Da li znate kako je nastao SNEŠKO BELIĆ, najveća ZIMSKA FACA

Prva pisana dokumenta koja spominju Sneška Belića potiču iz 16. veka, a pored toga što je ovog snežnog loptastog lika spominjao Viljem Šekspir, ima ga i u dečjim pesmicama nastalim u Lajpcigu 1770. godine.

Međutim, neki istoričari kažu da je Sneško bio fenomen veoma dobro poznat i tokom Srednjeg veka, a da su brojne sklupture od snega pravljene, kao vid umetnosti. Čak se kao majstor vajanja skulptura od snega spominje i čuveni Mikelanđelo.

Sneško Belić kroz istoriju

Urbana je legenda da je prvi Sneško Belić kakvog danas poznajemo nastao u 19. veku u SAD. Ipak, Bob Ekštajn, “stručnjak za Sneška” našao je ilustracije iz atlasa “Petits Voyages” u kojima se opsiuju putovanja holandsnog moreplovca Viljema Barenca, koji je pokušavao da pronađe severni put do Indije i Kine. Ipak, nije uspeo u svojoj nameri, ali je zato Berencovo more podsetnik na njegovu hrabrost.

Bilo kako bilo, u ovom atlasu Bob je pronašao i ilustracije Sneška Belića. Prvi koji je u svojim delima ostavio prikaz ljudske figure od snega bio je Danijel Nikolaus Čodovicki, na kojima je prikazao tadašnjeg Sneška sa motkom odnosno metlom. Čovekolike figure od snega u to vreme bile su simbol surove zime, a gospodin Belić je bio vojnik mraza i hladnoće.

Foto: Pixabay.com

Kraljica Viktorija i čestitke

Tokom vladavine, kraljica Viktorija je uvela tradiciju slanja božićnih čestitki, pa je tako nastao i današnji simbol Sneška Belića. Vremenom, Sneško je postajao sve deblji i dobroćudniji, a dodavani su mu elementi poput uglja, šargarepe, šala i lonca na glavi.

Tek početkom 20. veka, Sneško Belić postao je deo zismke dečje idile, a u nekim zemljama se on i dalje vezuje za proslavu prvog snega.

Današnji Sneško

Danas, Sneško Belić se rado pravi u svim zemljama u kojima pada sneg. Umesto očiju, usta i dugmadi stavljaju mu se kamenčići, ugalj ili karanfilići, a za ruke postavlja se metla, motka ili grana.

U Velikoj Britaniji, Sneško se najčešće pravi od dve kigle, dok se u SAD pravi od tri. U Litvaniji, Sneško ima naziv “čovek bez mozga”, a tokom protesta 2005. Litvanci su oko parlamenta postavili 141 Sneška, po jednog za svakog člana parlamenta.

U nekim delovima sveta, postoji tradicija dolaskom proleća, da, ukoliko se sneg nije otopio, pravi se sneško koji se zatim tuče (kao pinjata) kako bi se oterala zima.

Ostavite komentar