Misterija NESTANKA PRONALAZAČA koji je napravio PRVI FILMSKI ZAPIS u istoriji kinematografije

Tipičan filmski ljubitelj će na pitanje ko je prvi napravio zapis sa "pokretnim slikama", najverovatnije spomenuti braću Limijer ili Tomasa Edisona. Međutim, prvi kratak film zapravo je snimljen u Lidsu 1888. godine, ali je njegov tvorac nestao sa lica zemlje pre nego što je mogao da zauzme svoje mesto u istoriji kinematografije.

Kada je filmski producent i distributer Dejvid Vilkinson posećivao Holivud, Njujork ili Kan, on je svojim poslovnim saradnicima govorio da dolazi iz grada "gde je film nastao".

Njegovi zbunjeni sagovornici primetili su da nema američki akcenat, a očigledno nije ni iz Francuske, domovine Limijerovih.

On bi im potom rekao da dolazi iz Lidsa u Engleskoj.

Tokom 33 godine u filmskom biznisu, Vilkinson kaže da je samo nekoliko ljudi znalo o čemu govori i zašto se za Lids može reći da je rodno mesto filma.

Ova konstatacija odnosi se na događaj od pre bezmalo 135 godina, tačnije vezana je za datum 14. oktobar 1888. kada se nekoliko ljudi okupilo u bašti u predgrađu Lidsa.

Među njima je bio i Luj Le Prins, koji je sa sobom imao zanimljivu kutiju od mahagonija. Zamolio je prisutne - svog sina, svekrvu, tasta i prijateljicu - da hodaju u krug ispred kutije koju je postavio.

Revolucionarna kamera

Kutija je zapravo bila Le Prinsova kamera i još uvek postoji veoma kratak, nemi film koji je snimio. On je napravljen nekoliko godina pre nego što su Edison i Limijerovi stupili na scenu.

- Ukoliko pogledate mehanizam kamere, on je veoma sličan kamerama koje su se kasnije pojavile - kaže Toni But, pomoćnik kustosa u Nacionalnom muzeju medija u Bredfordu, gde se istorijska kamera i snimci čuvaju.

Le Prinsova prva kamera imala je 16 sočiva, i snimila je ono što Vilkinson naziva "sekvencionalne fotografije". Ona navodi da je film snimljen iz statične pozicije - što je primenjivao i kod svog sledećeg pronalaska, kamere sa jednim sočivom.

Foto: "National Museum of Photography, Film & Television", Bradford

Pored scene u vrtu, on je koristio kameru sa jednim sočivom da snimi kratke sekvence ljudi i kočija na mostu Lids, i svog sina Adolfa dok svira harmoniku, ali njegov izum nije bio od velike koristi ako niko posle nije mogao da gleda te filmove.

Zbog toga je eksperimentisao sa tehnikama projektovanja i trebalo je da održi svoju prvu javnu projekciju u Njujorku 1890.

Ali nikada nije stigao tamo. Dok je bio u poseti svom bratu Albertu u Francuskoj sa dva prijatelja, Vilsonovima, Le Prins se ukrcao na voz od Dižona do Pariza u septembru 1890. I više ga niko nije video.

Misteriozni nestanak

Postoji više teorija o nestanku. Njegova udovica Lizi verovala je da je Tomas Edison odlučio da ukloni svog rivala s puta.

Drugi misle da je izvršio samoubistvo jer je bio na ivici bankrota, ili je nestao i započeo novi život pod drugim imenom, pa čak i da ga je njegov brat Albert ubio zbog testamenta njihove majke.

Neki su sugerisali da mu je porodica naredila da se odseli jer su otkrili da je homoseksualac.

Foto: Public domain, via Wikimedia Commons

- Da nije nestao onda bi njegov film bio prikazan u Njujorku - kaže Dejvid Vilkinson.

- Apsolutno sam uveren da bi prikupio novac od veoma uglednih darodavaca kako bi počeo proizvodnju u prilično velikom obimu.

- On bi to uradio pre Edisona i Limijerovih, postao bi poznat - dodaje Vilkinson.

Ali za razliku od braće Limijer i Edisona, istorija nije zapamtila Le Prinsa.

- Tehnički je uspeo, ali ne i komercijalno - kaže Toni But.

- Da su stvari bile drugačije, on bi dobio svoje mesto pored Edisona i Limijerovih, čak iznad njih.

Šta se dogodilo pronalazaču?

- Moja porodica ima nekoliko teorija - rekla je Lori Snajder, pronalazačeva pra-praunuka.

- Neki veruju da je Edison bio povezan sa njegovim nestankom, dok drugi misle da ga je on sam izveo.

- Ja imam jednostavnu teoriju. Pošto je Luj otišao kasnijim vozom, Vilsonovi, koji su ga čekali u Parizu, otputovali ​​su za Englesku jer se nije pojavio u predviđeno vreme.

Foto: http://www.leeds.gov.uk/armleymills, Public domain, via Wikimedia Commons

Prema Lizinim memoarima, voz kojim je Luj stigao u Pariz prispeo je na stanicu oko 23 sata. Budući da je toliko kasnio, verovatno je uzeo kočiju da ga preveze do konačišta.

- Mislim da ga je vozač, iskoristivši kašnjenje i mrak, odveo na udaljenu lokaciju blizu Sene, udario ga po glavi i bacio u reku. Postojala su dva članka iz tog vremena koja su sugerisala da su na meti lopova bili usamljeni putnici i vrlo je moguće da se Le Prins zatekao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme - kaže Lori.

- Prosto ne mogu da poverujem da bi čovek koji je toliko voleo svoju porodicu, o čemu svedoče i njegova pisma, izvršio samoubistvo ili izveo da nestane.

- Ideja da ga je njegov brat ubio je smešna. Poticao je iz porodice pune ljubavi, o čemu svedoče Lizini memoari. Edison je, iako je bio nemilosrdan, verovatno imao važnije stvari na umu nego da naredi njegov nestanak.

- Konačno, teorija da je porodica sredila njegov nestanak zbog toga što je bio homoseksualac ​​je suluda - oni su potrošili mnogo vremena i novca pokušavajući da ga pronađu - zaključuje Lori.

Šta god da je istina, prava verzija nestanka izumitelja prve kamere koja je zabeležila "pokretne slike", zauvek će ostati misterija.

Ostavite komentar