DIGITALNI UMOR I PREZASIĆENJE INFORMACIJAMA Stručnjak upozorava kako prepoznati simptome "truleža mozga"

Suočeni sa sve većim obimom informacija i dugim satima provedenim pred ekranima, mnogi danas osećaju simptome digitalnog umora i kognitivnog prezasićenja. Prema rečima prof. dr Ranka Raičevića, neurologa, digitalni umor može ozbiljno ugroziti zdravlje ako se ne prepoznaju simptomi na vreme i ne primene mere zaštite. Gostujući na TV Prva, prof. dr Ranko Raičević skrenuo je pažnju na problem preopterećenosti informacijama koji sve više utiče na ljudsku pažnju i sposobnost pamćenja.

Foto: K1 Televizija

Šta je digitalni umor i kako nastaje?

Digitalni umor je posledica dugotrajnog korišćenja digitalnih uređaja – telefona, računara i tableta – što izaziva fizički i mentalni zamor. Profesor Raičević objašnjava da konstantno fokusiranje na ekran može dovesti do naprezanja očiju, glavobolja, problema sa spavanjem i osećaja mentalne iscrpljenosti.

"Svet nije kreativan jer smo preplavljeni nevažnim sadržajem. Vreme je da preuzmemo kontrolu nad informacijama koje unosimo u svoj mozak. Danas smo okruženi ogromnom količinom informacija, često beskorisnih i negativnih. Primećeno je da je pre 20 godina čovek mogao da zadrži pažnju na ekranu oko 2,5 minuta, dok danas to ne traje ni 35 sekundi. To drastično utiče na funkciju našeg mozga", rekao je profesor Raičević. 

Foto: Unsplash.com

Simptomi digitalnog umora i prezasićenja informacijama

Umorne i suve oči – Konstantno gledanje u ekrane smanjuje broj treptaja i iritira oči.
Glavobolja i zamućen vid – Posledice dužeg naprezanja očiju.
Problemi sa koncentracijom – Previše informacija otežava fokus na važnije zadatke.
Nesanica i loš san – Plavo svetlo ekrana ometa proizvodnju melatonina, hormona sna.
Osećaj iscrpljenosti i nervoze – Mozak ne može da „odmori“ zbog prekomernog unosa informacija.

Zašto dolazi do prezasićenja informacijama?

Profesor Raičević ističe da je jedan od glavnih uzroka modernog umora informacijsko preopterećenje. Svakodnevno smo izloženi ogromnom broju podataka, vesti i sadržaja sa društvenih mreža, što dovodi do „zasićenja“ mozga.

"Naš mozak je preplavljen informacijama koje ne možemo da procesuiramo. Ljudi danas imaju problem da donesu odluke koje su nekada rešavali u trenutku, jer ne mogu da razlikuju važno od nevažnog" – objašnjava dr Raičević. 

Foto: Shutterstock

Kako se zaštititi od digitalnog umora?

Da bi se sprečili problemi povezani sa digitalnim umorom, savetuju se sledeći koraci:

Pravilo 20-20-20 – Svakih 20 minuta, napravite pauzu od 20 sekundi i pogledajte nešto udaljeno 20 metara kako biste opustili oči.
Ograničite ekran pred spavanje – Izbegavajte digitalne uređaje bar sat vremena pre odlaska na spavanje.
Filtirirajte informacije – Fokusirajte se na relevantne sadržaje i smanjite vreme provedeno na društvenim mrežama.
Uvedite fizičku aktivnost – Redovna šetnja, vežbanje i boravak u prirodi smanjuju stres i obnavljaju mentalnu energiju.
Higijena sna – Uredan san ključan je za oporavak mozga.

Digitalno doba donosi prednosti, ali i ozbiljne izazove po naše zdravlje. Prema rečima prof. dr Ranka Raičevića, prepoznavanje simptoma digitalnog umora na vreme i primena jednostavnih metoda može pomoći u očuvanju mentalnog i fizičkog zdravlja.

U vremenu prezasićenosti informacijama, ključno je naučiti kako da pronađemo balans između tehnologije i zdravog načina života. Ako primetite simptome umora, napravite pauzu – vaš mozak će vam biti zahvalan!

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar