ON SADA UPRAVLJA VATIKANOM Evo ko je preuzeo vatikanske poslove nakon papine smrti

Nakon smrti pape Franje, kardinal Kamerlengo preuzima svakodnevne poslove Vatikana, a pravila, između ostalog, predviđaju devetodnevnu žalost i rok za organizovanje konklave za izbor novog pape, koji mora početi najkasnije 15, a najkasnije 20 dana nakon smrti pape.

Kamerlengo ili komornik deluje kao „privremeni” poglavar i odgovoran je za upravljanje Crkvom do izbora novog pape, ali sa znatno smanjenim ovlašćenjima.

Tanjug/AP

Dužnost svakodnevnog upravljanja Svetom stolicom nakon smrti pape Franje preuzeo je irski kardinal Kevin Farel (77), prefekt Dikasterija za laike, porodicu i život, koji je 2019. imenovan za Kamerlenga.

Nakon papine smrti, svi najviši zvaničnici crkvene „vlade“, odnosno Rimske kurije, moraju da podnesu ostavke na svoje funkcije.

Komornik je jedini koji ostaje na funkciji da upravlja svakodnevnim poslovima Crkve.

Reč "camerlengo" je izvedena iz italijanske reči "camera", što znači soba. On je odgovoran za upravljanje Vatikanom, ali ne može donositi nijednu odluku čija bi važnost premašila period upražnjenosti stolice Svetog Petra ili zadirala u isključive prerogative pape, poput imenovanja kardinala.

To je komornik ili komornik Svetog koledža kardinala koji je odgovoran za objavljivanje vesti o papinoj smrti. Sve do Pija KSII, koji je umro 1958. godine, smrt poglavara Katoličke crkve potvrđivana je udaranjem po čelu malim srebrnim čekićem, kako bi se osiguralo da su svi zaista mrtvi.

Komornik simbolično i privremeno preuzima papska imanja, Apostolsku palatu u Vatikanu, Lateransku palatu, sedište rimske biskupije u kojoj je papa tradicionalno biskup i papsku letnju rezidenciju u Kastel Gandolfu.

On saziva sastanke kardinala, zvane „kongregacije“, i zajedno sa njima odlučuje o danu i vremenu izlaganja posmrtnih ostataka preminulog pape, kao i o datumu njegove sahrane, koja se mora održati između četiri i šest dana nakon njegove smrti. Ovim se takođe određuje datum početka konklave, na kojoj će biti izabran novi papa, a mora početi najkasnije 15 i najkasnije 20 dana nakon smrti pape.

Sahrana se mora obaviti u bazilici Svetog Petra, osim ako nije drugačije određeno u testamentu. To je upravo ono što je Franjo uradio i poželeo u testamentu da bude sahranjen u bazilici Svete Marije Major u Rimu, a ne u Vatikanu.

Papa Franja je želeo da pojednostavi svoju sahranu i planirao je bržu ceremoniju i sahranu u jednostavnom kovčegu u goloj zemlji.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar