Najveće greške u ishrani: SARMA i PUNJENE PAPRIKE ne utiču na POREMEĆAJ METABOLIZMA, evo šta NIKAKO NE TREBA JESTI

Ljudi sve više imaju problem sa viškom kilograma ili sa tim da se prejedaju, a često uživaju u brzoj hrani. Šta nikako ne treba jesti i koje greške u ishrani nismo pravili pre 50 godina u emisiji "Kec na jedanaest” na K1 televiziji otkrila je prof. dr Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu i profesor fizičke hemije.

Ona je objasnila kako da vodimo računa o zdravlju tokom hladnijeg perioda godine, a posebno se osvrnula na nastupajući period slava.

- Pre nekih 50 godina ljudi su bili gojazni od drugačije hrane, od mesa, sarmi i punjenih paprika, što je bilo ok jer ta hrana sadrži hranljive materije. Baš malo ljudi je bilo ekstremno gojazno. To nije bila hrana koja utiče na poremećaje metabolizma kakav vidimo danas kod ljudi koji uzimaju gazirane sokove, kolače sa margarinom, lisnato testo, burek itd. Imam dva sina i trudim se da utičem na njih po pitanju ishrane i to za sada funkcioniše. Recimo moj bivši muž je obožavao nezdravu hranu. Iako ga je svaki dan čekao skuvan ručak kod kuće, prilikom povratka sa posla je svraćao do brze hrane i pokvario ručak. Sećam se, pošto sam uvek ja išla u prodavnicu, on naruči da mu ja kupim jetrenu paštetu, a za mene je to strašno. Stajala sam ispred rafa i gledala da li će neki student da me vidi kako uzimam jetrenu paštetu. Na bivšeg muža nisam mogla da utičem. Skoro je odlučio da postane vegan, očigledno je imao neki razlog - ispričala je doktorka priču iz života. 

Foto: K1 info

Šta nikako ne treba jesti?

Doktorka je ukazala da ljudi imaju problem sa viškom kilograma ili sa tim da se prejedaju često ili uživaju u brzoj hrani.

- Jedan trener mi kaže da njegovi klijenti moraju da jedu belu piletinu sa zelenom salatom i da vežbaju četiri puta nedeljno. Ne shvataju da to nije održivo. S druge strane, mislim da je problem mnogo dublji od toga. Ljudima koji imaju problem sa nedisciplinom u ishrani, sa biranjem nekvalitetne hrane i sa lošim navikama u ishrani, treba pomoći na drugi način. Da oni naprave neku malo kompletniju transformaciju od te koja će da bude rezultat nekog koncepta koji smo primenjivali nedelju dana. To će trajati do prve frustracije i do prvog stresa kada će odustati. Čovek je danas umoran od brzog života, saobraćaja... pokupi decu i ide kući. Stigne uveče sam onako premoren, preznojen, umoran i nervozan, otvara frižider na kome se nalazi slika nekog zgodnog dase koja ga u trenutku podseća da je on nedisciplinovan, da nema neku perspektivu u životu, da će te pare koje je zaradio verovatno potošiti na lečenje, suplemente i sve ostalo i da ima veliki stomak. Normalno je da čovek u toj situaciji izvadi salamu, topljeni sir, beli luk i hleb i tu nikako ništa ne mogu da mu zamerim. Mislila sam u tom smislu da započnem neku školu mršavljenja što bi bila u stvari kompletnija transformacija. Upravo da probam pomoći ljudima kako bi pronašli motivaciju da promene život, kako ne bi dočekali momenat kao što je srčani udar ili da se desi neka tragedija u porodici koja može da motiviše čoveka na neku promenu - rekla je doktorka.

Ona je objasnila da nikako ne treba konzumirati gazirana pića, mesne prerađevine i brzu hranu.

-  Ono što je najgore od hrane, u smislu toga da nema korisne materije i ima mnogo štetnih materija su sokovi u velikoj količini, gazirani posebno. Druga stvar su energetska pića. Energetska pića sadrže veliku koncentraciju šećera kao i gazirana pića. Ima i pića sa dodatkom kofeina, materije koja razbuđuje, odonosno podiže budnost, ali može da dovede do razdražljivosti, aritmija, drhtavice, a tu su i materije kao što su taurin, ekstrakt guarane, ginkobiloba… Uglavnom većina ovih materija deluju kao stimulansi i oni u kombinaciji sa šećerom mogu da dovedu do problema, a bilo je na desetine smrtnih slučajeva u svetu posebno kod mladih ljudi. Problem sa regulativom je što mnogo stvari prolazi ispod radara. Da biste nešto zabranili potrebna je obimna dokumentacija, a oni se brane činjenicom da je broj ljudi koji umre mnogo manji od broja ljudi koji konzumira ta pića. To se uglavnom dešava kod ljudi koji imaju neki urođeni srčani problem za koji nisu znali, ondosno u normalnim uslovima se ne ispoljava. Ali postoji nekoliko desetina stanja koji mogu da dovedu do smrti. Ta pića dovode i do gojaznosti i do metaboličkog sindroma. Deluju i na duge i na kratke staze. Vrlo loše su se pokazali u svakom smislu - ispričala je Stanišić u emisiji “Kec na jedanaest”.

Foto: Pexels.com

Lisnato testo

Stanišić je upozorila i da je uvek za izbegavanje i da je lisnato testo problem jer sadrži sloj peciva i sloj margarina, a taj margarin je problem.

