KOKAIN ILI VISKI - ŠTA JE ŠTETNIJE? Stručnjaci u Uranku objasnili zašto je "mrtva trka"

Predsednik Kolumbije Gustavo Petro uzdrmao je svetsku javnost izjavom da kokain nije ništa gori od viskija i da je ilegalan isključivo zato što se proizvodi u Latinskoj Americi.

Ova kontroverzna izjava ponovo je pokrenula debatu o legalizaciji narkotika i njenim potencijalnim posledicama.

Da li bi legalizacija kokaina smanjila kriminal i trgovinu drogom ili bi dovela do još većih problema? Da li je Petrova ideja šokantna i neodgovorna ili možda realna i neizbežna?

Na ova pitanja danas su u emisiji "Uranak" na televiziji K1odgovorili direktor Mreže za politiku droga u Jugoistočnoj Evropi i dr Snežana Alčaz, neuropsihijatar.

- Koncept legalizacije droga je jedan neoliberalan pristup. Mislim da je ono što je Kolumbija pokrenula jeste rezolucija koju je podržalo 60 zemalja, odnosno sve evropske zemlje među kojima je i Srbija, da se razmisli o boljem i odgovornijem regulisanjem droga. Koji nije jednostavno pustiti sve na tržište, ali je pomak na trenutni sistem u kome se pre svega bavimo supstancama, a ne ljudima i gde se sve se oslanja na mere represije, a mnogo manje se oslanja na mere zdravstvene zaštite na mere prevencije i na ljudska prava osobe koje su zbog žestoke stigmatizacije dovedene u mnogo goru situaciju. To znači pomeranje određenih granica, u kome bi se šteta koju droge proizvode smanjila, a ta šteta je češće veće nego što je korist od represivnih mera koje se koriste - rekao je Milutin Milošević.

Poređenje kokaina i viskija izazvalo je veliku polemiku, a mnogi smatraju da je izjava kolumbijskog predsednika Gustava Petra zapravo provokacija upućena Sjedinjenim Američkim Državama.

- Ovo poređenje je, između ostalog, odgovor na američku politiku i izjave Donalda Trampa o proizvodnji i konzumaciji alkohola. Kolumbija proizvodi kokain, ali njegova najveća potrošnja je u SAD-u, slično kao što se viski proizvodi u Americi, a troši širom sveta. Ako posmatramo listu štetnosti psihoaktivnih supstanci, alkohol se nalazi na skali štetnosti sa vrednošću od 72 (na maksimalnih 100), dok je kokain na nešto više od 40. Prema tim kriterijumima, prvo bi trebalo regulisati alkohol - objasnio je Milošević. 

Foto: K1 televizija

On je naglasio i da legalizacija ne bi smela biti nasumična, već da postoji način da se određene supstance regulišu odgovorno.

- Svaka supstanca ima i neka pozitivna dejstva. Na primer, kanabis se koristi u medicinske svrhe, dok se MDMA (ekstazi) trenutno testira za lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja. Fentanil, koji je jedan od najsmrtonosnijih opioida u SAD-u, legalno se koristi u flasterima za ublažavanje bolova kod pacijenata obolelih od raka. Međutim, ako se koristi neodgovorno, može biti smrtonosan. Dakle, ključno pitanje nije samo legalizacija, već kako se ona sprovodi i pod kojim uslovima“, rekao je Milošević.
Na ulicama Perua mogu se videti džakovi puni listova koke, koji se tradicionalno prodaju kao narodni lek za različite tegobe. Veruje se da list koke sadrži vitamin A, riboflavin, gvožđe i kalcijum, kao i da pomaže u regulaciji nivoa glukoze u krvi.

Dr Snežana Alčaz ističe da list koke sadrži od 0,1 do 0,8% kokaina, što lokalnom stanovništvu, koje je na to naviklo, ne nanosi značajnu štetu. Ipak, naglašava da sve hranljive materije prisutne u listu koke mogu biti nadoknađene kroz druge namirnice ili suplemente, te ne postoji dokaz da je konzumacija lista koke posebno korisna.

