Ekonomija > Čuvarkuća

Za privredu Srbije tržište EU NEMA ALTERNATIVU: Čadež upozorava da bi SANKCIJE BILE POGUBNE

Čak 77 odsto privrednika smatra da bi uvođenje bilo kakvih sankcija uticalo na likvidnost poslovanja

Izvor: K1info/Tanjug

09/02/2023 > 12:50

podeli vest:

Za privredu Srbije tržište EU NEMA ALTERNATIVU: Čadež upozorava da bi SANKCIJE BILE POGUBNE
Foto: Tanjug/Jadranka Ilić


Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je danas da je Srbija sistemski i industrijski vezana za EU i da ne postoji alternativa.

On je rekao i da na osnovu ankete koju je PKS sprovela među privredom, 77 odsto smatra da bi uvođenje bilo kakvih sankcija uticalo na likvidnost poslovanja. 

- Ovaj region jeste i biće deo zajedničkog evropskog tržišta, a bilo kakve sankcije i remećenje trgovine sa EU bilo bi pogubno za privredu Srbije - rekao je Čadež za RTS.

Kako kaže, dve trećine privrednika u anketi je ocenilo da bi se sankcije odrazile na zapošljavanje, a četiri petine upozorava da bi bilo kakvo pogoršanje odnosa sa EU doveo do povećanja kamatnih stopa i ugrozilo poslovanje.

Čadež je podsetio da 10.000 kompanija posluje u Srbiji koje većinski kapital imaju iz EU, a kad se na to doda 80 odsto onih koje izvoze i posluju sa tržištem EU dolazi se do cifre od 370.000 radnih mesta najviše zaposlenih u prerađivačkom i prehrambenom sektoru i IT sektoru. 

- Ako dođe do gašenja 10 odsto firmi koje posluju sa EU neće biti dovoljno plata za 16.000 nastavnika ili 14.000 zdravstvenih radnika. Čak kineski i turski investitori u Srbiji izvoze više od polovine, neki i do 84 odsto svojih proizvoda  u EU, njih zanima to tržište - ukazao je Čadež. 

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

 

Dodao je i da je EU spremna da subvecioniše kroz različite mere svoju industriju, što je dobro i za srpsku privredu.

Čadež je ukazao da je stanje srpske privrede dobro i da raste spoljnotrgovinska razmena. 

PKS navodi da je spoljnotrgovinska razmena Srbije u evrima lane porasla za 31,1 odsto u odnosu na 2021. godinu. Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, slede BiH i Severna Makedonija.

Navodi se da je izvoz porastao za 26,3 odsto i iznosio 27,6 milijardi evra, a uvoz je povećan za 34,8 odsto i iznosio je 39 milijardi evra.

 

Ostavite komentar