- Svaki margarin ima trans masne kiseline i to je ono što ga čini štetnim i što povećava nivo lošeg holesterola i snižava nivo dobrog holesterola. Te trans masne kiseline kada se ugrađuju u naš ćelisjki zid čine da ćelije funkcionišu kao da su pod sankcijama. Dakle nemaju normalan promet materija. Treba izbaciti i kremaste slatkiše koji imaju te hidrogenizovane masti. Znači jedemo samo domaće kolače sa puterom. Važno je da imaju puter da nemaju margarin. Burek treba da jedemo u ograničenim količinama zato što goji. Sve iz friteze treba izbaciti iz ishrane, kinesku brzu hranu i našu, odnosno zapadnjačku brzu hranu iz friteze u kojoj se ulje ne menja. Tu ima i kancerogenih materija i utiču na holesterol u krvi i značajno skraćuje životni vek - naglasila je doktorka Stanišić i dodala da zato što smo smanjili ishranu sa kuvanim supama moramo da uzimamo kolagen zbog kostiju. 

Izbegavajte alkohol

Stanišić je ukazala i na štetnost alkohola po naš organizam, ali i veliki broj smrtnih slučajeva u februaru i martu.

-  Poznajem neke ljude koji su toliko striktni da ni kap alkohola nikada ne popiju, verovatno uživaju u nekim drugim stvarima. U svakom slučaju, kada je u pitanju alkohol imajući u vidu da sada kreću slave, proslave, praznici, Nova godina, Božić na kraju zime imamo najveću smrtnost. Nekoliko je faktora koji tokom zime utiču na smrtnost ljudi. Najveći broj ljudi umre u februaru i martu i to je najviše zbog hrane koju imamo, manje koristimo sveže salate, voće, povrće... Svi jedu svinjetinu, rusku salatu i ostale stvari. Druga stvar je što sedimo dosta u kući, a ima i dosta virusa u zimskom periodu. Isto tako i grejanje igra veliku ulogu. Kod nas se upotrebljava ugalj, zagađen je vazduh, a kada na to dodamo i alkohol - dođe se do smrtnog ishoda - upozorila je doktorka.

Foto: Pixabay.com

Kvalitet vode u Srbiji

Doktorka je otkrila i kakav je kvalitet vode koju pijemo, ali i da li je zdrava flaširana voda. 

- Najbolje je piti vodu. Kvalitet vode sa česme zavisi od grada u kojem živimo. Dešavalo se, prema statističkim podacima Zavoda za javno zdravlje, da je u južnom delu Srbije voda češće mikrobiološki kontaminirana, a u severnom delu Srbije je malo hemijski promenjena. U Beogradu je voda sa česme dovoljno kvalitetna i ne treba da koristimo kupovnu vodu. Voda iz plastične ambalaže je problem za trudnice jer ta mikroplastika ulazi u naše telo i kako se pokazalo, i pokazuje se poslednjih godina kroz studije, povezana je sa pojavom ekscema i alergijskih stanja kod dece. U svojoj okolini sigurno možete da vidite da ima sve više dece sa eksemom, a to ranije nije bio slučaj. Počevši od mog deteta, a u okolini imam nebrojeno mnogo dece, počela sam da se bavim i preporučivanjem raznih krema protiv ovih problema sa kožom. Sasvim je moguće da to ima neke veze sa upotrebom plastike. To može da bude jedan od elemenata koji utiče na eksceme i alergije - kaže doktorka u emisiji "Kec na jedanaest".

Sezonsko voće i povrće

Stanišić je rekla da ako se danas hrana sprema na način na koji se nekada spremalo da to je sasvim u redu.

- Zeleno je dobro jesti tokom čitave godine, ali u sezoni ima više hranljivih materija. Uglavnom treba jesti sezonsko voće i povrće jer su u sezoni bogatiji vitaminima, a predstavljaju i izvor zaštitnih materija u ishrani. Kada je reč o zamrznutom voću i povrću, trebalo bi ga konzumirati jer je mnogo bolje nego ne unositi ga uopšte, odnosno preskakati ga nauštrb neke nekvalitetne hrane. Činjenica je da 30 odsto vitamina propada tokom zamrzavanja, ali sasvim je u redu da se koristi. Pre ili posle ručka može da se jede voće. San i fizička aktivnost uz voće i povrće nas štite od negativnih uticaja. Ko puši treba dobro da spava, ko je pod stresom on treba dobro da se hrani. Treba napraviti neki balans u životu, da ima nešto da pomogne organizmu u odbrani - rekla je doktorka u emisiji "Kec na jedanaest" na K1 televiziji.

Nargile, duvan i razna zamenska sredstva

Profesorka je objasnila i da su razna popularna sredstva koja se koriste kao zamena za duvana veoma štetna po naše zdravlje. 
- Mladi ljudi treba da znaju kako se rangiraju razne „razonode“ koje se puše. Najgora je nargila. U jednoj seansi unesete štetnog materijala u sebe kao da popušite 70 cigareta. I ambijent u lokalima gde se puši nargila ima dva puta više zagađujućih materija. Iza nargila nalazi se duvan, pa posle njega idu one kratke cigaretice koje se zagrevaju ali ne sagorevaju. Na kraju idu elektronske cigarete - ispričala je doktorka.

 

 

Ostavite komentar