Život dece sa POSEBNIM POTREBAMA je težak, a njihovi RODITELJI suočavaju se sa NIZOM PROBLEMA

Saznanje da vam je dete bolesno zastrašujuće je za roditelje, ali to nije jedina bolna istina sa kojom moraju da se suoče svi.

Pored surove okoline koja često diskriminiše decu sa posebnim potrebama, roditelji ovih mališana ističu i da osobe sa invaliditetom nisu dovoljno vidljive u Srbiji.

U emisiji „Ako progovorim“ na K1 televiziji govorili su Nikola Prica, sekretar Crvenog krsta, psiholog Ana Vlajković i Momčilo Savić, otac deteta sa posebnim potrebama.

Gradski odbor Crvenog krsta u Beogradu je skupljao novac i uspeo da na Divčibare odvede više od 90 mališana sa posebnim potrebama i njihove roditelje. 

- Mi smo do sada svake godine insertovali naše uplatnice uz račune za infostan. Preko 800.000 je poslato na beogradske adrese, a više od 5.000 građana se odazvalo i uplatilo sredstva. Skupili smo 2.900.000 dinara. Od tih para, 182 dece je boravilo na letovanju u Mitrovom polju, a ostatak novca koji se i dalje prikupljao, iskoristili smo da 93. mališana bude tokom protekle nedelje na Divčibarama - rekao je sekretar Crvenog krsta Nikola Prica u emisiji „Ako progovorim“ na televiziji K1.

Zaboravlja se da i roditelji dece sa posebnim potrebama, imaju svoje potrebe. 

Foto: K1info

Psiholog  Ana Vlajković kaže da su najčešće prepušteni sami sebi.

- Već na samom početku saznanja da je dete bolesno, oni prolaze kroz dugotrajno postavljanja dijagnoze, pogotovo kada su u pitanju razvojne poteškoće. Prvo se pitaju da li će dete progovoriti ili neće. Vrlo često im je uskraćena i sistemska podrška - rekla je ona i dodala:

- Ono što se stalno zaboravlja je i to da je i toj majci koja je napustila posao i posvećena je tom detetu 24/7 potrebno vreme za sebe da bi mogla da brine o njemu. Ona u određenom vremenskom periodu neće moći više psihički, ali ni fizički da izdrži taj napor. Ipak, sada je možda malo lakše, jer postoje lakši načini povezivanja preko društvenih mreža, brže se dolazi do informacija.

Saznanje da vam je dete bolesno, samo po sebi je zastrašujuće, a psiholog Ana Vlajković dodaje da je negiranje - sastavni deo suočavanja sa problemom.  

Foto: K1info

Gost emisije „Ako progovorim“ na televiziji K1 bio je Momčilo Savić, koji je ujedno i član udruženja „Pobednik“. On je otkrio i šta je za njega bio najveći izazov kada je saznao da ima dete sa posebnim potrebama.

- U Srbiji osobe sa invaliditetom nisu dovoljno vidljive. Ja sam u početku imao problem da ne smetam drugima, pa sam Sašu sklanjao, ali danas je to nešto sasvim drugačije. U prvim plan ističem njega, kako bi deca shvatila da deca i ljudi sa invaliditetom nisu zarazna, već da su duhovita i puna ljubavi - rekao je u emisiji „Ako progovorim“ na K1 televiziji Momčilo Savić, čiji je sin 29-godišnji Saša rođen sa posebnim potrebama. 

Da li su deca sa posebnim potrebama diskriminisana?

Momčilo Savić napominje da je okolina surova.

- Nekako čovek mora da prihvati, možda malo više da posveti pažnju detetu sa invaliditetom, ali moj Milan stariji sin, imao je drugare iz komšiluka koji nisu hteli sa njim da se igraju, jer on ima bolesnog brata, što je meni malo više smetalo i to je onaj problem, što ja kažem, gde deca sa invaliditetom nisu povezana sa drugom decom. Zbog toga mi imamo niz manifestacija gde učestvuju deca iz drugih redovnih škola i deca sa invaliditetom - rekao je on.

Foto: K1info

Psiholog Ana Vlajković istakla je da deca ne znaju za diksriminaciju.

- Mi smo ti koji uče decu da diskriminišu druge. Među nama postoje neki divni mladi ljudi, koji jesu drugačiji od nas, imaju drugačije potrebe od nas, ali ta njihova borba je teža. Međutim, kada sa njima neko počne da radi, postaju sposobni za rad. Iznajmljivali su se čak i stanovi da samostalno žive uz asistenciju - dodala je ona.

Sekretar Crvenog krsta Nikola Prica rekao je da je cilj da svi prihvate osobe sa invaliditetom

- Upravo je to cilj svih nas, da prenesemo ljudima da nema potrebe da se drugačije ponašamo prema ljudima sa invaliditetom. Treba da je prihvatimo kao svaku drugu osobu i nama je u Crvenom krstu to najomiljeniji program, jer oni nemaju nikakve zadnje namere, oni ne znaju da sakriju tu zahvalnost - rekao je on i dodao:

- Osobe sa invaliditetom vam se ne žale, oni ne traže da im date pomoć. Upravo takvima je najplemenitije pomoći. Sve više osoba sa invaliditetom se uključuje u radne aktivnosti, a sada već to počinje da bude normalno. 

Kome roditelji dece sa posebnim potrebama mogu da se obrate za pomoć?

Momčilo Savić ukazao je da se roditelji snalaze.

- Kada nemate sredstva teško je to da progutate i tražite tu pomoć. Roditelji se snalaze. Ima u Srbiji dosta ljudi koji su voljni da pomognu, ali ima i dosta ljudi kojima je potrebna pomoć - istakao je on i dodao:

- Sažaljenje nam najteže pada, iako ljudi to rade iz neznanja. Postoje ljudi koji su mene pitali da li je Saša ozdravio, a nažalost ne postoji lek. Tada mi malo bude teško, ali ljudi ne znaju da su postavili pogrešno pitanje. Teško je da neko drugi preuzme brigu o vašem detetu. Kada nije tu tražite ga kao da ste ga izgubili. U svakom momentu mislite da je tu negde, sad će doći, sada mu nešto treba... S druge strane on je presretan kad ode negde bez nas - zaključio je Momčilo Savić u emisiji „Ako progovorim“ na televiziji K1.

 

 

Ostavite komentar