Svakodnevni stres napada sve organe, a ovi SAVETI STRUČNJAKA će vam pomoći DA SAČUVATE MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLLJE

Mišići se naprežu, srce ubrzava, ubrzano dišete – svi znamo kakav je stres. Vaši hormoni pripremaju organizam da se izbori sa stesom. Ako se ovo događa prečesto – recimo, svaki dan tokom putovanja na posao – nastupa „hronični stres“ koji ozbiljno narušava zdravlje. Da li postoje načini da pobedimo stres kroz fizičku aktivnost pitali smo Ivan Milević, profesora sporta i ličnog trenera.

Kada hormoni kortizol, adrenalin, noradrenalin dugo imaju visoke vrednosti, mogu da oslabe imuni sistem, poremete san, utiču na mišiće. Prema njegovim rečima - postoje načini da se rešimo stresa.

- Disanje igra ključnu ulogu u regulaciji nivoa hormona stresa. Svakodnevno smo izloženi stresnim situacijama, bilo na poslu, u
saobraćaju ili kod kuće. Zanemarivanje ovih pojava može ostaviti negativne posledice na čoveka - navodi Ivan Milević za portal K1info.rs. 

U našem telu postoje dva podsistema, simpatikus i parasimpatikus koji izazivaju reakcije u našem telu.

- Slikovito,jedan je papučica za gas, drugi je papučica za kočnicu. Simpatički nervi sistem priprema osobu za situaciju fight or flight, pripremajući osobu za brze i eksplozivne pokrete,oslobađajući dalje specifične hormone stresa,uključujući adrenalin i kortizol. Akumulirana energija je stvorena kako bi se izdržalo što duže u toj situaciji. Parasimpatikus predstavlja kočnicu. Niz biohemijskih i fizioloških reakcija,omogućavaju telu da se bavi sintezom proteina, regeneracijom ćelija i opuštanjem napetosti neuromuskularnih struktura(mišića,tetiva, fascija). Prenosi neurološke signale za otpuštanje zaključanih motornih jedinica u mišićnim vlaknima - miofascijalne okidačke tačke. Ukratko, pomaže mekim tkivima da se opuste, oporave i regenerišu - navodi on. 

Svaki deo ciklusa, u smislu udisaja i izdisaja ima različit uticaj na simpatikus i parasimpatikus.

- Prilikom udisaja, kada pojedinac duboko udiše, zadržava dah i odnos udisaj-izdisaj je 1:1 aktivira više simpatikus. To znači da luči više adrenalin u tom režimu i da je telo u režimu fight or flight. Tokom izdisaja, kada pojedinac duboko izdiše, trajanje duže od udaha, događaju se određene biohemijske i fiziološkje reakcije koje se odnose na oporavak i odmor,oslobađaju se aktin i miozin,čime se produžava mišić,samim tim se relaksira i doprinosi većem opsegu,odnosno mobilnosti mišića - ističe Ivan, profesor sporta i personalni trener. 

Disanje je neuromuskularna veština i vežba se kao i svaka druga veština.

- Tokom dana udahnemo i izdahnemo oko 23. 000 puta. To znači da je obrazac koji koristimo duboko ukorenjen i da je potrebno dosta vremena da se popravi ukoliko je pogrešan. Duboko, sporo i kontrolisano disanje aktivira parasimpatički nervni sistem i smanjuje nivo kortizola u krvi. Da biste kontrolisali nivo kortizola, potrebno je da prepoznate stresne situacije i da kontrolisanim disanjem uspostavite ravnotežu u telu - objašnjava naš sagovornik. 

Takođe uvođenjem rutina, povećavate samosvest o svom telu. Treningom ćete svakako pojačati cirkulaciju telesnih tečnosti I disanja, čime omogućavate telu da efikasno eliminiše “metaboličku šljaku”. Svežina, optimizam I radost kod utreniranih ljudi su prosto zarazni I podsticajni za sve koji nisu ažurni da treniraju.

Ostavite komentar