SRCE NE STARI kao drugi organi: Doktorka Pavlović otkriva kako da ga što duže ODRŽIMO MLADIM

Srce je najvažniji organ u našem organizmu, a često ne vodimo dovoljno računa o njemu. U emisji "Mi danas" na televiziji K1, doktorka Snežana Pavlović, govorila je o tome kako naše srce reaguje na način života i da li lošim odlukama možemo da ubrzamo starenje srca.

- Mi se jedan veći deo godine nalazimo u situacijama kada se opuštamo po pitanju hrane. Nedavno smo na poslu preračunavali koliko bismo se mi zapravo zdravo hranili ako bi se svi pridržavali dva velika verska posta i postili sredu i petak. To bi bilo negde tačno šest meseci. Ukoliko bismo tako radili, mi bismo onda verovatno drugih šest meseci to nadoknađivali. Mi bombardujemo naš organizam, a srce je organ koji trpi. Nije starenje samo kada dobijemo sedu kosu i bore, već stare svi naši organi, pa i srce - rekla je doktorka u emisji "Mi danas" na televiziji K1.

Često se događa da nam srce bude starije u odnosu na naše godine. Doktorka Pavlović objašnjava zbog čega dolazi do ovog zdravstvenog problema.

- Srce direktno ne stari na način na koji stare neki drugi organi. Vrlo je intresantna priča o telomerama, merenju dužine telomera, koje jesu u korelaciji sa našom biloškom starošću, ali srce nema telomere tog tipa. Telomere su završeci naših hromozoma. Mi se u toku života menjamo, naše ćelije se tokom života menjaju i obnavljaju, svaki put kada se neka ćelija ponovo rodi, a onda prethodna završi svoj vek, naši hromozomi se podele, da bi ušli u tu ćeliju, te telomere se skraćuju, a njihova funkcija je da ne dozvole da se dva hromozoma slepe i ne naprave neku hromozomsku grešku. Srce je organ koji trpi. To znači da ako mi sebe naviknemo da preopterećujemo hranom, koja spada u takozvanu nezdravu, napominjem - nezdravu, jer je svet bombardovan raznoraznim dijetama, a u suštini, mi samo treba da pazimo šta jedemo. Preporuka je da se jede praktično sve, da budemo umereni, da bude hrana podneblja i naravno da vežbamo.

Doktorka je objasnila i šta se dešava sa srcem ako svakoga dana jedemo brzu hranu.

- Ako svakodnevno unosimo brzu hranu, veliku količinu ugljenih hidrata, oni se ne prerađuju, raste nam insulin, gojimo se, slažu se masnoće. Šta radi srce u svemu tome? Ono, s obzirom na to da svo to masno tkivo dobija nove krvne sudove, koji zahtevaju nove tečnosti, krv i plazmu, to znači da srce mora da radi većom snagom, da bi moglo da snabde krvlju i materijama sve te naše nove depozite, a sa druge strane, krvni sudovi se menjaju, jer sve to što mi unesemo nam je višak. Višak šećera, masnoće koji se razgrađuju, stvaraju se ti slobodni radikali koji oštećuju našu unutrašnjost zida krvnog suda.

Potrebno je jako malo vremena da naši krvni sudovi počnu da trpe ozbiljne posledice.

- Dovoljno je samo osam sati da bude povišen nivo šećera u krvi i da se na našim krvnim sudovima dogode iriverzibilne promene, odnosno promene koje ne možemo tako brzo da popravimo. Uglavnom, te promene budu okidač da se naši krvni sudovi dalje menjaju. Zbog toga, mi insistiramo da dijabetes bude dobro regulisan, da pazimo šta jedemo i da bude što manje tih radikala, oštećivača krvnih sudova. Onog momenta kada se naši krvni sudovi oštete, a na to dodate genetiku i godine, na koje ne možemo da utičemo, dobijamo krvne sudove koji su promenjeni. Oni više nisu elastični, već postaju čvrsti krvni sudovi, koji su preduslov da se javi visok krvni pritisak, ali sa druge strane, srce opet mora većom snagom da radi, da bi prošla kroz te promenjene krvne sudove.

Foto: Printscreen/TV K1

Doktorka je objasnila i na koji način se izračunavaju parametri srca i kako možemo da znamo da je došlo do promene.

- Bitan je procenat celokupnog statusa. Fizikalni nalaz, što podrazumeva visinu krvnog pritiska. Oscilacije krvnog pritiska su pokazatelji, da se nešto dešava. Oscilacije šećera ili dijabetes. Osobe koje imaju dijabetes tip 2, mi u kardiologiji izjednačavamo sa osobama koje su imale infarkt, jer njihov rizik za infarkt je petostruko veći u odnosu na druge pacijente. Mi znamo da je kod njih već došlo do promene krvnih sudova srca, jer srce ima potpuno nezavisnu svoju cirkulaciju, kao i pritisak i povišen šećer. S druge strane, možemo da pratimo laboratorijske parametre, pa na osnovu toga da kažemo da je neko u visokom ili srednjem riziku.

Kada se posmatraju laboratorijski nalazi, korisno je raditi i dodatne frakcije dobrog i lošeg holesterola.

- Postoje neke skor tablice, koje svaki doktor zna da tumači, gde se uzimaju u obzir naše godine, pol, visina pritiska i holesterola. Kada su ti labaratorijski nalazi u pitanju, mi obično pratimo samo holesterole i trigliceride, a sada se sve više kolega odlučuje da radi to što preporučujemo, a nije baš dostupno u državnim ustanovama, dodatne frakcije dobrog i lošeg holesterola, a to su: apolipoprotein A, apolipoprotein B, LP(a) - lipoprotein i homocistein. Po čemu je LP(a), glavni pokazatelj, da li imamo predispoziciju, da naši krvni sudovi stare brže nego što bi trebalo. Tačnije, to je jedan mali lipoprotein koji direktno nosi holesterol koji je ugrađuje u zid krvnog suda, a to znači da neko može da ima holesterol 9, a da je LP(a) nizak, normalne vrednosti su do 30, onda je on u mnogo manjem riziku od nekoga ko ima holesterol 5,5, a lipoprotein(a) 300. To nas usmerava da moramo pacijenta da savetujemo da vodi računa o ishrani, pritisku, kao i da mora da bude aktivan svakog dana, pola sata najmanje.

Godine nisu presudne za starost srca, ali način života jeste

U Srbiji se starost smatra već ulaskom u petu deceniju. Žene su do 40. godine devojke, a posle četrdesete ih nazivaju babama. Ipak, godine i starost srca, ne moraju nužno da idu zajedno.

- Svetska zdravstvena organizacija ima svoj rang i tri kriterijuma, a to su: hronološka, ono što nam piše, biološka, to je stanje krvnih sudova i treća je sociološka, pri čemu je to što nam piše najmanje važno. Najbitnije je kakvi su nam krvni sudovi i da li se isključujemo iz kontakata sa ljudima, odnosno kada prestaje ta neka naša životna radost i radoznalost. To u većini slučajeva dovodi do ubrzanog biološkog starenja - dodala je dokrtorka.

Granica visokog krvnog pritiska se pomerila. Sve češće mladi ljudi imaju problem sa hipertenzijom, a prema rečima doktorke, uzrok ovog zdravstvenog problema je najčešće loša ishrana, ali okidač može biti i stres.

- Dogodio nam se način života, koji nije beznačajan. Loša ishrana, manje kretanja, više cigareta, neko koristi i stimulativna sredstva, od energetskih pića do lakih ili teških narkotika. Ono što je vrlo bitno kada su mladi ljudi u pitanju je prisustvo stresa. Stres je nešto što je nama priroda dala i naš organizam poseduje mehanizam stresa, da bi nas od nečega odbranio. Tu se luči adrenalin, kortizol i ti hormoni snage, ali nije dobro ukoliko je stres prisutan 24 sata. Uzrok stresa može biti posao, porodica, egzistencija, saobraćaj, vi ste stalno pod povećanim pritiskom. To kod mladih ljudi dovodi do sužavanja krvnih sudova, do ubrzavanja srčanog rada, a krvni pritisak je odnos između širine i čvrstine krvnog suda i brzine i gustine kretanja krvi. Prvi preduslov je taj visoki noradrenalin, tako da je nama kada su mladi ljudi u pitanju, prvi lek je beta blokator, da malo smirimo taj noradrenalin.

Foto: Pexels.com

Doktorka je objasnila i zbog čega je buđenje pred zoru značajno i zašto se tada najčešće dešava da ljudi dobijaju infarkt.

- Naš organizam ima divnu sposobnost koja nas štiti od nekih naglih događaja, a to je adaptacija. Potrebno nam je nedelju dana, da imamo neki od simptoma i mi se veoma brzo adaptiramo na neke nove vrednosti pritiska. Kod nas se obično misli da je pritisak, glavobolja, vrtoglavica, zujanje u ušima, ali to ne mora nužno da znači, može da bude i pospanost u toku dana, lupanje srca, znojenje, osećaj da se umarate na nešto što je ranije bilo jednostavno. Takođe, mogu biti i košmarni snovi, nesanica, buđenje u toku noći. Buđenje pred zoru je vrlo značajno, jer se tada aktivira ponovo naš taj simpatički sistem i vreme pred zoru je veoma opasno, jer to je najčešće vreme kada ljudi dobiju infarkt ili dođe do naprasne smrti, jer to je momenat, kada prvi put ti naši hormoni stresa ulaze u cirkulaciju iz stanja mirovanja.

Koliki je dovoljan unos tečnosti u toku dana?

- Imamo refleks pijanja vode, on se aktivira kada nivo soli u organizmu bude prevelik, bilo da smo uneli ili previše izgubili. Neki minimum unosa tečnosti je 1,5 litar. To je ono što smo izgubili znojenjem, disanjem, mokraćom, stolicom i taj gubitak je posebno izražen tokom leta, kada gubimo natrijum.

Hipertenzija može oštetiti srce, oko i bubrege, zbog čega je poželjno povremeno kontrolisati krvni pritisak, a doktorka Snežana Pavlović otkrila je koliki pritisak smatraju normalnim.

- Kod visokog krvnog pritiska trpi mozak, oko, srce, ali trpi i bubreg. Nije zanemarljiv broj ljudi koji dođu do dijalize, zato što je godinama pritisak nedovoljno dobar ili uopšte nije lečen. Pritisak ne sme da bude iznad 140/85, to možemo da tolerišemo, sve ostalo ne možemo da pripišemo godinama - zaključila je dokrtorka Snežana Pavlović u emisji "Mi danas" na televiziji K1.

Ostavite komentar