jevrejske i češke imovine - rekao je predsednik mreže za restituciju. 

Isplaćivali smo one od kojih smo stradali

Antić se osvrnuo i na novac koji smo isplatili drugim zemljama.

- Veliki je spisak država sa kojima su napravljeni sporazumi. Investitore smo imali i iz Amerike. Čak smo isplaćivali one od kojih smo stradali tokom Prvog i Drugog svetskog rata što je svojevrstan paradoks koji je teško ispraviti.

Saradnja tajkuna i korumpiranih političara

Kako kaže Mile Antić najgore je bilo 1958. godine. 

- Masovna nacionalizacija je bila 1958. godine i tada su svi ostali bez privatne svojine. Tu imamo najveći paradoks. SAD, Čehoslovačka, Austrija, Francuska… nijedna od tih država donedavno nije imala pojma da je socijalistički komunizam i njime nacionalizovano građevinsko zemljište pod ambasadama, koje su bile i koje su i danas u njihovom vlasništvu. Ukoliko ste bili u političkoj milosti niko vam to ne bi ni spominjao.

On je objasnio da je to bila opšta društvena svojina, ali da su prava korišćenja dodeljivana tokom decenija.

- Imali ste dodeljivanja određenog kvarta nekome kao građevinsko zemljište. Čuvena dodela „Stankomu“ čitavog Žarkova sa svim ljudima. Ti ljudi su nekada bili vlasnici tog zemljišta i ti ljudi su bili vlasnici stanova na tom zemljištu ili su sada vlasnici stanova. Sada se povampirila neka ideja da umesto restitucije tog građevinskog zemljišta treba da se izvrši konverzija bez naknade, pa da se onda uradi dodela. Miroljub Labus jedan je od žestokih protivnika restitucije. Postoje kvartovi u Beogradu gde je vlasnik zemljišta država, a neka osoba je bila vlasnik. Takva zemljišta su dodelili nekoj kompaniji bez dinara nadoknade. Nasilno je moglo da se gradi do 1995. godine kada je izmenjen Zakon o eksproprijaciji i kada je to bio javni interes da bi neko pravio profit. Zbog toga smo imali divlju gradnju, ali je mnogo veći problem to što su dodeljivana građevinska zemljišta. Za ta zemljišta se ne zna ni površina, a potencijalna vrednost tog zemljišta je od 50 do 150 milijardi evra dok je ukupan javni dug Srbije nekih 30 milijardi evra. To je skandalozno - rekao je predsednik Mreže za restituciju.

Nova katastrofa 2009. godine

- Republika Srbija uradila je jednu katastrofalnu stvar 2009. godine. Umesto da u restituciji priznaju, kada je donošen Zakon o planiranju, toj američkoj ambasadi, češkoj i francuskoj da smo im nacionalizovali zemljište i da ispravljamo tu grešku i kroz restituciju ga vraćamo, u tajnosti se uradila jedna podmukla stvar. Mi njima vraćamo zemlju dok su tu korisnici i dajemo konverziju prava korišćenja u pravo svojine na tom zemljištu. Sakrili smo, falsifikovali istinu 2009. godine. Uradili smo, međutim, i mnogo goru stvar. Državnu svojinu, građevinsko zemljište Republike Srbije smo poklonili svim gradovima Republike Srbije, ne samo Beogradu nego i Prištini, Uroševcu, Kosovskoj Mitrovici… Ako bi se ovo dozvolilo, a da se ne otvori jedna javna rasprava sa finansijskog, moralnog i političkog apekta, bilo bi katastrofalno - ocenio je Antić.

On je rekao da jedan podatak najbolje oslikava šta se desilo 1958. godine, kao i da se to se desilo u jednoj beogradskoj opštini.

- Na opštini Zvezdara oduzeta je Zakonom o nacionalizaciji privatna svojina i građevinsko zemljište od 43.000 pojedinaca. Zato nam treba to suočavanje, reparacija, garancija da se takve stvari ne ponavljaju - rekao je Antić i dodao: "Ko je nacionalizovao zemljište ispod crkava i verskih objekata u Crnoj Gori? Komunistička većina 1958. godine, na to smo se pozivali kada je bio problem, ali veliki problem u Crnoj Gori je bio što nije donet Zakon o restituciji". 

Antić se osvrnuo i na korupciju, dodajući da restitucija u Srbiji nije završena, već da smo možda na početku.

- Za trenutnu situaciju isključivo su krivi korumpirani pojedinci iz vlasti, ne država nego korumpirani pojednici iz vlasti i oni koji su u neraskidivoj vezi sa njima, koji ih na očigledan način korumpiraju, takozvani biznismeni. Oni su ipak negativno nasleđe iz komunizma. To nisu sposobni biznismeni nego monopolisti. Čista diskriminacija, oni traže da im se pokloni građevinsko zemljište zato su tamo upisani kao korisnici. Što se tiče privatnih lica tu je restitucija izuzetno napredovala. Devedesetih su pričali da su svi stanovi otkupljeni i da nijedan ne može da se vrati, a vraćeno je 1.200 stanova. Poljoprivrednog zemljišta je vraćeno 90 hektara - rekao je Antić.

Zaštićeni stanari

- Zaštićeni stanari su danas u problemu, a u decenijskom problemu su i vlasnici. Zato što onaj ko je trebalo da reguliše to pitanje, a to je država, nije to pitanje regulisala. Svi rokovi su istekli. Rešenja koja čujemo i koja se spominju su takva da ni jedna ni druga strana neće biti zadovoljne. Izgradnja stanova je uvek bilo rešenje, ali nije bilo volje. Uvek je nešto drugo bilo važnije. Zaštićenih stanara u Srbiji ima oko 1.500 do 2.000. Postoji zakon kojim su se popisivale te situacije. Ružno je reći, ali biologija je odradila svoje u tom slučaju - rekao je Antić u “Uranku” na K1 televiziji.

 

 

Ostavite komentar