- Kokain hlorid, koji se nalazi na ilegalnom tržištu, sadrži znatno veće koncentracije kokaina i daleko je snažniji. Nekada je njegova upotreba bila legalna – bio je sastavni deo tonika, pa čak i originalne formule Koka-Kole. Međutim, kasnije je ustanovljeno da izaziva zavisnost i zbog toga je zabranjen. Kokain ne izaziva jaku fizičku zavisnost kao neke druge droge, ali dovodi do ozbiljne psihološke zavisnosti. Ne možemo porediti list koke, koji se tradicionalno koristi u određenim zajednicama, sa preradom i zloupotrebom kokaina na globalnom nivou - objašnjava dr Alčaz.

Foto: K1 televizija

Govoreći o upoređivanju alkohola i kokaina, naglašava da akutna upotreba kokaina može biti fatalna.

- Ako posmatramo trenutno dejstvo alkohola i kokaina, alkohol ređe izaziva smrt pri akutnom konzumiranju, dok kokain može biti smrtonosan. Statistike pokazuju da je jedna od pet smrtnih slučajeva povezanih s drogama u Evropi uzrokovana kokainom, što nije zanemarljiva brojka. Dugoročno gledano, alkohol nanosi veću štetu jer je češće prisutan – procenjuje se da preko 200 miliona ljudi u svetu ima problem s alkoholom, dok je broj zavisnika od kokaina u Evropi oko 20 hiljada. Alkohol dovodi do teških oštećenja organizma, nasilničkog ponašanja, porodičnog nasilja, samoubistava i smrti u saobraćajnim nesrećama. S druge strane, kokain takođe smanjuje kritičnost i može doprineti saobraćajnim nesrećama i nasilnim incidentima - dodala je dr Alčaz.

Doktorka je objasnila da kokain može da se konzumira na četiri načina:

- Može da se uzima ušmrkavanjem, utrljavanjem u sluzokožu (najčešće desni), pušenjem i intravenskim putem. U našoj zemlji su prva dva načina popularnija. Kokain kod mladih ljudi može izazvati takozvani ‘kokainski infarkt’ jer dovodi do sužavanja krvnih sudova i naglog skoka krvnog pritiska. Nije nimalo bezazlen u tom smislu. Kada je reč o hroničnoj upotrebi, on ozbiljno narušava fizičko i psihičko zdravlje korisnika. U početku izaziva osećaj energije, povećava samopouzdanje, omogućava da osoba dugo ostane budna i aktivna bez potrebe za hranom ili odmorom. Međutim, nakon nekoliko sati dolazi do naglog pada energije i raspoloženja. Ne možemo se osloniti na hemijski izazvano samopouzdanje - objašnjava doktorka.

Mentalni poremećaji zbog kokaina

 

Dodaje da je kokain povezan sa brojnim psihijatrijskim problemima: 

- Procene pokazuju da čak 50% korisnika kokaina pati od nekog oblika mentalnog poremećaja. To mogu biti paranoja, sumnjičavost, različite vrste halucinacija. Takođe, može izazvati agresivno i nepredvidivo ponašanje. S obzirom na visoku cenu kokaina, često dolazi i do finansijskog propadanja korisnika.

Dodatno, doktorka je upozorila na opasnosti kombinacije kokaina i alkohola:

- Mnogi ljudi konzumiraju alkohol, a zatim uzimaju kokain kako bi "neutralisali" osećaj umora i pospanosti koji alkohol izaziva. Međutim, to može biti veoma rizično, jer nastavljaju da piju ne osećajući posledice, što može dovesti do unosa toksičnih količina alkohola. Alkohol je depresor centralnog nervnog sistema – usporava rad mozga, snižava krvni pritisak i smanjuje broj otkucaja srca. S druge strane, kokain ima suprotan efekat – podiže pritisak i ubrzava rad srca. Zbog toga se nikada ne može tačno predvideti koji efekat će dominirati i kako će organizam reagovati.

Najopasniji spoj ovih supstanci stvara jedinjenje poznato kao kokaetilen, čije je dejstvo dugotrajnije i znatno toksičnije:

- Kokaetilen dodatno opterećuje srce i može izazvati ozbiljna oštećenja kardiovaskularnog sistema i jetre - zaključuje doktorka.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar