Smejte se, jer SMEH NAS ČUVA od svakog zla - a evo koja osećanja LOŠE UTIČU NA ZDRAVLJE

Kada smo besni raste nam krvni pritisak, od ljubomore ne možemo da spavamo, zbog čega nam slabi organizam, od stresa se dobijaju dijabetes i razna kardiovaskularna obolenja.

O svemu tome smo mnogo puta slušali i čitali. Međutim, poslednjih godina razvila se posebna oblast medicine, psihosomatska medicina, koja se isključivo bavi istraživanjem kako raspoloženje utiče na zdravlje, a razne studije utvrdile su da je uticaj raspoloženja na naše zdravlje mnogo veći nego što se mislilo.

Svađa

Grupa američkih naučnika ustanovila je da kada se sa nekim svađamo, sami sebi podižemo krvni pritisak. Tako prouzrokovana hipertenzija kasnije se teško leči i može da izazove dugoročne posledice. Čak i posle više nedelja posle svađe, kada se setimo te neprijatne situacije, pritisaak nam ponovo skače.

Što se više i češće sa nekim svađamo, sve više povećavamo rizik da se razbolimo. Ako smo skloni svađama do te mere da se sa nekim svakoga dana raspravljamo rizik po zdravlje je dvostruko veći.

A zašto je to tako? Zato što dok svađa traje, pojačava se lučenje cikotina, supstance koje uzrokuju upalne procese u organizmu - artritis, dijabetes, kardiopatska obolenja, pa čak i tumore.

Stres

Stalan stres je jako negativan za fizičko zdravlje. Stručnjaci sa Stanforda ustanovili su da ako mozak trpi konstantan pritisak dolazi do opstrukcije svih dugoročnih projekata, slabljenja pamćenja i preciznosti, brzog zamaranja i depresije.

Višegodišnji, hronični stres ima za posledicu rast nivoa glukoze i masnih kiselina u krvi. Zato osobe koje su stalno pod stresom češće oboljevaju od dijabetesa i raznih kardiopatija. Pod stresom raste i nivo lošeg holesterola.

Foto: Pixabay.com

Ljubomora

Ljubomora je negativno osećanje koje se najogre odražava na naše fizičko zdravlje. Ustvari, ona obuhvata više negativnih emocija odjednom – strah, stres i bes. Zato se od ljubomore pojačava lučenje adrenalina što uzrokuje nesanicu.

Nije dobro ni prikrivati osećanja, jer potiskivanjem emocija takođe raste koncentracija adrenalina, srce ubrzano kuca i povećava se krvni pritisak.

Plač

Zanimljivo je da dok plačemo u znatnoj meri se oslobađamo negativnih emocija. Britanski naučnici tvrde da njih bukvalno izbacujemo iz organizma kroz suze.

Ako se uzdržavamo od plakanja bićemo još više ranjivi, jer nismo iskoristili način koji nam je priroda dala da se oslobodimo štetnih materija koje utiču na imuno sistem, moždanu aktivnost, pa čak i na sastav probavnih organa. Suze su, dakle, višestruko korisne.

Zaljubljivanje

Kada smo zaljubljeni, u našem organizmu raste nivo faktora razvoja neurona (NFG) i to sa dužim efektima koji traju čak do godinu dana. NFG je supstanca koja obnavlja ćelije mozga, regeneriše nervni sistem i poboljšava pamćenje.

Smeh

Kada se čovek glasno smeje, dolazi do opuštanja mišića i opada lučenje hormona stresa, pa samim tim i krvnipritisak postaje stabilan.

Stručnjaci sa američkog  univerziteta Maryland utvrdili su da smeh smanjuje rizik od srčanog udara, jer umanjuje posledice stresa koji oštećuje unutarnje zidove krvnih sudova.

Odgovarajuća doza smeha je kao fizička vežba – sagoreva kalorije i dovodi do aktiviranja više od 400 mišića.

Dakle, smeh stopira lučenje kortizola i epinefrina, hormona koji izazivaju stres, snižava nivo holesterola u krvi, umanjuje količinu loših proteina koji mogu da prouzrokuju aretrosklerozu, reguliše krvni pritisak i izaziva lučenje endorfina, hormona zaslužnog za dobro raspoloženje koji istovremeno ublažava bol.

Zato nađite način da svakoga dana priuštite sebi dovoljnu dozu smeha. Bar toliko možete da uradite za sebe i svoje zdravlje.

Ostavite komentar