Da li znate šta je DAGEROTIPIJA i zbog čega se baš danas OBELEŽAVA Svetski dan fotografije?

U čitavom svetu danas se obeležava Dan fotografije (World Photography Day). On se proslavlja od 2010. godine, na dan kada je 1839. predstavljena dagerotipija, najranija fotografska tehnika.

Ocem fotografije smatra se Luj Dager, koji ju je prvi učinio praktičnom pomoću svoje dagerotipije, ali prvi svetski fotograf i istinski pionir zapravo je bio njegov partner Žozef Nisefor Nijeps.

Foto: George Eastman Museum, Public domain, via Wikimedia Commons

Najraniju fotografiju prirode, napravljenu uz pomoć svetlosti i kamere opskure, dobio je 1826. godine Francuz Žozef Nisefor Nijeps. On je upotrebio metalnu ploču premazanu tečnim rastvorom bitumena (asfalta) i izložio u kameri opskuri.

Ekspozicija je trajala osam sati, a ta fotografija je sačuvana i nazvana "Pogled s prozora u Le Grasu" (La cour du domaine du Gras). Otkrio ju je 1952. istoričar fotografije Helmut Gernshajm u zaostavštini jednog botaničara iz 19. veka, kome je Nijeps poklonio taj primerak prilikom boravka u Londonu 1827. godine.

Foto: Castelbianco, Public domain, via Wikimedia Commons

Nakon smrti Nijepsa, njegov postupak usavršio je  Luj Dager - unevši u proces soli srebra i dobivši prve fotografije na posrebrenoj ploči 1837. godine.

Dager je posrebrenu ploču izlagao pari joda, a nevidlјivu sliku učinio vidlјivom tako što ju je razvijao (izazvao) u pari žive i fiksirao u rastvoru natrijum sulfita (tj. kuhinjske soli). Dagerotipije su bile unikati i mogle su se posmatrati samo pod određenim uglom.

Foto: Louis Daguerre, Public domain, via Wikimedia Commons

Dve godine kasnije, Dagerovo usavršeno otkriće zvanično je objavlјeno pred francuskom Akademijom nauka 19. avgusta 1839. Iste godine francuska vlada je patentirala dagerotipiju i ovaj izum proglasila za "Libérez au monde" (Slobodan svet).

Drugi fotografski proces, kalotipiju, takođe 1839. izumeo je Englez Vilijam Henri Foks Talbot. On  je svoje opite započeo 1835. godine kada je dobio prve fotografske minijature na papiru, primenivši drugačiji postupak koji je nazvao kalotipija (gr. lepi otisak). Kasnije, pod pritiskom svoje porodice i javnosti promenio mu je naziv u talbotipija. Talbot je u kameru opskuru unosio papir prepariran srebrnim hloridom i tako dobijao negativ, od koga se, prosvetlјavanjem (tj. kopiranjem) mogao dobiti neograničen broj pozitiva. Time je postavlјen princip negativ-pozitiv na kome počiva savremena fotografija. Talbot je izneo u javnost svoje otkriće u Londonu, samo nekoliko meseci posle Dagera.

Zajedno, izum dagerotipije i kalotipije označavaju 1839. kao godinu u kojoj je pronađena fotografija. U narednih 11 godina, samo u Nujorku otvoreno je sedamdeset dagerotipskih studija.

Dagerotipija u Srbiji

Ubrzo po objavljivanju pronalaska fotografijem ova delatnost se pojavila i u Kneževini Srbiji.

Prvu dagerotipiju u Srbiji napravio je pionir i prvi srpski fotograf Dimitrije Novaković 1840. Tehniku je usvojio za vreme boravka u Parizu, 1839. od samog izumitelјa - Luja Dagera. Litograf, slikar i umetnik primenjenih umetnosti Anastas Jovanović naučio je dagerotipski postupak u Beču i već ga je 1841. primenio: najpre je načinio svoj "Autoportret" (delo je sačuvano), zatim je došao u Beograd i dagerotipisao kneza Mihaila. Brzoj popularizaciji dagerotipije najviše su doprineli putujući dagerotipisiti. Najraniji koji je dolazio u Srbiju bio je Josif Kapileri; delovao je za kratko u Beogradu u leto 1844.

Foto: Anastas Jovanović, Public domain, via Wikimedia Commons

Naziv fotografija (skovan od grčkih reči fotos i grafein) uistinu je prvi upotrebio Francuz Herkil Florans 1833. prilikom opisivanja svog otkrića slikanja pomoću svetlosti, ali njegov izum nije bio tada obelodanjen (nego tek vek i po kasnije - 1977. godine) pa javnost u to vreme nije saznala za taj naziv.

Ponegde se može pročitati da nemačka istoriografija pripisuje prvu upotrebu naziva fotografija nemačkom astronomu Johanu Medleru (25. februara 1839.) ali ostala svetska istoriografija to argumentovano osporava. Naime, zvanično je prvi uneo u javnost naziv fotografija (tj. crtanje pomoću svetlosti) engleski astronom i fizičar Džon Heršel,  4. februara 1839. godine, tri nedelјe pre Medlera. U srpskom jeziku ređe se koristi i reč svetlopis.

Ostavite komentar