Vrhunac oružane pobune odvijao se brzo i sada pokušavamo da shvatimo šta se dogodilo i kako će to uticati na svet.
Ko su sirijski pobunjenici?
Postoji nekoliko različitih grupa koje rade zajedno. Predvodi ih pobunjenička grupa pod nazivom Haiat Tahrir al-Sham, koja se češće naziva HTS.
Ujedinjene nacije smatraju HTS terorističkom organizacijom koja vodi poreklo iz Al Kaide — sunitske islamističke religiozno motivisane nasilne ekstremističke grupe osnovane kasnih 80-ih.
Međutim, poslednjih godina HTS kaže da je prekinuo veze sa Al Kaidom.
Foto: Tanjug/AP Photo
Takođe, sa njima je i grupa sirijskih militanata koje su zajedno poznate kao Sirijska nacionalna armija, koju podržava Turska. Oni su pokrenuli ofanzivu 27. novembra sa naoružanim napadačima koji su zauzeli Alep, najveći grad u Siriji, i centralni grad Hamu, četvrti po veličini.
Šta žele sirijski pobunjenici?
Lider HTS-a Abu Mohamed al-Golani rekao je za američku televiziju CNN da je cilj ofanzive svrgavanje vlade predsednika Bašara al-Asada.
Ali nejasno je šta će se dogoditi sada kada su pobunjenici proterali Asadov režim.
Šta će biti sada?
Šta to znači za Bliski istok je komplikovana situacija jer se ne radi samo o sirijskom narodu – u igri je mnogo globalnih supersila.
- Razlog zašto je Sirija toliko važna je... sve velike sile imaju svoje zastupnike unutar Sirije. Izraelci žele da vide kraj Asadovog režima. Amerikanci žele da vide kraj režima. Iranci žele da Asad preživi... - objašnjava urednik ABC globalnih poslova Džon Lajons.
Pobunjeničke frakcije, sem naravno kurdskih snaga, podržava Turska, koja godinama priželjkuje Asadov pad. Sa druge strane nalazi se Rusija, koja je intervencijom u građanskom ratu već jednom sačuvala Asadov režim.
Sigurno sirijski predsednik i ovog puta računao na podršku Moskve i nadao se da će pobuna biti ugašena kao i ranije. Ali to se nije dogodilo.
Da li će HTS i Sirijska nacionalna armija raditi zajedno nakon pada Asada ili će se ponovo okrenuti jedni protiv drugih, veliko je pitanje.
Foto: wikipedia.org
Vođa glavne pobunjeničke grupe HTS Abu Mohamed Al-Džavlani, obećao je da će Siriju usmeriti prema "pluralističnijoj i demokratskijoj" budućnosti. Ovaj optimizam podržavaju UN i međunarodna zajednica, ali skeptici podsećaju na nasilnu prošlost HTS-a... Optužbe za kršenje ljudskih prava prate ovu grupu, a njeni bivši odnosi s Al-Kaidom izazivaju zabrinutost. Istovremeno, Al-Kaida već podstiče i poziva pobunjenike na neprijateljstvo prema "Jevrejima i krstašima", izraz kojim opisuju sve hrišćane, što dodatno povećava strah među manjinskim zajednicama u Siriji, piše BBC.
Iako postoje ohrabrujući znaci da bi se tranzicija vlasti mogla odvijati relativno mirno, postoji ozbiljan rizik da bi Sirija mogla krenuti putem Libije, ali i svoje bliske prošlosti nakon 2011, odnosno upasti u haos sukoba između više oružanih frakcija. Pitanje je ima li HTS snagu, čak i da ispuni svoja demokratska obećanja, da zadrži kontrolu nad većim delom Sirije i osigura stabilnost zemlje.
Sudbina Sirije zavisi od sposobnosti nove vlasti da osigura stabilnost, zaštiti prava manjina i izbegne povratak u nasilje. Ako tranzicija propadne, zemlja bi mogla opet upasti u dugotrajni sukob bez kontrole, s razarajućim posledicama za region.
Ostavite komentar