Emocionalno prejedanje: Kako HRANA postaje BEG od emocija

Emocionalno prejedanje je problem s kojim se sve više ljudi suočava, a često je praćeno osećajem krivice, sramote i bespomoćnosti. Ovaj poremećaj se karakteriše konzumacijom hrane kao načina za nošenje sa stresom, tugom ili anksioznošću.

Dok je u osnovi ljudske prirode tražiti utehu u hrani, važno je razumeti kada i kako to postaje problem.

Foto: Shutterstock

Šta je emocionalno prejedanje?

Emocionalno prejedanje (Binge Eating Disorder) je oblik poremećaja u ishrani koji se javlja kada pojedinci jedu velike količine hrane u kratkom vremenskom periodu, često bez osećaja gladi. Ova pojava može biti izazvana različitim faktorima, uključujući stresne situacije, emocionalne bolove ili čak pritisak sa društvenih mreža i savremenog društva koje promoviše idealizovane slike tela.

Uzroci i posledice

Emocionalno prejedanje često je povezano s potisnutim osećanjima, poput tuge, stresa ili nisko samopouzdanje. Osobe koje se bore s ovim problemom često koriste hranu kao sredstvo za regulisanje emocija, čime stvaraju ciklus prejedanja, krivice i osećaja nesigurnosti. Ovo može dovesti do fizičkih problema kao što su gojaznost, kao i psihičkih, uključujući anksioznost i depresiju.

Foto: Shutterstock

Saveti za suočavanje sa emocionalnim prejedanjem

Prepoznajte okidače: Prvi korak u borbi protiv emocionalnog prejedanja je prepoznavanje situacija i emocija koje vas navode na prejedanje. Zapišite kada i zašto jedete, kako biste razumeli obrasce u svom ponašanju.

Uvedite zdrave alternative: Umesto da posegnete za grickalicama, razmislite o zdravim alternativama. Voće, povrće ili orašasti plodovi mogu zadovoljiti vašu potrebu za uživanjem bez štete po zdravlje.

Vežbajte emocionalnu regulaciju: Razvijajte tehnike za upravljanje stresom, kao što su meditacija, joga ili vežbe disanja. Ove tehnike mogu pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti, smanjujući potrebu za prejedanjem.

Foto: Pixabay.com

Postavite rutinu: Uvedite redovne obroke u svoj dan kako biste smanjili sklonost emocionalnom prejedanju. Planiranje obroka može vam pomoći da izbegnete impulsivno jedenje.

Potražite podršku: Razgovarajte sa prijateljima, porodicom ili terapeutom o svojim osećanjima. Otvoreni razgovori o problemima sa hranom mogu pomoći u oslobađanju od stida i osnažiti vas da tražite pomoć.

Obrazujte se: Saznajte više o emocionalnom prejedanju i njegovim efektima. Razumevanje svog stanja može vam pomoći da se bolje nosite s njim.

Dajte sebi oduška: Ne budite prestrogi prema sebi. Svi se suočavamo sa izazovima, a prihvatanje svojih slabosti može biti ključ za oporavak.

Kada potražiti pomoć?

Ako osećate da ne možete sami da se nosite sa problemom emocionalnog prejedanja, potražite profesionalnu pomoć. Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) može biti veoma efikasan način za prepoznavanje i promenu negativnih obrazaca mišljenja i ponašanja.

Foto: Shutterstock

Zaključak

Put ka zdravijem odnosu sa hranom zahteva vreme, strpljenje i podršku. Razumevanje emocionalnog prejedanja kao simptoma dubljih problema može biti prvi korak ka izlečenju. Važno je znati da niste sami i da je u redu potražiti pomoć.

Otvorite vrata razgovoru i budite blagi prema sebi dok se suočavate sa ovim izazovom.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar