Nije samo Teja Dora u Srbiji "OTKRILA" SIMBOL RAMONDE: Evo kakve veze sa ovim ima i KRALJICA NATALIJA OBRENOVIĆ

Teodora Pavlovska, poznatija kao Teya Dora, odnela je pobedu na takmičenju "Pesma za Evroviziju" i tim pobedom izborila se da predstavlja našu zemlju na najvećem evropskom muzičkom takmičenju u Malmeu. Značenje njene numere je posebno.

"Ramonda" je cvet koji je simbol života, vitalnosti i neuništivosti zove se Natalijina ramonda. Ime je dobila po kraljici Nataliji Obrenović. Otkud to? Da li ova simbolika već treba dovoljno da kaže? I ko je, zapravo, bila kraljica Natalija? Naša sagovornica Aleksandra Mihajlović, književnica, će nam otkriti odgovore na ova pitanja. Ovom temom bavila se u svojoj knjizi "Kroz prstohvat cimeta".  

Natalija Obrenović dobila je poklon svog narooda - neuništivi cvet koji i dan danas nosi njeno ponosno ime. Naime, biti kraljica znači obeležiti jednu epohu na mnogo načina. Njeno ime biva upisano u istoriju, njena dela mere se posebnim merilima.

Foto: Aleksandra Mihajlović

Mnoge kraljice bivaju pominjane češće ili ređe, a srpska kraljica Natalija Obrenović pominje se posebno svake godine 11. novembra - na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, i to zbog posebnog poklona koji je dobila od predstavnika svog naroda. Simbol posebnog dana u Republici Srbiji, dana koji podseća na 11. novembar 1918. godine, kada su u železničkom vagonu u Kompijenu Sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat - jeste cvet Natalijina ramonda. 

Ova ugrožena vrsta u Srbiji naziva se i cvet feniks jer ima sposobnost regeneracije posle sušnih dana, padom prve kiše. Ovakva priroda cveta sugeriše na vaskresnje naroda koji je u Velikom ratu izgubio trećinu svog stanovništva.

Foto: wikipedia.org

Natalijinu ramondu otkrio je doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovća, 1884. godine u okolini Niša, u Jelašničkoj klisuri. Sa naučnikom Josifom Pančićem opisao je ovu vrstu i dao joj ime po kraljici Nataliji. Na amblemu koji se nosi na reveru na dan primirja iz Ramonda Serbicu, kako se cvet još naziva, stoji i motiv trake Albanske spomenice.

Natalija Keško imala je 16 godina kada je dovedena u Beograd da se uda za tadašnjeg srpskog knjaza Milana Obrenovića. Kao devojčici joj je jedna gatara prorekla da će biti kraljica, to se, kao što svi znamo, obistinilo.

Mladost je provela u Parizu, gde se temeljno i svestrano obrazovala u jednom ženskom Institutu, a Beograd i Srbiju je iskreno, od početka zavolela.

Kako je upoznala ljubav svog života

Budućeg muža, našeg kralja Milana Obrenovića upoznali je u Beču, na jednom balu. Svojom lepotom opčinila je tada mladog kneza, koji je jedva dočekao da mu postane žena. Za kralja Milana se verila 25. jula 1875. godine u Beču, a udala 5. oktobra 1875. u Beogradu.

Na venčanju je već bilo predznaka će nešto krenuti po zlu. Naime, venčanje mladog para u Beogradu pratilo je snažno nevreme. Svi su iz toga videli loše znamenje i plašili se da ih čeka zla sudba.

Uprkos svemu tome, s početka su se strasno voleli. Od njih bi posetioci odlazili obavijeni milošću, jer su videli pravu ljubavi mladog kneževskog para. Dokaz njihove ljubavi jeste to što su krunisani kao prvi srpski kraljevski par februara 1882. godine.

Srbiju je mnogo volela i smatrala svojom zemljom

Proučavala je srpsku istoriju, učeći kako da postane dobra vladarka. Učila je srpski jezik, a njen učitelj Đura Daničić, govorio je da je talentovanija od mnogih đaka s Visoke škole.

Svojom lepotom, otmenošću, ljupkošću ali i skromnošću i primernim životom Natalija je stekla simpatije cele zemlje.

Rođenje deteta "proslavila" je uz neverstvo muža

Natalija je 14. avgusta 1876. godine Srbiji podarila prestolonaslednika Aleksandra. Beograd je slavio, a u Nataliju se uvukla slutnja. Strasti i nevernost njenog supruga bile su sve vidljivije, njegov temperament odveo ga je u brojne ljubavne avanture, koje su vređale Nataliju. Kao što bi i svaku ženu na ovom svetu.

Koliko je zanemarivao Natalijine potrebe, govori činjenica da je pre njenog porođaja oterao njenu tetku iz dvora. Kao i svaka žena, praštala je, prelazila preko svega i drugi put zatrudnela.

Za vreme Natalijine druge trudnoće, Milan je bio u ljubavnim odnosima s milosnicom Milicom Protić. Dotrčao je za vreme porođaja. Rodio se Sergej, koji je nakon 4 dana umro.

Milan nije mogao da odoli ženama

Kada su Milana pokušali razdvojiti od Mice Protić, na sebe je potegao pištolj. Bacili su se na njega da ga spreče, da bi docnije, kada je Milan zaspao, videli da je pištolj bio prazan.

Milan je patio kada je Milicu morao ostaviti, išao je da leči nerve i tražio je razvod od Natalije.

Mica Protić nije bila jedina žena u njegovom životu. Paralelno pored Natalije, imao je mnoge avanture, između ostalih i sa Đejn Đerom, kontraveznom engleskom lepoticom, i majkom Vinstona Čerčila.

Razvod se obrušio na Nataliju

Razlaz Natalije i Milana trajao je godinama. Pravno sumnjiv razvod dogodio se leta 1888. godine. Više puta ju je terao sa dvora i to na neregularan način.

Beograd je ostao bez svoje omiljene kraljice

Prvi nemiri u Beogradu su izbili kada je kraljica Natalija proterana. Beograd je smatrala svojim gradom, a Srbiju svojom zemljom, u koju se udala, volela, rodila prestolonaslednika. U Srbiji je bila svoja.

- Samo bi me nasilje od otadžbine moglo odvojiti - rekla je Pašiću, koji je s njom pregovarao.

Čitav dan je trajalo kraljičino proterivanje. Taj dan - 6. maj 1891.godine zapamćen je u istoriji po zlu. Ugurali su je u kočije i hteli parobrodom ,,Delugrad” da je pošalju preko granice. Ali se narod digao, kod Saborne crkve zaustavio kočiju i na rukama je nosili, zatim stavili u kočiju i trijumfalno vratili u njen dom. Natalija je blagodarila Beogradu na takvoj ljubavi.

Ali… Besna i ponižena vlast, izvodi vojsku na ulice. Usred Beograda, kod Londona, gomila kamenicama gađa vojsku, a posle nekoliko razbijenih oficirskih glava, pucaju. Tri čoveka su poginula, ranjena 22 žandarma i 2 oficira. Rešena da ne bude povod novog krvoprolića, rano izjutra sutradan je odvode na voz. Od njenog stana do Železničke, bio je postavljen špalir od vojske. Popeta je na voz i otpremljena u Zemun. O njenom progonstvu pisala je i britanska štapma.

Natalijina tragedija

Najveća tragedija jedne majke i njenog detata jeste da ih razdvoje. To se desilo kraljici Nataliji i njenom sinu. Saša je imao samo 12 godina kada su ga razdvojili od majke.

Kraljicu Nataliju su zvali ,,grofica od Rudnika”, ,,najlepša evropska kraljica”. I kada je proterana iz Srbije, pomagala joj je. Sakupljala dobrotvorne priloge, organizovala humanitarne akcije, slala pomoć kadgod je uzmogla.

Natalijin mezimac - sin Saša

Teško razočarenje Nataliji je donelo venčanje sina Aleksandra sa Dragom Mašin 1900. godine.

Sa Dragom Mašin, udovicom, Aleksandar se oženio 23. jula u Sabornoj crkvi. Sinu ni političari, ni otac nisu dali blagoslov. Najveći udarac doživela je 29. maja 1903. godine, kada je grupa oficira ubila Aleksandra na Košutnjaku.Do kraja se osećala kao srpska kraljica. Pred kraj života, utehu je našla u katoličkom manastiru, u Parizu. Umrla je 1941. godine i grob joj je u Lardiju, nadomak Pariza. Njeni memoari se čuvaju u Vatikanu i nisu još uvek objavljeni.

Ostavite komentar